|
nevidljivost i crtanje biti nevidljiv biti sam među ljudima isto kao i sam sa sobom...ponekad navlačiti masku po potrebi i prigodi...a onda jedno jutro odlučiti nacrtati vlastito lice i reči ...ajmo.. budimo mi.. pa sretneš osobu koja je pristojna, ali nisi njen tip, jer si šta ?previše pričao, smijao se.. pa onda sretneš osobu koja je i interesantna i ima neke kvalitete koji tebi baš u tom momentu trebaju samo takvi..onda shvatiš da ta osoba osim tog jednog kvaliteta više ništa od kvaliteta drugih ne poznaje...i ne priznaje...i finito a onda nastupa opet ona faza nevidljivost...ka si sam onda ponovno nacrtaš lice, manje pričljive osobe, manje zabavne osobe..i sretneš osobu koja u startu laže, jer ništa od onog što je pisano na pvt-u nije istina..ili je u smislu da je u izgovorenom o svom karakteru bilo istine (iako se prešutjela informacija o lažima.tolko o karakteru), ali sve ostale okolnosti i objašnjenja tih okolnosti su laž do laži onda opet kreneš u nevidljivost osame pa se sjetiš nacrtati lice osobe kojoj nije važno kaj je... pa sretneš osobu koja je u komunikaciji izuzetno pristojna, kuturna, ali bezosjećajna i još sa kompleksima..intimne prirode pa sretneš osobu koja je jako u komi, ne zna kud bi, pa ruku prijateljstva želi pretvoriti u brzi sex između dviju obaveza, dakle otprilike pola sata sam tu a onda moram juriti... pa jel vrijeme da se opet dođe u fazu nevidljivosti li je vrijeme da se nacrta lice kučke? |