Ima nade...
29.11.2007., četvrtak
Sijamskim blizancima nije nimalo zabavno ići na wc!
|
Iskusih ja to na svojoj koži. Nije da djelim njihovu sudbinu,al eto tako,popile mi krivih ljekova,pa smo hodale držeći se za ruke nekih sat i pol... Čak i na mup-u,dok smo podizale osobne... Sara i ja,ne... Dobro,pustile smo se tri puta,ali na to smo ipak bile prisiljene... Ili možda nismo? Hmm...  Sad se i to pitam...Zbog radi toga što nismo odlučile napraviti brejk kad se njoj pišalo,ali smo se zato važno pustile kada smo potpisivale onaj žuti karton... Ne znam,ne znam... Mislim da ipak nije stvar u jodlanju posri' brda... Nešto sam umorna i zgažena ovaj tjedan! Nekako mi nije zabavno napuštati topli madrac,i trčati na usrani bus svako jutro! To ne zadovoljava moje potrebe! I hoće li mi,molim vas,netko pojasniti zašto ljudi,pobogu,u sedam i trideset smrde ko da su kuhali ručak? To mi ne drži vodu! A kad smo već kod smrada u busu 233 (ili 223,nisam ziher),onda naprosto moram napomenuti da je danas,dok sam s Petrom išla k sebi na kavu,smrdilo po plinu. Onda me Petra dubokoumno zapitala što bih ja učinila da znam da mi je ovo zadnjih deset minuta života,pa sam ja slinavo odgovorila da bih vjerojatno urlala i imala živčane slomove... Netom kasnije smo obje zaključile da bi jednostavnije bilo sići na prvoj stanici,i izbjeći sigurnu smrt. Naravno,to nismo učinile,nego smo s nadom u očima i ljenim guzicama ostale u busu. Sredih si sobu,i zadovoljna sam,čak! Mislim,zidove,postere,ne...i to... Nije da imadem postere...imadem si divne žene što istrgah iz onih usranih časopisa u školi... I kolicinu zida oblijepih cedeima! Jer mi je bilo prazno... Sad mi nije... Ratatataatatatataaaaaaa....  Kosa mi nenormalno raste pa si izgledam ko mali Turčin! Opet! I rto me ne zadovoljava,pa odlučih da ću otić odrezat to... Što prije... Gdje god...Samo da je se lišim. Britni Spirs je opet trudna! To me vrlo obradovalo. Iđen se oprat sad... I krmit... Možda se i naspavam,ko bi ga znao! Mašem! |
17.11.2007., subota
Delikvent iz Singapura
|
Eto snjega - jebo njega! -kaže moj otac svake godine kad padne snjeg. Ja volim snjeg i meni je u redu. Ali ja također kažem isto... Jebo ti Markuševec,ak ni u snjegu nemreš uživati bez neke doze napetosti,npr. 1. Što ako poginem na putu do busa? 2.Što ako poginem vozeći se u busu? 3.Što ako poginem jer će mi snjeg pasti s nekog ogromnog,drevnog čempresa na glavu? 4.Što ako poginem od hladnoće,jer neću uspjeti zapalit usranu peć? (Dobro,ajde...imam fen za takve situacije...) 5.Što ako umrem od neispavanosti,jer će mi sada do busa trebati pola sata više,inaće ću poginuti na putu do istog? (makar ovaj nema smisla i ispada da mi svakako valja poginuti i to još u Božićnom duhu!) No dobro,danas si ne želim biti negativno nastrojena... Nema povoda... Danas valjda nebum poginula... Nego,moja i Emina kreativnost granica nema... A i poduzetne smo također... Odlučismo nas dvije snimit par spotova... Detalje nebum otkrivala,samo ću kazat da se veselim unaprijed... Nego,jel u redu kad čovjek sanja tri puta u tjednu da je Harry Potter? I da mu štapić baš ne funkcionira kako spada? I da jedino što može raditi s njim jesu zeleni ćuperci (sa ć) slučajnim prolaznicima u Zakutnoj ulici...? Jel to znači da sam se malo previše uživila u knjigu? Jel to znači da sam u prošlom životu bila Harry Potter? Jel to znači da si trebam obojat kosu u zeleno i napravit si ćuperke (sa ć) all over the place? Hmmmm...  Nego,eto ja jućer prvi put u životu zaprijetila kolegici iz razreda da ću je udarit (''ruknut ću te ak mi se još jednom obratiš!'' /glasan udarac s vratima!)a da sam to doista mislila. I moram priznat da me to jako veseli... Mislim,neće meni neka metar-i-pol-janjevka-s-guzicom-ko-televizor srat... Jok. Nedan se ja! Pa makar mi ekipu pozvala... Bum i ja njoj...Lezbače kojih se tako grozi...  Da... ''Onte! Čekan te na skalinama!'' ''Uoprostite šta pjitam,mogu samo da pjitam koljiko kod vas košta okrugljica sljadoljeda?'' Da... Iđen u Močvaru tudej... Valjda će u redu bit... A sada...ne znadem što da činim! Hmm... Da se idem grudati? S kim? S bakom? Neeeeeee... Bum si slušala pjesmice i parala zidove svojim zvonkim glasnom! Oh,da! Moram napomenuti!! Jućer tako ja sjedim na stanici u 22h,čekajući tramvaj svoj zvan čežnja, Kadli ono slućajno okrenem glavu i ugledam predizborni plakat sa poletnim Pankretićem koji drži jabuku u ruci i lopovski se smije... Majke li vam,u životu nisam vidjela ružnijeg i ljigavijeg čovjeka, sa toliko umjetnim smješkom...  (Dobro,smješak mu je u rangu s mojim na osobnoj,ali ipak...ja sam lijepša od njega...mnogo,mnogo lijepša od njega.) Pa vas samo molim da obratite pozornost. Da... Iđen ja sada... Razmišljam o tome da stavim neki spot...hmmm... Ma ne... Ionak nitko nikad ne gljeda spuotove. Odlazim. Odjava! |
09.11.2007., petak
Nema mlatarenja!
|
E trulo mi je totalno,ono,kuiš! Kišurina si pada,pizda li joj materina, A ja trulim doma,u nadi da će se ipak smilovati,pa da ću,jel,moć otić na pivu! Fajnali...Jerbo,ipak,ima razloga za slavlje,budući da sam ovaj tjedan uspijela ne izmarkirat niti jedan dan... Dobro,par puta sam zaspala,al oke... Jel...Urazumih se što se toga tiće... Nadalje... Ošišah se. O kako li jesam. Na kratko! I jako sam si vesela i poletna radi toga. Gotovo da sam crvenokosa... Izrast ne računamo! Bum se ja opiturala... Oh,da! Molim vas da mi netko objasni,koji kurac ljudima služe mobiteli,ako se nikada na iste ne javljaju?? Koji faking kurac im služe mobiteli,ako je to da se oni jave,jednako mogućnosti da je Elvis još uvijek živ i da živi ovdje u susjedstvu?? Fala unaprijed. Čitam si Harrya Pottera... Jao! E. Ne.... Da.. Jako je... I nisam željela da... I onda na kraju mi nije... Al oke... (dakle Em bi me ubila da na bilo koji način sazna nekaj pa nije bilo druge opcije) Oh,da...Još nešto... Naša profa iz engleskog je bubana,pa je nama na zamjenu došla nećakinja Adolfa Hitlera! Nije se jadna,ni predstavit uspijela jer je,čim je ušla,morala odmah izbljuvat jedno petnaestak pravila,pa je u tom našem neznanju zovemo Kruela Devil! Jako nam je jućer bilo zabavno... Čak sam se i nasmijala,što je gospođicu jako raspizdilo, Pa mi je zaprijetila. Onda se više nisam mogla suzdržat,pa smo nas četri napravile party... Hehe... I onda me fufa pitala. I Sotonu. I Em. I onda je rekla da to što smo darkeri (ja),pankeri (em) i lezbe (sotona,ofkors), Ne znaći da ne moramo biti pristojni! Oh,da.Pa je meni srala na to da ako mogu imati tu majicu na sebi (I think he's gay),da si onda mogu i skopirat knjigu. Pa sam je ja velikodušno i uljudno priupitala želi li da skinem majicu! Prostrijelila me pogledom. Onda nas je mučila,pucala po nama i ošišala nas na čelavo,te svakome istetovirala broj na lijevi dlan. I zapovijedila da u utorak dođemo sa davidovom zvijezdom na lijevoj strani kaputića! Serem. Iđen sada... Bokić! |
02.11.2007., petak
I saved up all my sunshine just to see you more clear...
|
Ne znam kaj se točno događa u mojoj ludoj tintari,ali pribojavam se kazat da ja jesam romantićna... Znam to po načinu na koji razmišljam o dotičnoj... I da...što god ja rekla,i dalje je riječ o istoj osobi... Na žalost. Ali tako je,i nemrem ja ništa isforsirati,tj.mogu,ali to je trenutno,a kada prođe je dvadeset puta gore. A to mi doista ne treba...Jel,nije da imam čelične živce i ostalo... Znam točno po čemu je ona toliko posebna,znam točno zašto tako utječe na mene,znam svaki detalj na njezinom licu,a svaki njen ''nedostatak'' smatram prekrasnim... Da...i tako ja sebe lovim u razmišljanjima,svakojakim...ljigavim,patetičnim,micastim... A u biti me strah priznati da su ta razmišljanja lijepa... I da nema ničeg lošeg u tome da je osoba ...no da,to...romantićna,ne... E. Ali nisam sretna...opet.Mislim,kratko mi je ta sreća trajala,da se sve bojim da nije bila stvarna. U biti,serem,naravno da nije bila stvarna... Ah te iluzije... Ali u redu... Mrzim saznati bilo što kada je prekasno da bi se išta promijenilo... Oh,da,saznala sam takvo nešto... Zabavno je to... Barem ću shvatiti onu frazu :''Da sam tad znao ono što sada znam,gdje bi mi bio kraj...''(nostalgičan pogled u daljinu) Meni ne bi bilo kraja! Nikako... Ali zašto da se meni ikad posloži onako kako treba? Ili eventualno kako bih željela? Ma nema povoda... U biti,ne znam bi li rađe da nisam ništa čula,ili da je ovako kako je... Sve ima svoje prednosti (hmmm... ) i mane...Ali kako god... Odlučih da nema smisla da razmišljam like kaj bi bilo kad bi bilo i da je bilo,i da li bi bilo da je bilo drugačije i bi li uopće bilo da je bilo drugačije... I tako to okrenite na sve moguće načine...Jerbo sam ja komplicirana i volim ''malo'' ispitati situaciju u kojoj jesam... Frustrira me činjenica da svaki tjedan sama sebi lažem da je u redu pa pišem onako grozno vesele postove tipa:''Oh,prošlo me,sretna sam,livada,cvijeće,tralalalalalaaa..'',kad svi mi skupa sa mnom znamo da je to čisto konjsko govno. (Majke ti,jesam li ga sad izlajala  )Da... U biti jako sam živčana,i ogorčena i ljuta i tužna... Pa zato i pišem,ne... Ali u redu,budući da se moj život gradi na ironji,nema potrebe da se žalim ne... I nema potrebe da izostavim činjenicu da sam plakala zbog nje neki dan,upaljenog grla,i zaštopanog nosa,pod temperaturom... I nema potrebe da izostavim činjenicu da sam u Kic došla s bratom blizancom (Mateo) na bradi,bez trunke šminke s majicom na kojoj je slika knjige sedmog dijela Harrya Pottera! I tako za mnogo stvari nema potrebe,ali se ipak događaju i ipak ih radimo,i ipak se žderemo zbog njih,i ipak razbijamo glavu s njima i ipak razmišljamo o njima prije spavanja i ujutro kad se probudimo,i dok jedemo...i uvijek... I ipak se svi živciramo zbog nekoga tko to ni ne zna,tko se isto tako živcira zbog nekoga drugoga (nikako ne zbog nas,to bi bilo glupo i nadobudno za očekivati,a i nemoguće za izvesti),i tako se sve vrti u krug... Mda... Idem sipati otrovne strelice po kući... Jerbo ovaj post ne vodi nikakvom zaključku... Jerbo mi je previše toga u glavi da bih sada natipkala nešto što ima zaključak... I tako to... Mašem,grlim,hrlim...odlazim... |
