|
(On je „otac“ sinkroniciteta…radi se o vezama među pojavama u materijalnom univerzumu i ljudskim doživljajima- pojave koje idu «jedna uz drugu» da bi se nekim čudom na kraju ne slučajnim susrele, riješile..i da bi jedna vodila upravo toj drugoj…uostalom googlajte..) Zove mene u petak opet glas iz ZaBe… da jel ja imam devizni račun kod njih.. jer su provjerom skužili da je pokušan -skimming- moje kartice i još kartica drugih korisnika… E sad..ja fino kažem da sam raskinula ugovor i da je kartica prerezana u njihovoj poslovnici…bla bla I glas veli..o onda dobro, vi ste već to sredili… I sjetim se ja doživljaja…sa autobusnog… pošto sam tih dana intenzivno pohodila sve raspoložive mi bankomate… U svoj toj mojoj provjeri zaista je bila jedna malo čudna situacija, ali naravno ne shvatiš poantu jer nedovoljno obraćaš pažnju… ali poslije se tako neke stvari zbroje u 2+2… Well…stoji dvoje troje u redu pred bankomatom i ja prilazim… i tamo, neki muškarac... sve nešto bi stao u red, pa ne bi stao.. i…stanem ja…a on, sve se nešto sa strane naškicava…pa vrpolji, pa propinje i onak si mislim…gle čudaka…pa nije valjda neki pljačkaš… no nekom procjenom njega ne čini mi se takav, iako da mi ga pokažu prstom ja opće ne bi bila sigurna da je to ta osoba… dakle neupadljiv i izgledom i oblekom a i jednostavno je previše ljudi, prevelika gužva… no kako za mene nije bilo ničeg poticajnog na bankomatovu papiriću odoh ja dalje… i okrenem se iza sebe..a taj isti tip..napokon sam… osvrće se oko sebe i nešto petlja, ali doslovce petlja oko tog bankomata… ali ja sam odjurila svojim poslom… ali i pomislila- gle čudaka.. i tako, tek me ovaj poziv podsjetio na taj doživljaj pa si sve nešto dumam.. gle kak se sve na kraju ipak posložilo, možda za mene ipak na najbolji način… usprkos nerviranju, komplikacijama, nervoziranju… mora da me svemir voli… |