dobar večer fali mi šećer.
ti tumori se kažu hrane šećerom i mi bolesni ga ne smijemo jesti, a naravno da u životu nisam imala veću želju za slatkim. sanjam punč tortu, čoko tortu, rum štangice, milka čokoladu, gumene bombone, šećernu vatu...ali neeeema, ništa, treba čuvat zdravlje. ali nije sve tako crno jer tu je crna čokolada koja je isto fina a zdrava nevjerojatno. kažu nama znanstvenici neka ju papamo slobodno svaki dan jer čuva srce i krvne žile, ima neke masti kao i maslinovo ulje, odličan je antioksidans, popravlja raspoloženje, pa čak i sprečava nakupljanje kilograma ali ono meni najvažnije, kažu oni, uklanja tumor. a meni je tak fina da im jednostavno vjerujem.
sinoć sam se opet iskrala iz kuće. znam, najgora sam, trebala bih doma ležat i odmarat, čuvat zdravlje i klonit se ljudi sad u vrijeme gripa i viroza, ali, ali to je jače od mene, život zove. i ništa, takva napola invalidna, uspjela sam se sredit, spustit štengama, uvalit u auto pa popet opet stepenicama, a te su valjda najstrmije u zagrebu, i ući na tulum. juuuuhuuuu! i dobila sam čak i poklon za božić, jedan neočekivani djed mraz je navratio i poklonio mi flamenko gaćice. bemu, sad i flamenko moram učit plesat. uf uf. i da, da se pohvalim...od 8 do pol 12 sam bila aktivna. aloooo, to je rekord! zaslužuje aplauz!bilo je zabavno, ja opet sretna i zadovoljna zaspala.
i onda danas...da...probudila sam se, stavila steznik, ustala iz kreveta i počela jaukat. prepone bole za izludit. nazvala sam par frendica, pitala oće li se mjenjat za noge al škrtice, neće, ni jedna. i ništa, tako danas malo jaučem, boli boli, stepenice su moj neprijatelj.nema mišića na trbuhu, nema mišića na bedrima i jadne prepone rintaju ko blesave. al bit će one nagrađene. gazdarica je široke ruke.
ode gazdarica u krpe. adio!
|