golly&bossy

Dragi Naši,
ovako je sve počelo. Htili smo poć gledat štogo na ZFF, što bilo samo da je drukčije od standardnega holivuda kojega inače konzumiramo. I dok smo čekali kino odlučili smo vrime pametno potrošit na izložbi priko puta. Ljepota dijagnostike - estetika zdravog i fascinacija bolesnim u Tehničkemu muzeju.

Naslov je neodoljiv, a izložba tak tak, ali nan je svejedno dala za mislit. Radi se o rendgenskim aparatima i sličnima spravama. Kako su se razvijali, kako su primjenjuju, koje se slike dobiju CT-om, a koje MR-om. Sve nam je objasnila ljubazna studentica biologije.

Evo, ovo je jedan stari rendgen koji ni fotografira nego na koji su se čejad gledali. Na ure ako je trebalo.


Ovo je pediskop. to se masovno po Evropama držalo po butigama od postoli da se vidi jesu li postole točne. Pediskop je bi skup, tako da se štedilo na olovnim omotačima za zaštitu. Jadne prodavačice, nazračile su se ne bi da su u Černobilu fatigale.


Kad se otkrilo zračenje ni se znalo koliko je to štetno. Marie Curie i ekipa držali su uran po žepima, a bogataši su kupovali rendgene za se glupirat po doma.


I što na kraju mislit. Oni su imali nove tehnologije i nisu znali koliko su štetne. Je li tako i s nama? Hoćemo li min za 30 godišć skužit koliko su nike normalne stvari zapravo opasne? Npr. centrifuga na makini za robu. Ili kokice iz mikrovalne. Kaloriferi? Smrznuto povrće? Filmovi sprženi s interneta?

A onda smo išli u kino. Gledali smo bosanski dokumentarac Sevdah, o sevdahu i jednemu Damiru koji ga pjeva. Damirov dida je Zaim Imamović za kojega min nismo nikad čuli ali koji je bi najveća zvijezda sevdaha. Super nan je scena kad Damir dođe u starački dom i kad se svi oduševu jer je on Zaimov unuk. A jednu staru kojoj su mater i otac Česi ne briga ni Damir ni Zaim ni sevdah nego ona lipo otpjeva Pod našima okny teče vodička. Tega nema u foršpanu, ali super da su ostavili u filmu.


Iza Sevdaha je bi i jedan koreanski dokumentarac-blockbuster Stari partner. U Koreji ga je vidilo 3 miljuna čejadi. Radi se o jednen staren i staron koji živu na selu i od njihoven staren volu. Svi skupa imaju 400 godišć, ali i dalje se muču i fatigaju jer drugo ni ne znaju.


Film je OK, ali malo dosadnjikav, a nismo ga pogledali do kraja jer su nas u Kinu Europa nenadano čekale karte za Somers Town. Na kojega smo malo kasnili, ali koji je ispa najboji film što smo ga gledali na festivalu. Obavezno pogledati!


2 3/4 filma + 1 izložba = kulturno predoziranje. Dobro smo ostali živi.

Vaši