Dakle,odlučila ja bit 'ladnokrvna kuja.
I išlo to meni pet dana!
Ni pomislila ja na nju nisam,
Nit pričala nisam o njoj nimalo.
I bila sam sretna.
Jako.
Onda je sve to ošlo u kurac.
Zašto?
Zato što sam se jednostavno,ničim izazvano,
Sjetila nekih stvari.
Nema veze kojih.
Neam ja tu namjeru ništa pojašnjavat.
Ko zna-zna.
Ko nezna,oh,ni zamislit ne može koliko je sretan.
I sad sam opet na početku.
Onom mizernom i patetićnom početku.
Nije mi zabavno,i nisam to željela.
Zašto je jednostavno nemrem izbrisat iz bulje i bok?
Neee...
Ja se tu jebavat moram.
Ja forsiram svoje dobro raspoloženje.
Ja ga jednostavno natjeram da bude dobro.
Al pozitivno je što sam bar našla naćin kako da više ne pokopavam samu sebe.
Pa stoga to i ne radim.
Kada je se sjetim,simpli okrenem na dvadeset i petu temu...
Tek toliko da se to sjećanje ne otvori i ne ode dublje.
Dec vrili helps.
Ponekad želim da ode dublje,ali se sjetim svog očajavanja,pa se predomislim.
Dakle...
Volim te ko ne znam kaj,
Al ti neću više dopustit da me tolko boliš.
E.
Da.
Pizda li ti materina prekrasna,bum se ja izvukla.
Kak god znam.
Nije da sam se htjela izvuč,jerbo kaj se tiće mene,
I bilo koga drugoga tko voli,
Možemo se odseliti u Meksiko i oženit.
I ja bi bila najsretnija na svijetu.
E.
Ali zaljubljen čovjek = nadobudan čovjek
A meni nadobudnost nikad nije pasala uz imidž,
Pa ćemo otpisati Meksiko i jebavat se.
Ja tu u svojoj sobici,
A ti tam u svojoj.
Samo što ću se ja,razumljivo,jebavat zbog tebe,
A ti vjerojatno zbog neke druge.
Da.
Ali u redu je,micica.
Nema ti to veze.
Ak si ti sretna i ja sam,
Sve dok mene ne činiš nesretnom.
Svjesno,dakako.
E.
I nije me više briga,i ne bum se više ni trudila,jerbo...
Kak god.
Samo te volim i to je sve.
Jašta.
I ne tražim ništa za uzvrat.
Prije jesam,o kako li jesam,sad?
Sad nema šanse da ti dam blizu.
Sad nema šanse da ikome dam blizu.
Jerbo sam zajebala previše toga,i kad sam bila sretna,glumila sam da mi je svejedno,samo da se time ne bih...odala?
Pokazala u pravom svjetlu?
Da,vjerojatno zato.
Al ok...
I neću reči da mi nije žao i da bih to opet napravila.
A neću reči ni da mi je žao.
Jer ne znam kako bi ti shvatila određenu situaciju.
I bi li uopće.
U biti,nisam ja imala kaj za zgubit.
Tak da...
Desilo bi se ovak il onak...
Što?
Sve!
Od stvarnih događaja,ili nedogađaja do onih u mojoj glavi.
However,uvijek glumim pred nekim do kog mi je stalo.
Svi to radimo.
Osim onih prepunih sebe koji mogu imati kog god žele.
Ne glumim da sam netko drugi...
Ne...
Ja samo glumim da mi je potpuno svejedno.
Da me apsolutno ništa što mi napraviš ne može pogoditi.
Zašto?
Zato jerbo živim u nadi da će se to zapravo jednom i dogoditi.
I da će mi doista biti svejedno.
Zašto?
Jer ovako više ne mogu.
Opametih se što se tebe tiće.
I zato ti vrlo pomirena sama sa sobom pišem jebeni post kojeg nikad nećeš pročitat.
Sad me niš ne boli.
Sad mi čak ni ne fališ,
Sad te samo volim.
I dobro mi je tak...
Romantiku sam pustila da spava kad ja već nemrem...
Osim toga,ovo nije oda tebi u čast.
To ti se ja samo obračam na neki od naćina...
I dalje mislim da smo mogle sve okrenuti na svoje,
Ali svi tako misle kada se zaljube.
Zaljubljenost je u bilo kojoj dobi života,posve djetinjast osjećaj,
Pa se neću ispričavati radi nadobudnih ispada i sl.
Ispričat ću ti se samo na č i ć,
Jer ovo meni predstavlja nekaj posebno,
Pa onda eto,nikad mi nije išlo,
Pa se ispričavam i tebi i sebi.
Ne nikako svima,jer ovo njima ne pišem.
Dakle,maco,volim te u pizdu materinu,
Luda sam za tobom,
Al mogu i bez tebe...
I poklanjam ti prekrasnu pjesmu...
Post je objavljen 01.10.2007. u 03:10 sati.