Ima nade...
04.02.2008., ponedjeljak
Što kiklja uradi!
|
( Kiklja - vrsa suknje, ženske. I da. Koju vjerojatno nitko od vas ne bi obukao.) Gdje li da počnem? Idemo s Avril Lavigne. Kada sam ja imala trinaest godina, obožavala sam tu ženu! (jebate, prije pet godina je to bilo, a meni zgleda ko da je bilo jućer!) I tako izašao njezin prvi album, i kada je otac obznanio da će mi ga, jel, kupiti, nisam oka sklopila cijelu noć od sreće prevelike! I tako...Dobila ja taj album njezin (kazeta je bila, jerbo nismo posjedovali liniju s cd-om.) i držao on mene na životu do idućeg. I ja sva nadobudna skupih pare i trčim tako prije škole, iz Markuševca do grada, kako bih si ubola taj novi album. (ovaj puta je bio cd. Znala sam da gorite od želje da znate) I jel uđem ja ,zgrabim ga...i majke mi da sam se sva tresla...i doživljaj mi je to bio i sve... A onda! A ONDA!!!! Ugledah si obožavanu pevaljku kako pozira u nekakvoj kiklji! I PAF!! osjećala sam se razočarano! Jako, jako razočarano! ''Pa kaj nije rekla da nikad neće obuć nekaj takvog?'' ''Ali ona ne nosi štikle!'' ''Zašto, o Bože, ZAŠTOOOOO???!'' I onda me ona izdala! Kaj izdaja? Zabila nož u leđa! I osjećala sam se tolko jebeno prevareno, izigrano, razočarano... A jebo me pas ako znam zašto! I onda je moja zaluđenost za njom splasnula. Malo po malo se gasila... I eto. Možda ne znam u kojem sam se trenutku odljubila od nekoga, ali definitivno znadem kako sam prestala slušati Avril Lavigne. Zbog fakin' kiklje. (Nije da je uopće ne slušam...ali, helou!!Bila mi je fakin' ikona! A sada...Sad znam samo Girlfriend! Fala!) A stvar je u tome što ja ne znam što mi je toliko ta kiklja skrivila! Ne znam zakaj sam ovu tužnu i potresnu priću odlučila podijeliti s vama... Jednostavno sam je se sjetila danas ujutro dok sam se trudila ne zaspat u tramvaju. E. A kao dokaz da je kiklja ukleti odjevni predmet, tu je naša vjećna Andrea! Vjećnija od Olivera Mlakra.( Ili Mlakara. Mla-Kara... ne znam. Votevr.) Došla ona danas tako spičkana u školu, u onoj majici koju bi trebala češće nositi (  ),pa onda još jednom slićnom lepršavom prek te, i kikljom nekakvom. Traper. Onu kaj je bila moderna osamdesetih...Kladim se da znate na kaj mislim. Onu kaj je uža gore i abnormalno široka dolje, do koljena, a rubovi su onak ofucani s resicama. Mislim...meni je doista žao. Ali jebalo majku! To! pa to ste trebali vidjet! E. I onda sam je ja, naravno pišajući od smijeha išla uslikat svojim mobajlfonom. I uspjela sam. E. I onda su me optužili da sam užasna osoba, jer su pretpostavili da će i ta slika završit na internetu. Kao ostale Andreine koje imam. I sad...Jesam ja zla, ili je kiklja ukleta, a? Ko da vi ne biste to učinili! |
