Dragi Klingoncy,
Budući da smo za Valentinovo morali orat na na Njivama kulture, odlučili smo Ljubav slavit jedan dan ranije. Nama je najdraže slavit Ljubav kroz spizu i s čejadima koja volu jist, veselu se životu i puno ne kompliciraju. I tako smo išli u Ston na obid s Tijuanom, Lukasom i Jelkom.
Ukrcali smo se na Svetega Krševana i katapultirali se na Pelješac. Iako smo prvenstveno išli na obid, naravno da ovo nije bio samo gastro đir. Prije bogatog ručka išli smo u stonsku solanu, a posli obida smo planirali poć po zidinama. Uz put smo se divili pelješkim vinogradima koji se poput čipke spuštaju niz strme obronke, u kafiću Bella Vista prošli smo rič sa simpa konobarom, popili kafu i divili se velikoj pješčanoj plaži u podnožju. U autu smo odvaljivali na Jelkine crne čupave štitnike za uši u obliku slušalica i planirali put u Tunis.
Lukas je stalno vadi čokoladu iz burse (Nestle, crna, 60% kakao. Preporučamo!), a Tijuana je vozila i bila DJ. Naravno da je treštala rokija i naravno da smo pjevali, ludovali i do Stona izili cilu ćikolatu. Jer, Bože dragi, ko je još na dijeti?! Nakon što smo obašli Solanu i konstatirali da je vrhunski potencijal u svakom smislu, učinili smo đir po Stonu, divili se pravilnim ulicama, gotičko-renesansnim prozorima, nenadmašnim zidinama i lipim debelim peliškim maškama.
Najviše od svega svidi Nam se mali drveni vagon sa Soli koji stoji na ulazu u Solanu. Iako je sve poprilično zapušteno /da parafraziramo jednog našeg genijalnog Umjetnika "Ispražnjeni okviri, iščezli sadržaji"/, kad smo stavili ruke u Sol i kad smo pustili da Nam teče niz prste, imalo smo osjećaj da lebdimo iznad Vremena i da Nam Srce Stona pulsira na dlanu. Osvistili smo se kad je Lukas reka "Ja bi kleča na soli!". To je ču od Dide koji je nedavno priča kako je ko mali kleča na soli i frementunu svaki put kad bi štogod naopako učini. Uh! Koliko asocijacija na malo soli!
I onda smo ogladnili. Jer uvik najviše ogladnimo, ali i najviše uživamo u spizi nakon kulturno-povijesnih i artističkih senzacija. Evo što smo jili. Prvo smo za aperitiv dobili liker od mirte tj. jurovike. Znate sve o Mirti, Afroditi i kako ovi liker zovu na Mljetu. Odma smo se sjetili Vaše Matere i njezinih likeri i pošto znamo da će ovo čitat, evo joj poruka: "Teta A., parićajte Nam, molimo Vas, dva likera od jurovike i jedan liker od ruža. A ako imate još onega od cvića od naranče, stavite nam i to. Hvala." Onda Nam je konobar doni riblju paštetu i tople pogačice.
Onda smo naručili za predjelo pohane i sirove kamenice. Što da Vam rečemo...Jili bi ih svaki dan i ne bi Nam dosadile. Nije važno samo što se jede, bitan je i način na koji je servirano i način na koji se nudi. Pašteta je bila servirana na Jakovljevim kapicama.
Odlična dekoracija, super usluga, vrhunski konobari! Pridržavaju kapote, miču stolice, otvaraju vrata, a nisu nametljivi nego profesionalni i decentni. Pohane kamenice bile su servirane s rižom i rikulom i bile su savršene. Posli tega došla je menestra u umaku od gambori i lososa i crni rižoto.
Uh! Cornu copiae! U stvari, ni bi Rog, nego Školjka izobilja jer je sve bilo servirano u školjkama. Veličanstveno! I kad smo to sve izili, Lukas je naruči čokoladnu tortu s šlagom, a Mi, Jelka i Tijuana tri debele kripne fete Stonske torte od menestre. Cimet, orasi i makaruli! Koji okus! Koja delicija!
Nakon ove gozbe, nismo imali voje penjat se po zidinama, nego smo to ostavili za drugi put i uputili smo se doma. Na putu za nazad, in d midl of nouver, Tijuana je vidila kolonu auti i puno lipo obučene čejadi i rekla: "Pir!" Mi smo odma svi rekli : "Homo!!!". Ali kad smo došli malo bliže, shvatili smo da ni pir, nego sprovod. A što da Vam više rečemo, nego da je to bi čisti Fellini. A Mi smo u sebi rekli "Sukus". Jer...sve je Jedno, sve gre u jednemu paketu. I Ljubav i Sol i Život i Smrt i Smih i Suze i Riblja pašteta i Čokolada s 60 % kakaa. Mi smo odavna obećali sebi da ćemo u svakom mogućem trenutku slavit Život, nazdravljat Ljubavi i provodit što više vremena s onima koje volimo. Ovaj post posvećujemo Našem velikom prijatelju i kolegi N, povjesničaru umjetnosti, dizajneru, gurmanu i humanistu i jednom drugom predivnom danu u Stonu kad se pila rakija u deset ujutro i kad smo do 11 uri za marendu opalili trideset pohanih kamenica. O palačinkama u šatou ćemo radije mučat. Od toga dana drugačije raspolažemo s Vremenom i puno više cijenimo ono što imamo. Volu Vas Vaši.
