Ima nade...
31.08.2007., petak
Možda jednom i ti na svojoj koži vidiš kakav je osjećaj...
|
Mrzim osobe koje su egocentrićne, koje su same sebi centar svijeta, i koje smatraju da tako moraju biti i meni/nama. Osobe koje te vole pljuvat,osobe koje te vole gazit,osobe koje će ti pred svima spustit samo da si napune taj svoj masivni ego... Bile smo u Globu jućer... Ne znam ni zakaj sam to napisala... Došla sam doma zadnjim atomima snage... Katastrofa. Spavala bih ja kod nekoga,ak niš drugo,ošla bi kod majke... Al sam se stvarno željela vratiti da se s tetom i klincima pozdravim... I došla ja tako u pol šest...i odlučila se ja istuširat ... Te jesam. Odlučim ja i kosu oprat. Te jesam. I tako zalegnem ja na madrac svoj mio, I začorim...i uleti teta... Da me izljubi prije neg kaj ode... I bilo mi je užasno ...teško. Da. I sad mi je sve prilićno fakt ap... Ono,tišina u kući,sve je pusto,djećja roba više ne boji prostorije svojim kričavim bojama i tako... Teta više ne odjekuje kućom od svog hihota,koji sam od nje naslijedila... Ni bake nema... Zakurac mi je to! Taman se ja navikla na živost u kući,i eto,kadli ono ona ode... I fali mi već! Jako mi fali! Obožavam tu ženu i klince...Obožavam tu ženu i klince... I sad moram ić na bus... Tužna sam... APDEJT: Nu da...odletit sam morala... A nisam zapisala sve kaj sam htjela... Naravno,sad se više ne sjećam kaj sam htjela napisat, No to nije bitno... Krasno sam si post srezala,ne... ''Obožavam tu ženu i klince... I sad moram ić na bus...'' Taman sam si to napravila... Ne znam... Debilana teška... Jutros mi je majka javila da je poginuo sin njezine frendice, koju zna još iz mladih dana, I kojeg ja znam,jerbo su bili kod nas dok smo još bili skladna familija... Poginuo u požaru. Onom...na prokletim Kornatima... Išao dećko volontirati,da zgase to sranje. Na kraju ih je jebeni helikopter ostavio u vatrenom obruču... Umro je na najgori mogući naćin... Katastrofa. Ne mogu niti opisati koliko mi je jebeno žao. Znam samo da sam ridala u zahodu od Kica jedno petnaestak minuta... Nisam k sebi mogla doć! Ne mogu ni sad... Gabrijel,R.I.P. Idem spavat,zakurac sam tak ionak... |
30.08.2007., četvrtak
I don't want to lose this feeling...
|
Da. Nemam ništa pametnog za reći,no svejedno pišem... Jer imam potrebu! Mutavo mi je to... Pišem,a ne znam zakaj,kome,zbog radi ćega... Niš si ja više ne znam...  Rekoše mi da pišem općenitije postove,pa sam željela napisati jedan o grahu! Nemreš bit direktniji-ne... Al sam odustala...  Nekak sam si došla do zaključka da kome se ne sviđa,slobodno klikne onaj tamo iksić u crvenom kvadratiću... Ne bum se ja ljutila... U redu je...to i ja ćinim s vremena na vrijeme...  Skoro pa će škola...I ćak me veseli... Zapravo,nadasve... Jedva si ju čekam,micicu moju žuto ožbukanu,s jednom pločicom što krivo je postavljena u hodniku...  I da,nekako uvijek ovog datuma ja osjetim neku ogromnu prazninu... I plaće mi se... I uvijek sam u čudnim odnosima s tatom... I uvijek pada kiša... I uvijek je mutavo,i dosadno... I uvijek jedva čekam da prođe...  U redu je...zaista...  Mnogo mi se toga nadogađalo u zadnjih par dana, Mnogo stvari za rašćistit sa sobom, Sa drugima... Sa svime... A vremena nemam...  Niti energije da si idem određene osjećaje pospremit u određene ladice... Niti da određene misli podjelim s određenim osobama... Niti da određene stvari kaže određenim čovjekima... Ništa na kraju nemrem...  Ne da mi se trudit oko toga... A oko toga treba mnogo truda uložit, I mnogo energije posvetit svome...hm...iscjeljenju? Kak god da bilo,jednom bum i ja sebe mogla prozvat hartles bič.... I bit će mi zabavno...  Jedva si čekam taj dan...  Idem spavat sada... I jebo me pas ako kužim išta od ovog kaj sam napisala... Shvaćam ja poantu... Al se bojim da vi baš i nebute...  Nema vam to veze,i dalje me volite,ne?  Mašem ja ovako opaljena,umorna neispavana,i godinu dana starija... Eto ga...  Hastalavista!   |
27.08.2007., ponedjeljak
Svaki dan vidim čovjeka s mrkvom na faci!!
|
Eto ga. Jesam. Prošla sam. Nema više matematike!! Nema više Brzice!! Nema više..opijanja utorkom...  Ta činjenica me ne veseli... Kak god...bumo pili pod nekim drugim satom...ne znam...tipa...hm...teorija oblikovanja? Ošo nam Gaudec u penziju,pas mater... A taman mi je počeo bi simpatićan... Eto ga... Sad se mogu opustit,i uživat u ovih prekrasnih,nadolazećih šest dana ljeta... I u svom rođendanu,koji je tridesetog... Ide mi na kurac ovo... Ja još uvijek volim svoj stari blog... Ovaj mi niti nitko ne čita ni ništa... Kad niti ne znaju za njega... 88 ja sam egoist! Ja volim da ljudi znaju za mene... I zato me sve to jako pogodilo... Idem sada spavati,napokon... Nakon... Ne sjećam se. Mašem! |
26.08.2007., nedjelja
Nebu mene niko jebal u mojoj kuruzi!
|
Ja ovo nisam željela! Fakat ne! I mrzim onog govnara što mi je učinio da moram novi blog radit! I bajduvej,niti mi se ovaj novi blog.hr kao takav ne sviđa! Jerbo nekako kao da ne funkcionira! Ja vas sve mrzim,fala!  No,kako bi što prije izbjegli ovu dramu, Ja kao takva prestat ću govoriti o svom starom blogu,te ću nastaviti kao da ništa nije bilo! Pas materrrr!!! Još samo sitnica... Jebal vam pavijani tetke i svu užu,širu i polurodbinu, Vi gmazovi usrani, Bakterije što jedete govna bakterija koje žive u žabokrečini!!! Nađite žajvot,te mi po mom chemerrru ne drkajte! Fala! Jesam,ljuta sam si! U redu... However...sutra imam popravni... Iz matematike,je li... Te,ako ne prođem,padam razred,a to ne želim,jerbo... -Volim Eminu,Saru i Sotonu... -Nemam volje za još jednom godinom matematike...(ovo mi je zadnja) -Želim živjeti! Pa sam,kao takva,odlučila probdijeti noć, Samo ja,knjiga,formule,kockasti papir,čokolada,te pokoja pljuga na prozoru spušena! Vjerojatno će me oko negdje tri ujutro čopit histerija i manićni napadaj plača... No sve je to za ljude,ne... Ja se bojim...  Eto ga... Sad se,prije matematike,idem baciti na sređivanje ovog jebenog bloga, Jerbo sam si onaj voljela,i sad moram učiniti da volim i ovaj! Fala! Mašem besno,mnogo besno... |
