Posao..ah posao..
i grozna sam da, sa groznom karakterizacijom likova..
ali, zaista ne mogu drugačije nego ustvrditi…da kokainska,
a menadžerska spika je…
-a što mi očekujemo?…da povisite rezultate za barem 50 %...
na što smo svi zaposleni ispalili na živce..i upitnike i čuđenje i nevjericu..
i shvatili da pojma nemaju..sa činjenicama, sa stvarnošću…
ali, im se može…
jer imaju naše ugovore u svojim rukama…
Ljubav… ah ljubav…
sve je i dalje lijepo, i fino sve to ide..i još traje i još je interesantno..
i zabavno i lepršavo..i izbjegavamo pitanja..i nema nekih sad tu planova..
jer traje..i dobro je dok traje…upravo tako kako traje..
i upravo tako kako se odvija i razvija..
ali postoji nešto što se zove praktičnost i realnost…ovaj put.. njegova..
a ta je..da njegova bivša planira preseljenje skupa sa djetetom..
a u drugi grad…
a na njegova pitanja.- a kako ćeš organizirati ovo.. a kako ono..??
odgovara...pa ti ćeš doći i biti tamo…od pomoći…
na što je ispalio na živce…i upitnike i čuđenje i nevjericu…
a ja nisam rekla ništa..samo sam rekla neka uvaži mogućnost…
da je to izokola možda izgovorena želja za pomirenjem..i nastavljanjem…
…ali ja ustvari ne želim o tome svemu sad…pričati…i misliti..pa žmirim..
i dalje se nadam da sam u svom La-la landu i da je sve u redu..
i da je sve ok…
jer ustvari ni ne mogu ništa…za sada…
Post je objavljen 31.08.2010. u 20:30 sati.