lutka iz izloga

oooo pa dobar dan, sunce je izašlo kroz zimobran. a to znači da danas šetam sa svojom pratnjom, gospojicom sjenom. ode mi ča svake zime al bude mi drago kad navrati.

ma kako je to interesantno. navodno...nisam ja kriva ak nije tak, ali kažu da ako su mama ili tata neuredno živili prenose na dijete takve uništene gene. mučo interesanto. e pa moj tata je živio ko pravi zagrebački mulac. fakin je lokao s ekipom, smucao se okolo i uništavao. ne mogu reći ni da se zdravo hranio jer u našoj kući je najbitnije imat kobasu i štangu špeka. mama je bila pak prava štrepsa osim što je kad je otišla u london kupila konzervu mesnog doručka i nakon par zalogaja skužila da jede pseću hranu. di su se njih dvoje našli bogte pito al njihova mješavina baš i ne štima. tu se neš dobro poremetilo pa sad ja to moram spašavat. e mama e tata...
al opet, niš ja to ne vjerujem....dalo bi se tu puuuno diskutirat, a neda mi se sad.

i sjetila sam se što fali u bolnicama i zašto znaju bit ljudima depra. muzika...da muzika. s muzikom bi bilo sve drugačije, apsolutno. dobro ne bih bas dj-a stavljala iako zač ne, al bar da stave onaj đuboks. zvuči ko đukela boks, kutija za pse.ubaciš novčić i izađe đukac. ma neeeee.a muzika jer muzika totalno odvlači misli i htio ne htio neko će se počet ritat, pa drugom to postane smiješno i da vidiš veselja. je znam, i onda dođe dežurna doktorica i počne vikat na cijelu čekaonu da ovo nije disko nego bolnica. uvijek neko mora upropastit veselje. al imala bih ja zato u torbi paradajz pa gađala ravno u usta lajava. šta viče na bolesne ljude, baba isfrustrirana. i znam da će mi neki pametnjaković reći da za sve to postoje i pod i slušalice, ali od toga se kvare uši, boli glava i ubrzo moraš nosit onaj aparat za sluh. e pa stavi si ti pametnjakoviću slušalice a ja moram ić sad. aj bok.