Smirila sam se...napokon...kaze mater da je bilo i vrime. Zapela je da se udam i izrodim joj unuke prije nego skroz posidi. Ja sam joj rekla da se radije onda pocne farbati, jer meni to nije prioritet, ma bar jos 5-6 godina...

Valjda ju je ponukalo na razmisljane to sto sam kumovala najboljoj frendici na piru u petom misecu, u sedmom se udala i druga frendica, a dva tjedna poslije i frend. Kumina kcer poslala je pozivnice za pir u desetom misecu, a i frendica iz kvarta nije daleko od oltara nakon 5 godina veze sa njenim voljenim.
I tako zene, se zene moji jarani, vodjeni vecinom mislju: ocu ce udat do 25, 6, 7...da budem mlada mater, da buden lipa na piru, da zavrsim faks...Mene vise drzi ona, udacu se kad skupim koju paru da si ne placam pir na kredit il da iman sto dat isti tom ditetu koje ce doc jednog dana... Zasada, cilj jos nije ostvaren, al mlada sam i ne zuri mi se. A mater neka prica, tomu matere sluze, da pricaju...i da te vole, bez obzira na to udala se ili ne...

Nego pirovanje na stranu...evo sta me muci ovih dana... Ovaj moj me shokira svaka dva miseca sa nekom svojom novom idejom.
Prije dva miseca reka mi je da se javija na neki oglas za posa. Di? - U Barceloni - Ta je**na Barcelona je san njegovih snova i stalno prica da bi zivija tamo jer ka lipo mu je, toplo mu je ima mora i te spike...dva tjedna poslije toga eto ti ga opet - Primljen je - Placaju mu stanarinu prva tri miseca i sve troskove puta, moze zapoceti kad mu se prohtije u iducih 3 tjedna. I tako govori on to meni dok setamo prema stanu ruku pretrpanih Ikea vrecicama i proizvodima za kucanstvo. Ja ka ono govorim da sam sritna zbog njega jer ipak je to ono sto je tija, kad mi se upali lampica nakon 3 minute i suze navru 4 reda...On nesto skakuce oko mene, grli me, tjesi, a ja samo jos vise zacenila...
Ta vecer se cinila ko najtuznija u zivotu, dok me nije obradovao par dana poslije kazavsi kako je odbio ponudu...

Eh da, ostao je samnom, tu u ledenom shugavom Dublinu, takodjer okruzenom morem, ali potpuno neupotrebljovim sto se ikakvih ljetnih aktivnosti tice....


Nego, sad par mjeseci poslije...eto ti ga opet...Prvo, dao je otkaz u Googleu...aj amen vise, sad je sritan ko pticice u prolice...i iduci tjedan pocinje raditi u svojoj bivsoj IT kompaniji al ovaj put na poziciji inzinjera nekog vraga nesto...ne kuzim se ja u te stvari...svaka mu cast pupac moj, ponosim se njime, nego...Sad ga je lupilo da iducu godinu trazi premjestaj...di? - Juzna Afrika -

Pa je'nte blesavog...kud bas na drugi kraj svita...doslovno, ajmo radije onda u Barcelonu.
I veli mi - Ja idem u Juznu Afriku, a ti ides samnom -
I sto sad reci na to...sto mu gromova...ja tu naganjam neku karijeru...ubijam se od posla, ucenja, svega pomalo, i onda da kazem, bye, bye, goodbye...i odem u zemlju krvavih dijamanata...

U k.... Znam da je mozda rano, al san razmisljala o tome..pa san pricala s materom o tome, koja je jedva prezalila moj odlazak u Irsku, al joj se nekim cudom cini sasvim normalnim da ja odem u Capetown zivit dok god je on tamo.

I onda se zamislim, tu, sa zeljenom pozicijom, za godinu, dvi...sama;
Pa u Capetownu, radeci il neradeci, nebitno...al s njim...Pa mi na ovu drugu misao sve toplo dodje oko srca...

Za vraga smo i mi zene...zavraga mi gonit karijeru, kad je sreca tamo di je on...
Morat cu pocet googlat o toj Juznoj Africi...u k....