Marketing
Znam. Čita san po cilemu blogu ono… ako nemaš ča pametnoga reć , nemoj ni pisat. Eto stvarno niman, ma mi isto vrag ne da mira, moran se javit barenko s dvi beside. U prvidan me uvik uvati neka grinta, cili san ka na struju, sve bi po kratkom postupku ufff. I onda se zaletin ka mona, pravin od sebe redikula, a svi oko mene stojidu i gledaju… ka ono… koji mu je kua. A ja samo želim malo više reda i volje rješavanja stvari. Nesmin o detaljima zbog poslovne etike ali najradije bi sad sve ča iman proda, kupija stado ovaca i otiša u planinu da nikog nit vidim nit čujem. I onda dođen doma, nemogu ugasiti motore samo tako, nastavin s poslom još 3, 4 ure i kad mi padnu žunte, totalna san koma. E… tako se sad čutin, vas umoran, blesiran. Dunkve, nisam ništa pametnog napisa (prdi ludi), ali dok san čita svoje omiljene blogovce došla mi voja malo kjucat po slovoma a niman ča za reć.
Nemojte se jidit ako ste zagucali ovi post i zaključili da ste bezveze izgubili vrime čitajući ga.
Zdravi i veseli bili.
ps.
Jedino me naša kujica razumi, kako se vidi iz priložene slike :)
Post je objavljen 04.10.2004. u 20:58 sati.