Ima nade...
23.10.2007., utorak
Ništa ti ne brini,dušo,to je samo u tvojoj glavi...
|
Dabome da je!Ali je svejedno mutavo! Mislim,ajd,tko od vas misli da se svađanje s nekim,ali samo u tvojoj glavi,isplati? Znam,znam...Pero,Em,vi se ne morate javljati... Čak i ja to volim s vremena na vrijeme... Ali jebalo majku ako to ima smisla! Kao prvo,ja sam nadrkana cijeli dan! Kao drugo,u stanju sam joj razbit njušku! Kao treće,to me čini lošom osobom... Al kaj mogu kad je tako jebeno iritantno!!! Nisam ja kriva! Ona je! Ali,pogodite što?? Ona to ni ne zna! Ona toga ni nije svjesna! U redu... Kako god da okrenem,opet sam joj dopustila da me naživcira! Svaka joj čast! Al sve bi ovo još držalo vodu,kada bi se ja sada na kraju pomirila s njom. (u glavi,ofkors). Ali ne! Ja ću i dalje bit ljuta! Jebalo majku! Nadalje: Ne želim razgovarati previše o izletu! Samo ću natuknuti par činjenica. Naime... 1. Nije mi bila potrebna putovnica! 2.Bila sam prisiljena gledati krvave šmrklje na zidu u hostelu bez ijedne zvijezdice! 3.I stidne dlake su bile prisutne u već spomenutom hostelu. 4. ... 8. ... 96. ... 1005. Nije nam želio,guzonja jedan,upalit grijanje u jebenom busu na -37,nego nam je stao i rekao da se krečemo ako nam je hladno! Tortura,a ne izlet! Nadalje: Bolesna sam! Nije ni čudo.Jer kaj sam sve prošla ovaj vikend,mogu bit sretna kaj sam živa! Al u redu je,ne...mlada sam još... Nemam volje za školom... To me lagano i frustrira...Ne znam gdje li je ošla! Doista mi jasno nije! ''A ako ti je već žao, Barem tako izgledaj, i nemoj mi u juhu liti svoje krokodilske suze!'' Fala lijepa. Odjava! |
16.10.2007., utorak
Take memories from me...
|
Sve je tako čudno. Ne snalazim se. Zato se nadam da ćete uzeti u obzir moje nemoguće ponašanje, Moje nenormalno ponašanje... I mene kao takvu. Čudno se osjećam,i I can't fight it. Nije to ništa loše,jednostavno,ponovo se otvorila nova stranica. A to zahtjeva malo vremena za nekakvu prilagodbu i ostala sranja što idu uz to. Prošli post je bio nadasve entuzijastićan i nadobudan. Ali ne znam...izgleda da sam imala pravo kada sam rekla da će se vratiti. Moji osjećaji prema njoj,jel. Ali samo u neku ruku pravo. Pukli su me neki dan.Izuzmimo činjenicu da sam bila jako pijana. To sad ne igra nikakvu ulogu. Jednostavno sam morala sjesti sama sa sobom i par određenih pjesama što su svirale iz Eminog playera,i rasčistiti to sve. I trajalo je... I bila sam tužna... Ali sada je prošlo. Sada je se čak smijem i sjetiti i jedino što činim u takvoj situaciji je da se smijem. Smijem se svemu kaj je bilo,onako od srca,bez imalo ogorčenosti,i neke tuge... Jer sam svjesna sada da si ne pašemo... I da ne bi nikada mogle funkcionirati u kombinaciji. Vi dont meč,i točka! Amen! Nadalje Divna djevojka iz moje škole je strejt,jebalo majku. Mislim,baš joj hvala na tome,onako duboko i od srca! I taman ja uvjerila samu sebe da nije i -što,pobogu nebi nešt učinila po tom pitanju - kadli ono ima momka! Jeebalo!  Nadalje Idem u Dubrovnik preksutra. Sa školom! Ajme,kako ćemo se razbijat tih par dana!Jao,veselim se unaprijed. E. Al da bi mogla otić u faking Dubrovnik,vidite,ja putovnicu moram imat. A nemam je. I osobnu bi bilo u redu imat! A nemam je. Tako da smo otac i ja proveli tri nezaboravna dana u mupu. Bilo je preklrasno!  Prvi dan smo spizdili tek tak,jer je on morao otić na posao,a meni je netko trebao identitet potvrdit,ne. Ono,čist za slučaj da ne bi eventualno prevarila i izdala narod,opljačkala državu i onda otputovala u Kazahstan sa avionom prepunom nacionalnog blaga svom najboljem prijatelju Osami Bin Ladenu. Lažnom putovnicom,ofkors. Nu da. Onda pak jućer smo, jel ,išli vadit dotićnu osobnu. Jesmo.Pa mi je baba fino uzela broj mobitela i sad čekam da mi se javi. To kao,da mi javi kada ja tu nesretnu osobnu mogu podignut. Jel.Al u biti znam da me želi i da joj je to samo bila jadna izlika.  E. I onda sam još jućer primila informaciju da mi Anita Parlov može dat neku potvrdu za hitno izdavanje putovnice,koja će navodno bit gotova za dan i pol,ne. I tako danas opet akcija,i više mi je pun kurac i mupa,i osobne i putovnice,i murjaka i jebenih izbjeglica koje se guraju preko reda. Dobro,ajd,danas sam bar ugledala jednu divnu djevojku u pratnji roditelja kako stoji šalter do mene... Ah...  She's like...jao...kratka,gotovo čelava poblajhana glavica... Umrla sam,dragi moji!    Umrla!! Slike si ne želim komentirati ,ali moram reda radi. Dakle...Kako je sve to bilo u nekoj ogromnoj žurbi, A ja pod abnormalnim stresom,to se odrazilo na slikama!  Imala sam tolko jebenih gluposti za rješavat da sam simpli došla,sjela,napravila facu masovnog ubojice,pomješanu sa jebenim đankijem... I ošla vanka glavom bez obzira!  đ''Mašem ljudi,hvala,čao,do viđenja!''  U biti,slike su tolko bolesno kritične,da se pitam hoće li me uopće ti sa Neuma pustit da prođem kroz državu im Bosnu... Hm..mislim da se više neću pojavit u tom foto studiju. Zapravo,meni bi trebali pismeno zakonom zabranit da se slikam za dokumente! Al ozbiljno! Pa ovim putem molim vlasti da to i učine! Hmmmm..  No u redu... Hladno je ovdje... Pa mi je prešlo u naviku čopit fen i grijat se s njim. Jadno je...Jako je jadno...Ali nemam izbora.Mogu ili to,ili si jebat mater u kaputu. Odabrala sam fen... Iđen krmit sada... I jedva čekam taj Dubrovnik... Imamo mnogo namirnica koje ćemo ponjeti...mmm tekila!! Jao... Otišla sam! Mašem vam! /U kosu stavi ruZmariiin.../  |
08.10.2007., ponedjeljak
Nu - smješkam se!I nu - fakat mi je zabavno!!
|
Ma ljudi dragi,love is in the air! Kažem ja vama! Ma garantiram! I baš mi je nekako milo oko srca! Majke mi da je! I sretna sam! No ne zato što sam ja,je li,zaljubljena! Ne,ne! Nikako! No way! Nego,jebalo majku,svi oko mene jesu! I baš mi ih je zabavno gledati sretne kako si cvjetaju od srećice...  Jojchek... Micekice...  Eto ga. Puklo me! I prošlo me samo tako... Ali ozbiljno! Nula bodova... Ne dira me više... Ne znam kako je do toga došlo...vjerojatno onako,samo od sebe... I dobro mi je tako.Zadovoljna sam si. Sad se mogu posvetiti svim mogućim glupostima koje si prije nisam mogla dopustiti,a čak i ne znam iz kojeg razloga. Poludila sam si totalno! I mnogo sam neuračunljiva! Ali kaj tome fali?? Apsolutno ništa! Čak i ne vjerujem da je tako kako tvrdim da je...ali ispitah se ja pošteno, u par navrata,i zaključih da je stvarno gotovo. I sve pet! Fakat da! I lijepo mi je! I kad vidim onda sve te micekice kak se vole... Ajoooj...  Koji mi je kurac,doista ne znam... Al se osjećam slobodno,ko da mogu kaj god hoću... Čak nije nužno biti zaljubljen da bi se dobro osjećao! Ljubav je lijepa sama po sebi... Ali ne za mene...Ne još... Like...ne znam...moram...ne znam kaj moram! Moram se odmoriti od svega kaj sam osjećala u zadnjih...18 godina? Previše sam joj važnosti davala... Da se razumijemo - ja volim svoje doma (kolko god me raspizdili ponekad), i volim svoje prijatelje bez kojih vjerojatno ne bi ni došla do nekih od ovih zaključaka... I kaj će mi više? Ostalo bu došlo samo po sebi... Moja krasna žena... Sad ili za dvadeset godina... Koja je razlika ako je to ono pravo kaj svi čekaju? Da... Sad ću prestat cvrkutati o ljubavi,jerbo koliko god ja volim ove svoje doma, Oni nekako kao da me baš i ne podnose u zadnje vrijeme... Otac bi me najradije izgrizo... Imam si takav osjećaj... Jebalo! Baš kad nekaj valja,drugo ođe u kurac... Al dobro... Samo,postoji jedna kvaka u svemu... Što ako je ovo samo faza? Što ako već sutra izgubim svu tu odnikud nastalu pozitivnu energiju, I jednostavno opet sve padne u vodu? Što ako je samo danas ne volim,a sutra ponovo budem umirala za njom? Mislim,u gadnoj smo svađi otac i ja... A mene to ne brine ni trunku... Ništa me u biti ne jebe ni pola posto i samo si vrtim neke svoje filmove... Kaj ako to nestane,i opet budem sjebana i nikakva? Ne bi trebalo... Ali ne bi bilo prvi put da je tako... Ne znam... Za sad ne valja glavu razbijati time... A ako sam u pravu...jebi ga... Saznali budete... Obavjestit ću vas,nema sumnje... Iđen sada... Pojest nešta, Čitat knjigu, Gledat nekaj... Ili širiti veselje... Mašem vam,pizde jedne!  I |
06.10.2007., subota
Zbušena čarapa
|
Ratno stanje u kući me zapravo jako zabavlja! Barem ne glumimo da se volimo i da je sve idilično... Pa me onda ne treba savjest žderat zbog eventualnih pogrešaka. To je u redu. Ionak sam stalno u svom svijetu i rjetko kad odlučim izač iz njega. I družit se sa svojim bližnjima... To je vjerojatno tako jer mislim da bi ih previše razočarala kada bi znali mene onakvu kakva jesam... Al nećemo sad o tome. Nemam volje! Čudna sam si. I da me pitate jesam li dobro,ja vam ne bi znala kazat! Da velik da sam dobro...srala bi! Da velim da sam loše...zapitala bih se... Ne znam. Sve je u nekom stanju pospremanja i padanja na svoje mjesto. Tako da sada mogu samo čekati! Ali i dalje sam ja sretna. Jako! Iz nikakvog posebnog razloga! I to me jako zabavlja! Nemam ništa pametnog za napisati... Ali baš ništa! Možda sutra... |
01.10.2007., ponedjeljak
Sve na pladnju...
|
Dakle,odlučila ja bit 'ladnokrvna kuja. I išlo to meni pet dana! Ni pomislila ja na nju nisam, Nit pričala nisam o njoj nimalo. I bila sam sretna. Jako. Onda je sve to ošlo u kurac. Zašto? Zato što sam se jednostavno,ničim izazvano, Sjetila nekih stvari. Nema veze kojih. Neam ja tu namjeru ništa pojašnjavat. Ko zna-zna. Ko nezna,oh,ni zamislit ne može koliko je sretan. I sad sam opet na početku. Onom mizernom i patetićnom početku. Nije mi zabavno,i nisam to željela. Zašto je jednostavno nemrem izbrisat iz bulje i bok? Neee... Ja se tu jebavat moram. Ja forsiram svoje dobro raspoloženje. Ja ga jednostavno natjeram da bude dobro. Al pozitivno je što sam bar našla naćin kako da više ne pokopavam samu sebe. Pa stoga to i ne radim. Kada je se sjetim,simpli okrenem na dvadeset i petu temu... Tek toliko da se to sjećanje ne otvori i ne ode dublje. Dec vrili helps. Ponekad želim da ode dublje,ali se sjetim svog očajavanja,pa se predomislim. Dakle... Volim te ko ne znam kaj, Al ti neću više dopustit da me tolko boliš. E. Da. Pizda li ti materina prekrasna,bum se ja izvukla. Kak god znam. Nije da sam se htjela izvuč,jerbo kaj se tiće mene, I bilo koga drugoga tko voli, Možemo se odseliti u Meksiko i oženit. I ja bi bila najsretnija na svijetu. E. Ali zaljubljen čovjek = nadobudan čovjek A meni nadobudnost nikad nije pasala uz imidž, Pa ćemo otpisati Meksiko i jebavat se. Ja tu u svojoj sobici, A ti tam u svojoj. Samo što ću se ja,razumljivo,jebavat zbog tebe, A ti vjerojatno zbog neke druge. Da. Ali u redu je,micica. Nema ti to veze. Ak si ti sretna i ja sam, Sve dok mene ne činiš nesretnom. Svjesno,dakako. E. I nije me više briga,i ne bum se više ni trudila,jerbo... Kak god. Samo te volim i to je sve. Jašta. I ne tražim ništa za uzvrat. Prije jesam,o kako li jesam,sad? Sad nema šanse da ti dam blizu. Sad nema šanse da ikome dam blizu. Jerbo sam zajebala previše toga,i kad sam bila sretna,glumila sam da mi je svejedno,samo da se time ne bih...odala? Pokazala u pravom svjetlu? Da,vjerojatno zato. Al ok... I neću reči da mi nije žao i da bih to opet napravila. A neću reči ni da mi je žao. Jer ne znam kako bi ti shvatila određenu situaciju. I bi li uopće. U biti,nisam ja imala kaj za zgubit. Tak da... Desilo bi se ovak il onak... Što? Sve! Od stvarnih događaja,ili nedogađaja do onih u mojoj glavi. However,uvijek glumim pred nekim do kog mi je stalo. Svi to radimo. Osim onih prepunih sebe koji mogu imati kog god žele. Ne glumim da sam netko drugi... Ne... Ja samo glumim da mi je potpuno svejedno. Da me apsolutno ništa što mi napraviš ne može pogoditi. Zašto? Zato jerbo živim u nadi da će se to zapravo jednom i dogoditi. I da će mi doista biti svejedno. Zašto? Jer ovako više ne mogu. Opametih se što se tebe tiće. I zato ti vrlo pomirena sama sa sobom pišem jebeni post kojeg nikad nećeš pročitat. Sad me niš ne boli. Sad mi čak ni ne fališ, Sad te samo volim. I dobro mi je tak... Romantiku sam pustila da spava kad ja već nemrem... Osim toga,ovo nije oda tebi u čast. To ti se ja samo obračam na neki od naćina... I dalje mislim da smo mogle sve okrenuti na svoje, Ali svi tako misle kada se zaljube. Zaljubljenost je u bilo kojoj dobi života,posve djetinjast osjećaj, Pa se neću ispričavati radi nadobudnih ispada i sl. Ispričat ću ti se samo na č i ć, Jer ovo meni predstavlja nekaj posebno, Pa onda eto,nikad mi nije išlo, Pa se ispričavam i tebi i sebi. Ne nikako svima,jer ovo njima ne pišem. Dakle,maco,volim te u pizdu materinu, Luda sam za tobom, Al mogu i bez tebe... I poklanjam ti prekrasnu pjesmu... |
