|
Posao..ah posao.. i grozna sam da, sa groznom karakterizacijom likova.. ali, zaista ne mogu drugačije nego ustvrditi…da kokainska, a menadžerska spika je… -a što mi očekujemo?…da povisite rezultate za barem 50 %... na što smo svi zaposleni ispalili na živce..i upitnike i čuđenje i nevjericu.. i shvatili da pojma nemaju..sa činjenicama, sa stvarnošću… ali, im se može… jer imaju naše ugovore u svojim rukama… Ljubav… ah ljubav… sve je i dalje lijepo, i fino sve to ide..i još traje i još je interesantno.. i zabavno i lepršavo..i izbjegavamo pitanja..i nema nekih sad tu planova.. jer traje..i dobro je dok traje…upravo tako kako traje.. i upravo tako kako se odvija i razvija.. ali postoji nešto što se zove praktičnost i realnost…ovaj put.. njegova.. a ta je..da njegova bivša planira preseljenje skupa sa djetetom.. a u drugi grad… a na njegova pitanja.- a kako ćeš organizirati ovo.. a kako ono..?? odgovara...pa ti ćeš doći i biti tamo…od pomoći… na što je ispalio na živce…i upitnike i čuđenje i nevjericu… a ja nisam rekla ništa..samo sam rekla neka uvaži mogućnost… da je to izokola možda izgovorena želja za pomirenjem..i nastavljanjem… …ali ja ustvari ne želim o tome svemu sad…pričati…i misliti..pa žmirim.. i dalje se nadam da sam u svom La-la landu i da je sve u redu.. i da je sve ok… jer ustvari ni ne mogu ništa…za sada… |