Subota je počela jutarnjom šetnjom po gradu. Povod šoping. Kolona se razmilila po ulicama, žena prva, za njom mlađa, za njom starija, za njom pas i ja na začelju kolone šepuckam pomalo. Parili smo ka iz one priče o povuci-potegni repu. Usput smo i pokisli jerbo su nan lumbrele ostale u autu. Aj… nekako san izdrža tu pokoru jer san triba poza toga otić na jedno lipo misto. E tako je i bilo, poza šopinga otišli smo u Tugare na soparnik.
Milina ih je bila vidit onako stivane na stol.
Usput sam dogovorija kupovinu jednoga prajca, tako da će biti u galeba domaćega pršuta, plečki, pečenice, pancete, kobasica i svih drugih delicija onako za zimska doba.
E… tu san u konobi i popija pinku vina, taman toliko da me lipo ugrije i pravac doma.
Znan da je ovo doba od kiše i grubog vrimena ali ono ča se surgalo na Split u pet minuti, to je bilo za nevirovat. U sekunda se diga veliki vitar, kapi kiše ka šaka i poza toga krupa.
Na balkonu nan je otuklo đirane i drugo cviće a najžalije nan je mladica od petrsimula.
E i sad dolazi šlag na kraju subotnjeg dana. U posjet mi je zajedno sa suprugom doša OVI čovik. E… je… je… baš on, naš bloger "skroz" oli "škovacera". Ostvarile su mi se tako najmanje dvije želje. Prva je bila da uživo upoznam tog čovika koji me cilo vrime oduševljava sa svojim blogom, a druga želja je bila da ispunim obećanje dano Borutu da ću okupit splitkske blogere i da ćemo popit vino koje nan je donija iz Izraela. Da nan nebi naškodilo stranjsko vino na prazni štumik isto smo se mi pinku pokripili e…
Dunkve, evo moj dragi Borut dokaza da smo ga popili, i mogu ti kazat da je vino bilo lipo.
A ča se tiče nas dvojice i naših dragih boljih polovica, vrime nam je u čakuli proletilo samo tako. Balili smo o svemu i svačemu, ismijali se, oraspoložili i ugodno proveli jednu subotnju večer. Eto… ne triba nan puno, malo dobre volje i raspoloženje je tu. Nadam se da je ovaj naš susret početak jednog ugodnog poznanstva.
Tako je prošla subota.
Nedilja mi je prošla ovako:
Zdravi i veseli bili.
|
