31.10.2004.
jugo
cipa vitar
priko mora
pinu vali
tek je zora
triba izdurat
ovi dan
a tilo teško
ište san
jugo je opet
nima neba
|
30.10.2004.
teorija igre
Puno toga mi se dogodilo u zadnja dva dana.
Evo redom…
Jedno veliko hvala ekipi monitora i bloga što su vijest o izložbi objavili na naslovnim stranicama. Hvala svima koji su mi pružili podršku svojim komentarima i mailovima.
Malo mi je ka ono i nelagodno u tolikoj količini hvale iako mi godi taštini.
No dosta o meni.
Želio bih se ovim postom zahvaliti jednoj obitelji na dugogodišnjem, iskrenom prijateljstvu i privrženosti.
Jučer smo naime, Ona moja i ja, bili pozvani na večeru kod Slavice i Ede Šegvića, u najlipši Varoški šufit. Šufit u kojem je originalna kužina iz jednog davno nestalog vremena.
To nije bila sasvim obična večera koju s vremena na vrijeme svatko od nas organizira za svoje prijatelje, već prigodna, slavljenička. Nazdravili smo tako Edinome projektu uređenja Matejuške, nazdravili smo Ivičinome (Edin brat) Nogalu (serijal crtanih filmova) koji je doživio afirmaciju preko Velike bare i novoj Kajinoj (Edina čer) knjizi koja je upravo tiskana.
Puno razloga za slavlje, puno pozitivne energije i radosti stvaranja.
Kad bi sad iša sve ispričat, nebi završija do ujutro. Zato ću se zadržati na najmlađem članu stvaralačke familije i kazat par riči. Kaja je već napisala jednu knjigu pod naslovom "Teorija igre ili Postoji li kraj?"
Kad mi je Edo donija tu knjigu kao prvijenac svoje čere, osta san ka trica da je tako mlado čeljade (29 godina) napisalo knjigu. Aj kad mi ju je već donije red je da je ono bar prolistam. Ali kad san je počjeja čitat nisan moga fermat. Proguta san je u dahu. Ta me je knjiga toliko rastresla, toliko probudila, jednostavno mi otvorila vrata svijeta za koji sam slutio da postoji a sad znam da postoji. To se ne može prepričati, to se jednostavno mora osjetiti čitajući tu knjigu. Evo kako knjiga počinje...
Zagrijavanje…
Povucimo paralelu
Krenimo iz početka.
Ili bolje, krenimo od datuma 16.02.2001. godine. Svijet kompjuterskih igrica željno iščekuje izlazak nove igre na tragu "Diabla", čija je grafika najavljena kao neusporedivo bolja od grafike u svih do sada viđenim igrama, Jedino što će nova igra imati isto kao i sve dosadašnje je, naravno, podjeljenost igre na nivoe po težinama, mogućnost snimanja svojstava heroja (da ih možemo opet koristiti onakve kakve smo ih "nabildali" kada počnemo igru od početka) i jasno – postojanje kraja igre.
Razmislimo malo zašto su baš ta svojstva igre osnovna i zbog čega se upravo na njima temelji svaka zahtjevnija i bolje razrađena igra. –nivoi po težinama postoje da se "polako uigramo", da budemo spremni s našim herojima ispunjavati sve teže i teže zadatke, da oni kroz lakše izazove polako jačaju i budu spremniji na sve veće izazove.
Prisjetimo se igranja bilo koje takve igre. Tokom igranja se obično istakne nekoliko najjačih heroja, koji nam postaju najbitniji – to su oni heroji koji su koji su po nekim osobinama iznad ostalih heroja. Njima ćemo tokom igre dodjeljivati najteže zadatke, jer je najverojatnije i da će ih oni uspješno obaviti. Naravno, pritom ćemo im i pomagati više nego "običnim" herojima koje ćemo programirati da donose u bazu resurse nužne za napredovanje igre.
Pri igranju je igrač onaj koji u biti "igra", koji vodi igru, iako bi se, da sve promatramo iz perspektive nekog od likova iz igre, mogli reći da su pojedini heroji ti koji savladavaju izazove. U isto vrijeme igrač, iz igre u igru, stječe iskustvo koje mu pomaže da sljedeći put sve puno bolje odigra. Njegov um je onaj koji pamti najbolja rješenja i primjenjuje ih u svim slijedećim igrama.
Na ovaj način se postiže stalno napredovanje u igri – dolaženje do viših nivoa, s ciljem ostvarenja cilja igre, to jest dolaska do kraja igre.
Čudno kako je cilj igre upravo dolazak do kraja igre.
Pod pretpostavkom da kraj postoji.
Krenimo sada ipak od početka.
Obuhvatimo sve ljudske pokušaje da se objasni ovaj svijet koji nas okružuje – znanost i sve religije, matematiku, astrologiju, budizam, teoriju reinkarnacije i duhovnog razvoja duša, teoriju kozmičke pravde, Vedsku znanost i modernu fiziku… - u jedno.
U jednu igru.
I tu igre počinju, tu je začetak odmotavanja klupka krugova i spirala života.
E… a ova druga, nova knjiga pod nazivom "Dođi, neka se raspukne vrijeme!" je sasvim drugo stvaralačko more, more ljubavi. Sinoć san pročita par stihova prije nego li san zaspa:
Pod tvojim nevidljivim prstima
sve su maske pale
i ja sa te ugledala,
Nevidljivog.
dodirnuo si me preko ponora,
Nepostojeći.
Neodvojivi.
noćas,
sve su maske pale
i ti me držiš za ruku,
Ti, moj,
Koji ruku nemaš.
i ja te ljubim,
a ti činiš da jecam,
ja,
raspuknuta,
razmrvljena
i opet
diraš mi čelo
svojim nevidljivim prstima
sve dok se ponovo ne smirim,
umorna,
polomljena
od stapanja s tobom,
Beskonačnim.
I tako sam i ja uvučen u razmišljanje o beskonačnosti zakovrnija očima i zaspa ka cok, jerbo su bile već 3 ure u noći.
Eto, još jednom hvala svima što ste me primili u svoje živote i što ste sa mnom podijelili radost stvaranja.
Danas me je ubila ova južina, Ona moja mi je digla tlak jutros najranije tako da danas ima slike, nema tona. Gren ja popit koje pivo i pustit malo muzike e… a subota je.
Zdravi i veseli bili.
|
27.10.2004.
prve reakcije
Evo i prvog službenog osvrta na izložbu.
sutra ujutro u sklopu emisije "dobro jutro Hrvatska" na hrt-1 će biti i reportaža snimljena u mojoj firmi, pa ko voli nek izvoli.
|
zbogom Šjor Zdenko
Danas je moj grad siromašniji.
Danas sam i ja siromašniji jer sam dil tega grada.
Danas je jedan galeb odletija put sunca.
Ostat će nam njegovi kliktaji u visini
kada sunce bez pristanka nama sije
i da niša na tvon nebu i na moru bisno nije.
Zbogom Šjor Zdenko.
|
26.10.2004.
E… izložba je otvorena. Zadovoljan sam sa prvim reakcijama i umoran ka pas. Evo par slika.
Ovo smo jutros moj glavni 3D modelator i ja u završnim kontrolama.
Otvorenje.
Za svoju dušu san potega par slika s terace novootvorenog hotela Peristil koji je btw fenomenalan.
Neman snage više niti slova napisat. Emotivno sam totalno iscrpljen.
Zahvaljujem svima koji su mi došli na izložbu pružiti podršku a napose našim blogerima skroz i yeta.
|
24.10.2004.
12 godin
Danas nan je 12 godin braka. Cila familija dolazi ume na obid. Pored lešadure, pečenja i svih drugih delicija ja sa se uvatija napravit obotnicu ispod peke.
A to ispod peke je isto na struju ka i one gradele od jučer. Maka gradele sa stola na bakonu i stavija peku.
Ne virujete a… Eno van doli slike.
Prin 15 godin bija jedan čeh koji se zaljubija u spizu ispod peke. Kako je bija inženjer – dovitljivac izumisli električnu peku. U pokrivalo stavi grijač i komad vatrostalnog cakla da se more čirit i to je to.
Stojte mi dobro svitu moj, pisa bi ja još, ma će mi nestat sve kako su ovi ovod navalili.
|
magla
Znan da je jedan i po bot u noći, znan da san na kuminom rođenadu popija 6-7 pivi, ali koji je ovo kua. Jesan li ovo u Londonu oli Splitu, ništa ne razumin. Sve mi se pari ka da će svaki tren iza kantuna izletit Josipa Lisac i zapivat, magla, svuda magla oko nas….
Ben ti miša popija san puno pive… laka van noć svitu, gren ja leć dok se nisan izubija u ovoj magli.
Ps.
Ipak sam ja galeb a ne guska :)
|
23.10.2004.
sveta subota
Subota je sveti dan. Tega dana se budim kad me voja, tega dana se posvetim guštima.
E tako je i danas bilo. Lipo smo se spustili doli na peškariju, kupili gavuna, obotnice, par lubini i komarči pa lipo u Vjeke na Rivu, kavica.
Onda je žena sa starijom krenila u šoping a mlaja s menon u điradu. Na vrju Marmontove trevili smo našeg skroz-a, pozva nas je na kavu u Minjona. Lipo smo sili, pročakulali, popili kavicu, protegli noge do starega placa i svaki sa svojom kesom ribe doma.
E kad san stiga doma pala je dilema, očemo li ribu oli meso za obid. Kako san jučer ija ribu, ja san bija za mesinu. Za divno čudo udovoljili su mi želji, izvadim gradele na struju, stavim ih na balkon i ajmo, roštiljada.
Sad kad san se nabuba, nabumbija, sklapaju mi se šure, vata me mala snaga i gren se pinku ispružit. Rekla je i Ona da će se doć izvrnit kraj mene. Tko zna možda mi se posrići bliski susret prve vrste :)
Zdravi i veseli bili.
|
22.10.2004.
porijeklo vrsta
A oklen si ti a ???
Tako je sa mnom započeo razgovor jedan službenik, jedne ustanove, koji me prvi put u životu vidi.
Mjesto našeg susreta, on službenik na svom radnom mjestu, ja stranka.
Prije nego li je riječ izustio, vrti moje dokumente po rukama i vidim mu u očima kako mu se pregrijava procesor u glavi, koji inače radi na 2hz.
Vrti on u mislima, sebi poznati svijet, omeđen granicama u radijusi od par stotina kilometara oko njegova sela i nigdje me ne može smjestiti.
I kad je pretražio svoju bazu podataka tešku punih 2kb, postavlja funkcijski upit: "A oklen si ti a."
U onome "ti" nije bilo poštovanja niti do "Ti" ili ne daj bože "Vi".
Ne skidajući osmjeh s lica, pun razumijevanja i poštovanja prema javnom službeniku odgovorih: "Otamo, oklen si i ti".
Ogroman upitnik ispuni cijelu prostoriju, zrak je počeo zaudarati na enigmu.
"A kako ti znak oklen sam ja", očiju stisnutih od podozrenja, upita me uzoriti gospodin.
"Znam, znam, kako ne bi zna." odvratih uz teatralni odmah ruke kao dokaz lakoći odgovora.
Njegove oči su sad dvije ravne crte, usne složene u celofan podsmjeha, procijede: "A oklen."
"Iz pizde materine" zazvoni moj glas, sto postotne sigurnosti u izrečenu činjenicu.
Tako mi je jutros započeo dan s preispitivanjem porijekla vrsta, i još jednom me je to preispitivanje dovelo do zaključka, da živim na planeti majmuna.
Ps.
Mijenjam pedigre za šleper banana.
|
21.10.2004.
mail jednom kapetanu
Stvarno sam se posramija da tom čoviku nisam stiga napisat dvi tri riči evo ravno misec dana.
Greška ispravljena.
alo mobi dick
jesan, prasac sam. ne more me opravdat svo ludilo ovega svita.
u pizdu materinu, proslo je ravno misec dana kad san ti zadnji put pisa.
meni je to proslo ka da je bilo jucer.
a lipo san se bija zaputija, pa zaspa na braniku domovine.
sve si pogodija. covice uvalilo me u govna samo tako.
s najmanjom hrvatski, sa srednjom matematiku, sa najstarijom informatiku,
jeba te led jaci san od veleucilista.
he sad mi je palo napamet da san prije neku vecer okinija studenticu. e...
ma ca god ko mislija ja san se dobavija mlade studentice, a ca je... je.
ca se posla tice necu ti govorit o ludnici u kojoj san se nasa.
samo molim Boga da noga izdrzi jer san krenija tutaforca.
vjeronaku je prica za sebe. da se ne radi o tvome sinu, da se ne radi o tako
dobrome ditetu, odjeba bi sve to u trokurac. jedva san nasa svecenika koji
me je uopce tija saslusat. znas ti moje stavove oko toga.
vidim da je kod tebe u najmanju ruku zivahno. samo mi se ne svidja ona ideja
da priselis familiju doji, jerbo neznan kako bi ja dosa ovako cotav do tebe
na lignje, pa makar one bile ka kajici i makar ih tribalo zoljama gadjat.
lako mi se pribacit ovdi priko kanala do milne, ali do afrike je malo morgen.
ili da se i ja priselin sa svojom familijom pa da osnujemo jednu hrvatsku
koloniju u crnoj africi.
nego glede i u svezi tih tvojih liganja, jesi li promislija da napravis
jednoga macka ka ca je bija oni ca san ga ja zadija u sike na ciovu :))))))
ko zna, mozda bi upalilo. lipo ga naostrit, vezat za konop i bacit priko nje
pa ako je zadije... zadila je. to je ka ono kad smo ka dica rampinavali
ciple doli u portu.
jeben ti oti tvoj mail kad ti ne mogu poslat koju sliku. palo mi je na pamet
par nacina kako bi mozda moglo ali nesmin riskirat da ti se spizdi mail ka
zadnji put, jerbo mi nebi tribalo past s motora za slomit nogu, slomija bi mi je ti,
da ne radin vise pizarije :)
evo sad mi je zazvonija mobitel, zove tvoja draga, tema put u Milni i pita
jesan li pisa kumu. a jesan, evo san stiga do 15-og reda.
di san ono sta, e..., prje niku vecer bila je kalma bonaca, lipa vedra noc,
a kanal pun svitala, svi izasli na lignje.
sitija san se one veceri kad nam je izdusila boca plina i sve cirin u ona
svitla nebi li ugleda koje da se udunilo. ali izgleda sa su se svi bili
dobro fudrali oli plinom oli letrikom.
mi smo se sitili fudrat sa pivom a plin provjerit smo ka ono zaboravili.
a i bolje je tako. u lignje mozes i bez ferala i bez plina,
jerbo se uvik mores zakacit kojemu ca jema feral pa mu vatat one slape ca se itaju iz mraka,
ka ca su nama radili bracani, ali bez pive se nemore nikako.
eto ti stari moj. nadam se da necu opet zadit misec dana a da ti ne napisem
koju besidu. a da nisan upa u govna, jesan. samo mi fali jos da pas odluci
biti neki kurac pa da moran i njega poducavat.
stoj mi dobro i pomalo stim lignjama, nemoj da napravis koji medjunarodni
incident
kum II
|
mail jednog kapetana
Ubit će me kad ovo dozna ali nisan moga izdržat. Moj najdraži i jedini kum na svitu napisa je s broda, sa zapade obale Afrike, mail ženi mi. Kako mu ja nisan odgovorija na zadnji mail koji je meni posla malo se štica pa sad njoj piše, ali kako piše, crka san od smija. Mora san ga ovako u cijelosti, bez šminkanja i cenzure prinit ovod na blog. Ubit će me ako dozna da san ga, reka bi naš skroz, špjega.
draga kumo,
fala kurcu da si se javila, vec sam se bia pripa da si ostala u istri trazit
tartufe. molim te nemoj diplomirat prije nego sta ja dodem, to ce tribat
proslavit. mene je vise straj ic na brod jer svaki put kad ja odem ti
izmislis nesto novo, zadnji put amway, sad visa ekonomska, tako da ti nikako
nemogu uvatit mot, ono znas je si li u kupe ili si u spade.
glavno da si ti zadovoljna a fala bogu bices i bokun pametnija kad sve te
ispite polozis. kum mi se ne javlja, ne znam sta mu je, je li ga boli noga
ili vjeronauk ili je s tobom na ima slike nema tona jer si mu uvalila i prvi
razred osnovne povrh sve njegove muke. bice on dobro, prosa je on i teze
ofenzive. ja sam ti perfektno, nikad bolje toliko mi je ovde lipo da se bavim
i mislju da preselim i familju u demokratsku republiku kongo. non-stop sam u
poslu, radno vrime mi je 24 ure, zadnjih par dana su me satrali, taman kad
mislim da bi moga cikat oko uru vrimena, spustin se u kabinu i legnem a oni
nakon minutu zovu, tako da san prinija jogi na most i napravija od mosta
dnevni boravak , moga bi se neko i uselit u moju kabinu da ja i
neznam. trenutno nam je prioritet uvatit veliku lignju, pari kaic. dolaze
svaku noc blizu broda na svitlo ali se drze 5-6 metri od broda. napravili
smo harpune (koplja) i pokusavamo je pogodit ali za sada nazalost bez
uspjeha. sve smo metle na brodu rastavili jer nam rucke trebaju za
harpune. ako ovo nebude islo, sljedeci korak je da ispalim u nju signalnu
raketu. eto, ka sta vidis ovde ti je ka u filmovima sad izaberi koje volis
najvise, crtane, komedije, sf ili strave i uzasa. pozdravi sve,reci kumu da
napise dvi rici asap (as soon as possible) i ti isto javi kad polozis koji
ispit, kad okines netribas nista javljat.
mobi dick
Zdravi i veseli bili.
|
19.10.2004.
izložba spremna
E… dobro je. Izložba spremna, sve smo lipo sredili na vrime. Plakati gotovi, animacija gotova, termin definitivno utanačen (26.10.2004. utorak u 18 sati) u prostorijama Etnografskog muzeja iza vestibula.
Ehhh… sad mogu odanit, i ja sam gotov. Svi koji su vidjeli materijal su zadovoljni, od ljudi koji pojma nemaju o čemu se radi do profesionalaca koji obnašaju visoke dužnosti u lipoj našoj.
Oće li biti onih koji će sve ovo skupa da prostite posrat i razapet kroz novine, oće, ali moja duša je mirna, pošteno san odradija svoj posal i ako ko more bolje, nek izvoli napravit i svoj rad stavit na svijetlo dana.
E da je to bila jedina bitka koju vodim, ni po muke. Ali evo neću grintat, stavljam širok osmjeh – zlatan zub look i gren naprid.
Samo ča od negibanja zbog noge, ča zbog stresa, profunda mi se apetit, udeblja san se ka gudinić. Žena mi je prije neki dan izvadila zimsku robu iz ormara, pa san iša provat koje gače. Za Gospu sve tisno, nemogu se zakopčat, guši me. Ferma, flaster na justa i hitno na Marjan na trimicu, a ono barenko šetat ako ne mogu još trčat.
A opet ko more izdurat proć kraj frižidera i ne čirnit ča jema unutra, a kad ga otvorim, otra Mate žalo. En ti frižider, evo i dok ovo pišem, gledam ga, gleda me, vabi ka Ali Babina pećina. Neću, nesmin, koji mi je kua, gren izist mandarinu. Hmm… gren još jednu. Ne pomaže.
Idem skuvat i popit čikaru kafe i zapalit cigaret. Ma neću, nesmin, puno pušin u zadnje vrime, vrag će me odnit prije vrimena.
K vragu i tava i jaja, ovo san se ka zavrtija u krug, nesmin ovo, nesmin ono i sad kad malo bolje pogledan, a ča smin.
E sad san se sitija, smin pivat. Gren pustit koju klapu i zapivat s njima. Jedno ili dvi pive (male) mogu popit a ???
A ko more pivat suva grla e…
Zdravi i veseli bili.
Ps.
Zaaapivalaaa tica maaalaaa…..
nevirujete??? eno poslušajte i sami na oni moj link - trenutno slušam :)
|
17.10.2004.
svega pomalo
Subota je počela jutarnjom šetnjom po gradu. Povod šoping. Kolona se razmilila po ulicama, žena prva, za njom mlađa, za njom starija, za njom pas i ja na začelju kolone šepuckam pomalo. Parili smo ka iz one priče o povuci-potegni repu. Usput smo i pokisli jerbo su nan lumbrele ostale u autu. Aj… nekako san izdrža tu pokoru jer san triba poza toga otić na jedno lipo misto. E tako je i bilo, poza šopinga otišli smo u Tugare na soparnik.
Milina ih je bila vidit onako stivane na stol.
Usput sam dogovorija kupovinu jednoga prajca, tako da će biti u galeba domaćega pršuta, plečki, pečenice, pancete, kobasica i svih drugih delicija onako za zimska doba.
E… tu san u konobi i popija pinku vina, taman toliko da me lipo ugrije i pravac doma.
Znan da je ovo doba od kiše i grubog vrimena ali ono ča se surgalo na Split u pet minuti, to je bilo za nevirovat. U sekunda se diga veliki vitar, kapi kiše ka šaka i poza toga krupa.
Na balkonu nan je otuklo đirane i drugo cviće a najžalije nan je mladica od petrsimula.
E i sad dolazi šlag na kraju subotnjeg dana. U posjet mi je zajedno sa suprugom doša OVI čovik. E… je… je… baš on, naš bloger "skroz" oli "škovacera". Ostvarile su mi se tako najmanje dvije želje. Prva je bila da uživo upoznam tog čovika koji me cilo vrime oduševljava sa svojim blogom, a druga želja je bila da ispunim obećanje dano Borutu da ću okupit splitkske blogere i da ćemo popit vino koje nan je donija iz Izraela. Da nan nebi naškodilo stranjsko vino na prazni štumik isto smo se mi pinku pokripili e…
Dunkve, evo moj dragi Borut dokaza da smo ga popili, i mogu ti kazat da je vino bilo lipo.
A ča se tiče nas dvojice i naših dragih boljih polovica, vrime nam je u čakuli proletilo samo tako. Balili smo o svemu i svačemu, ismijali se, oraspoložili i ugodno proveli jednu subotnju večer. Eto… ne triba nan puno, malo dobre volje i raspoloženje je tu. Nadam se da je ovaj naš susret početak jednog ugodnog poznanstva.
Tako je prošla subota.
Nedilja mi je prošla ovako:
Zdravi i veseli bili.
|
14.10.2004.
sivo
Danima sivo. Di se god okreneš sivilo. Jučer u Šibeniku sivo, jutros u Zadru sivo, dojdem doma u Spit, sivo. Evo slušam prognozu sa sutra, jugo, dunkve i sutra sivo. Lagano mi je dozvizdilo to sivilo, baca me u depresiju, u aut.
Jedino ča ima boju su mandarine koje san opalija tamanit jerbo san ih jućer vidija kod xvii-ce. Stani malo, pa i turbo veselje ove moje dvi grlice koje se cerekaju oko mene, puno je boja . Njima ne smeta jugo, sivilo, kiša, bljuzga, u njihovome svitu je sve na cvitiće, šareno. A eno i kod našeg Boruta, na balkonu ima koluri ka u prići.
Kad malo bolje pogledam, ovaj svit i nije tako siv dok ima ljudi koji su puni predivnih boja. Neka se ne naljute ostali ali danas su mi sivilo razbile moje dvi grlice i dvoje gore spomenutih blogera.
Ps.
Nadam se, da će biti dana, kada ću ja biti boja u njihovom sivilu.
|
12.10.2004.
škatula o' postoli
Srce mi je vazela škatula o' postoli,
skrila moje tajne, jubavi i boli.
Godinan san u nju meča svoje riči,
kad san bi sritan, kad bi dušu liči.
Nevere i bure sve su nju stale,
svitla i bonace ča su misli slale.
I strgano srce u mojoj samoći,
i osmih na licu i suza u noći.
Na starom škartocu još mi pisme čuva,
rani moju dušu, pinkom crna kruva..
I sva moja mladost i jubav ča voli,
slila se u tami škatule o' postoli.
pape
|
poštenje
A ča je to poštenje. Evo ništo cilo popodne mislim o tome, a povod je izjava jednog političara koju san onako usput skupija u prolazu pored televizora.
Dunkve, ako poštenje kao pojam postoji može li nešto biti manje ili više pošteno, ili ono manje-više mix ili je poštenje isključiva kategorija, apsolutna veličina pa je nešto pošteno a nešto nepošteno.
Ajmo uzet primjer cijene na pazaru. Baba kaže – sinko evo ti pome za 10 kuna, to je poštena cijena, nemože bit poštenija – E sad se ja pitam, poštena prema čemu. Je li prema trenutnim okolnostima i cijenama okolo ili je to neki imaginarni sudu u njenoj glavi. I ne samo to, nego je već napravila gradaciju, skalu poštenosti. Ona se bidna pripala da bi joj ja da puno manje nego li je tražila a možda bi joj ja za lipe pome da i više, možda da je koju deceniju mlaja, da bi joj još čagod :)
Ili ono kad braća i sestre dile ostavštinu pa krenu po receptu pošteno ćemo se razdilit pa se čupaju ka pasi oko kosti.
Ili često čujem ekipu kako govori – sudac je bija lopov, nepošteno je dosudija oni faul, lupež, da je bija pinku pošteniji pobijedili bi sigurno. A koliko to pošteniji pitam se ja… 10% ???
Evo ova tri primjera, moglo ih je biti 3000, mene vodi u zabludu i ne mogu baš točno odrediti što spada u kategoriju poštenja, a što u kategoriju ponašanja prema nekim pravilima ili zakonitostima.
Jedina zakonitost poštenja koja mani pada na pamet je ta da ako netko kaže – uradit ću to ovako i ovako – i to točno tako napravi, tj. drži do svoje riči, to je poštenje. E sad kako to funkcionira u politici u cilome svitu:
1. ako osvojimo vlast uradit ćemo to i to
osvoji se vlast i ništa se ne događa
2. je uradit ćemo ali nismo rekli kada, evo obećajen da će se to napravit u roku od 4 godine
prođu 4 godine ništa se ne događa
3. je uradit ćemo to u roku 4 godine, ali nismo rekli kada ćemo biti u mogućnosti krenuti s tim, evo obećajen ako sad na ovim izborima osvojimo vlast uradit ćemo to i to….
I tako iz kruga u krug pakla, tone ovaj svijet, sila vlada, um gladuje, puni mediji lupanja u prsa o poštenju.
A lipo je naš narod reka – ko o čemu, kurba o poštenju. Stoga oprez dragi moji kad vas netko uvjerava u svoje poštenje ili vam na bilo koji način o njemu zbori, bilo da se radi o babi s pazara ili predsjedniku planete.
Hehe… evo po istoj toj narodnoj, s obzirom na naslov moga posta i ja san kurba, ako ne velika, ono barenko kurbica. A ko nije??? :)
Zdravi i veseli bili.
|
10.10.2004.
idu dani
Proša je dugi vikend. Di san bija, ča san radija… nigdi… ništa, bunker sistem.
Aj, nije da se nije baš ništa događalo… ali… evo redom.
Petak sam proveo totalno grintav i veći dio dana sam prespavao.
U subotu je bilo nešto bolje, napravija san ujutro đir priko grada, sija na dva štekata popija kavicu i popodne s ženom i dicom otiša u kino gledat – kralja Artura –
U kinu mi zvoni mobitel (ono trese u žepu), ne javljam se. Poza kina zovem čovika koji me je zva dok san bija u kinu, on gleda utakmicu, pita me di san, jesan li vidija gol. Koja utakmica???, koji gol???, ko igra???, nemam pojma, padam s Marsa. Klasika, igra reprezentacija, svi muški Lijepe Naše pred televizijom u deliriju, a ja s dicom i ženom otiša u kino (sumnjivo mi je bilo poluprazno kino) i na ćevape u Kantun Paulina. E sad… netko od dvije gore spomenute skupine je u ku… Prihvaćam po definiciji da sam to ja, ipak sam manjina. Eto tako sam u subotu propustio glavni "događaj dana" u državi koja je u balunu.
Nedilja… južina… sivilo… glava ka badanj… pripreme za radni tjedan koji će mi po svemu sudeći biti zajeban samo tako.
E… da ne zaboravim. Čitajući ovih dana moje omiljene blogere, osjetio sam poprilično tuge, sjete, potištenosti, povrijeđenosti, svašta nešto. Ljudi moji, gremo naprid, ovakvi kakvi smo i nema mista tugama, depresijama, padanjima… Aj… može dan-dva ali ne više od toga e… :)
Zdravi i veseli bili.
|
07.10.2004.
Prvo da van se zafalim na pohvalama u prethodnom postu. Drugo, danas nas je zajebavala tehnika pa nismo odradili onoliko posla koliko sam planira, tako da sam u k… samo tako. Živim za tu izložbu. Ne piše mi se ništa, cili sam ubijen. Ali da ne prođe ovi post na suvo, evo vam par slika 3D modela atrija Kneževa dvora u Dubrovniku, koji smo radili prije par godina.
|
06.10.2004.
izložba
Eskuzivno!!!
Samo na blogu!!!
Pretpremijera izložbe kompjuterskog 3D modela povijesne jezgre Splita. Upravo se sređuju izložbeni plakati i animacije. Evo objavljujem prvi set plakata. Kako bude koja serija gotova, imati ćete priliku ovdje ih vidjeti.
|
viva mexico!!!
Sićan se kad bi dida piva te pisme. Ala ča bi se on i još par njegovih kumpanji rastapli na te pisme. Ma nije da i meni nisu bile drage, ali nisan ništa razumija. Sve neki stranjski izrazi, sve se nešto rastiže ka žvakalica. Danas su u modi meksičke sapunice a onda su bile popularne meksičke pisme. Nisan se uspija nikako ušaltat u te sapunice ali mi sada one stare, didine pisme i te kako pašu.
Evo cili dan san intravenozno spojen na Mexico. Slušam kraljicu Mexica, Carmen y Laura, koja je bila popularna 50-tih godina prošlog stoljeća. Ko se toga još sića.
E moj dida druge se pisme sada slušaju. Ma isto u ovoj kakofoniji modernih vjetrova, da ne kažen promaja, dikod zazvoni nešto lipo.
Que Cobarde od Carmen i zdravi i veseli bili od mene.
Ps.
Eno van na linku "trenutno slušam", pa ako van se ne gadi nešto tako staro i netrendovski, bacite uvo :)
|
04.10.2004.
Znam. Čita san po cilemu blogu ono… ako nemaš ča pametnoga reć , nemoj ni pisat. Eto stvarno niman, ma mi isto vrag ne da mira, moran se javit barenko s dvi beside. U prvidan me uvik uvati neka grinta, cili san ka na struju, sve bi po kratkom postupku ufff. I onda se zaletin ka mona, pravin od sebe redikula, a svi oko mene stojidu i gledaju… ka ono… koji mu je kua. A ja samo želim malo više reda i volje rješavanja stvari. Nesmin o detaljima zbog poslovne etike ali najradije bi sad sve ča iman proda, kupija stado ovaca i otiša u planinu da nikog nit vidim nit čujem. I onda dođen doma, nemogu ugasiti motore samo tako, nastavin s poslom još 3, 4 ure i kad mi padnu žunte, totalna san koma. E… tako se sad čutin, vas umoran, blesiran. Dunkve, nisam ništa pametnog napisa (prdi ludi), ali dok san čita svoje omiljene blogovce došla mi voja malo kjucat po slovoma a niman ča za reć.
Nemojte se jidit ako ste zagucali ovi post i zaključili da ste bezveze izgubili vrime čitajući ga.
Zdravi i veseli bili.
ps.
Jedino me naša kujica razumi, kako se vidi iz priložene slike :)
|
02.10.2004.
mrduja
Ajme svitu moj lipote. Žena otišla sa starijom u Soviće kupovat pizadrije ,a ja sa mlajom gledat regatu. Joj gušta vidit onoliko jedrilic na jedno misto. Velike, male, vitke, bataste, škure, bile, ajmeeee. Nezam ča bi napisa ali san potega par slika i evo jih ovod na blog, prin vengo li su prve jedrilice stigle do Mrduje.
Više o samoj atmosferi koja vlada u regati piše naša yeta.
ps.
Ono "ajme lipote" nije zato ča je žena otišla u Soviće vengo radi regate e... :)
|
|
