Ima nade...
23.12.2007., nedjelja
Tko pjeva, zlo ne misli! Pa ćemo sad svi u to ime zapivat' :'Kuneeem ti se Bogom, maznućuu te nogom, Andrea!''
|
Zadnjih tjedan, dva se osjećam posebno ušljivo. I ide mi to jako na živce. Bi li mi netko pojasnio tu nehumanu potrebu da se izdeprimiram, da piljim u jednu točku, a da ne znam koliko je vremena prošlo, da vrtim filmove koji ne drže vodu, nevezano za to jesu li se doista dogodili, ili su plod moje mašte... Bitno je samo da ne drže vodu! To jedino garantiram. Bilo bi prekrasno kad bih se otkačila od toga svega, bar na like...mjesec dana? Taman. Konstantno pizdim, histeriziram, tolerancija mi je na razini Lorda Voldemorta, a ona najiritantnija činjenica je to što mi se plače na takve kretenske stvari da se sve sramim napisati. Uglavnom kad vidim reklamu u kojoj svi vode utopijski život, smješkaju se, i kite bor...(to je bio jedan od primjera). Da se ševim s momcima, vjerojatno bih mislila da sam trudna, te da je to korjen sranja, no kako se takve stvari ne događaju, ili sam doista otkačila, ili sam začela po Duhu svetome. Oću ić psihijatru. Jako me zanima što bi jedan čovjek, kao takav, mislio o meni, te kakvu bi mi dijagnozu presudio...Hm...Mislim da ću i otići. Ionak nisam sretna. Ni malo. Tak da mi eventualno može i pomoć. Vraaajt... Naime, odlučih si ove praznike malo dat vremena, te poslagat neke stvari u tintari. Moram priznat, da kad je riječ o romantici i ostalim pizdarijama vezanim uz ljubav, moja tintara si nekako vrlo jednostavno gleda na sve... Pa se onda to sve, ofkors, zakomplicira, te ja ostadem u čudu. No više ni to nema veze. Dat ću vam prijateljski savjet. Nemojte se pijani pokušavati otići sanjkati u četiri ujutro, jer ćete se, sasvim sigurno: 1) zabiti u drvo svom snagom barem jedanput 2) pasti na putu do tamo barem sedam puta 3) pri samom vrhu brda poskliznuti, te na trbuhu odjebat natrag barem trinaest puta 4) zabiti se u, također pijanu, prijateljicu i osakatiti je bezbroj puta 5) biti prepuni masnica dan poslije 6) riskirati život svake sekunde Da. Dužnost sam građansku obavila, a sad je na vama da razmislite isplati li se. Nama je bilo naprosto fenomenalno!!  Muči mene jedna druga stvar. Naime, nije mi jasno zašto mi uvijek ovo predbožićno doba tako brzo prolazi. Nu sutra je stara godina. Što me, moram priznati, vrlo opterečuje... Ne da mi se! Ali nemam nikakvih želja, osim da taj dan uopće ne znam za sebe. Bilo zbog alkohola bilo zbog onih drugih stvari. Sluša mi se Placebo... I sluša mi se još pun rac pjesama koje dugo nisam čula. Ali je problem što ne znam koje bi to bile. Već mjesecima tražim jednu, od koje znam sam dio koji iđe:''hey now,hey now...'' pa ako se netko prepoznao u tome, slobodno mi javi kaj bi to moglo biti. Mrzim onu glupu potrebu da radim nešto novo. A imadem je. A i hladno je vođe dok se ne zagrije. Tako da je ionako ne mogu realizirati. ... Želim da to prestane! Molim vas da to prestane! Ne mogu više! ... Evo vam pjesmice: I eto. Da. |
18.12.2007., utorak
Napokon smijem kazat!! Severus Snape je dobar čovjek!
|
Eto morala sam! Jerbo je Em napokon pročitala knjigu! I sad smijem kazat da sam mnogo cmizdrila! Jerbo mi više manje svi dragi lajkovi poginu! Al nema veze er je Heri pobjedio! O, kako li jest! Da, eto, sad kad sam se izjasnila, mogu krenut dalje... Naime, uotac i kolegica mu dobili štand za nakit... U hrpi štandova za one nadobudne ljude koji imaju novca i eventualno volje, te osobu s kojom sve to žele podijeliti. I tako dođem ja danas ondje,iz solidarnosti, a i zato kaj mi kvoca da ne želim biti od koristi, te predložim njegovoj prijateljici Daci da nek ona ide svojim poslom, a da bum ja ostala i prodavala ta sranja kao što su marame, kravate, i nakit uoca moga... Ona oduševljeno prihvati, te kaže da će doć i sinko njezin... I dođe momak, i ode ona, te ostanemo on i ja tamo, na zimi, s kaloriferom pod nogama i sjaju u očima. Moram li napomenuti da nismo niš prodali? Evo, za svaki slučaj: NISMO NIŠTA PRODALI! Oh, da!Visili smo tamo četiri sata! Ali moram priznati da je bilo jako zabavno, jerbo su svi koji su to došli pogledati bili defektni/opasni/šmrkavi/krezubi/abnormalno debeli/mutavi ili samo iritantno pubertetski nastrojeni! Mislim, mi smo se trudili biti ljubazni! Majke mi da jesmo! Ali, jebalo, ako ti netko dođe na štand,te mu ti sa dolarima u očima što ljubaznije poželiš dobru večer, pa primjetiš da mu fali red zubi, a znadeš da nikako ne smiješ odati da si primjetio njegovu malu tajnu, nemreš a da se ne nasmiješ. I to onak,drito podrugljivo, bešćutno, od srca, kako to samo sadisti rade, jel... Onda se on/ona pokupi sa tužnim i posramljenim izrazom na licu, i kaže mami što je doživio/doživjela, mama kaže strini, strina susjedi Betici...i tako u nedoglad, pa svi zgroženi našim postupkom izbjegavaju tu ulicu i svima govore kako tamo rade odvratno pokvareni klošari! Da...zato i ima tako malo ljudi. Al zabavno je!Kazao mi Luka da je žena sa štanda prek puta nas podavila 93 mačića u svom životu, pa se hvalila njegovoj majci time... Kao,nema kud s njima, pa kad mačka skoti mlade, ona ih ukoka i jednog ostavi. Krmača debela! Dabog da se raspala na ledu u tim svojim bucama što ih ima. Jedva čekam te praznike! Jerbo sam totalno izmoždena! Nisam spavala kak spada od četvrtka. Naime, u četvrtak ošle mi u Glob (i opale Kuki i ja usred plesa  pijane budale), te sam spavala kod, već spomenute, Kuki.U petak ošle mi u Global, te sam spavala kod Kuki. U subotu je bio taj rođendan, te sam spavala kod Kuki. U nedjelju zaspah oko dva ujutro, u svom krevetu, te u polusnu zabrijem da je Kuki na podu kraj mene i da me promatra! Bilo je čudno, jebalo, nakon tri dana spavat doma... Bez tuđe guzice da te grije... I tako. Oh, da...Pjevala sam na majkrofon pred cijelom školom si.  Em i ja! Naime, za dan škole nam je škola, jel, platila tulumčić u Štrosu. I tako se mi razbile ko majke, te shvatile da nam se glazba ne sviđa, pa rekoh:''Što neb' mi zapjevale, kad momak nemade ni ambrelu ni šakiru da pusti?'' I Em će na to:''Hajd' ''. I bome, popele se mi na bajnu, pitale momka za majkrofon, te nam on dadne. I kazale mi njemu da ugasi glazbu, te je on ugasi. Bilo je jako zabavno. Nikad nećete pogodit kaj smo pjevale... ''Šaaaaaaaaaakiiiiiiiiiiiiiira, Šakiiiiiiiiiraaaaaaaaaaaaa!! Ja nikad nisam znal...'' Čak su ljudi bili zadovoljni... Čak su pjevali s nama... Čak su nam pljeskali, doživjeli nas, tancali... Čak je i ona divna strejt djevojka, koja će tek saznati da je gej, skakala u prvom redu! Divno je bilo, nema što! I tako... Iđen sada...Nunati... Umoran sam... Mašem! |
09.12.2007., nedjelja
I tako sam ja sva zgrebana i obasuta masnicama...
|
Ne,nisu me zbubale skinjare. Niti sam opet pala kroz stepenice...(btw sad bih negdje trebala jerbo uvijek oko Božića roknem od prve do zadnje i onda se idućih godinu dana žalim na bolove u trtici.Al ako još jednom padnem brijem da bum strgala kičmu or something like that...pa bu to zadnji put da sam opala jerbo ih koristiti više neću,budući da bum bila u kolicima.) Mda... Naime,u Globu smo bile ne...zadnji starkin party i tako to... Majke ti mile. Koja sam ja pijana budala,to svijet vidio nije. I ošle mi u rupu...Nije vam mudro plesati tamo osim ako niste jebeni mazohisti,jerbo sam se ja osakatila podosta puta. Al zabavno je...kent fajt it. No subotom nikako nije zabavno,jerbo ima gro pedera koji te pokušavaju zbarit pa ti onda dođe da se zapitaš: a)Jel to zato kaj nemam sise? b)Jel to zato kaj izgledam ko peder/transvestit? c)Jel to možda zato kaj su perverzna đubrad koja doma ima ženu i djecu ali dolaze u Glob u nadi da će zbarit neku dovoljno pijanu,mladu lezbu? Kako god bilo ne sviđa mi se! Naime,peder me u subotu pokušao zbarit,jel. Dođe on meni s leđa sa spikom:''Ohohohohoooo lipotice moja!'' :rigaodjada: I sad ja,jel,napravim facu prepunu nedoumice,a macan mene stisne uz zid s leđa te mi počne žvalit vrat. I sad ja zapomažem ''Peeeetraaaaaaaaaaaaaaaaa!!'' sva jadna i zgrožena tim degutantnim postupkom,te njemu pokušam objasniti da on nema sise i da nije žensko! Al ne da se on...Ne,ne...on čopi moju ruku,glodar jedan,te stavi na svoju sisu pokušavši mi dokazati da ima sise! (naime,probabli lik bilda) Onda sam pobjegla glavom bez obzira,shvativši da je jedino što ću u Globu ikad dobit ,peder koji mi žvali vrat i kurči se svojim muškim poprsjem. Da. Isfrustrirana sam...  Nadalje... Složih ja poslovicu jednu... A inspiriraše me deca u busu.(mali krelci koji su tolko bahati i odbojni da mi je para išla kroz uši,a vatra kroza usta dok nisu napustili to krasno prijevozno sredstvo) Naime...Pokušat ću ja vama to objasniti...Moram kazat primjer s tim balavcima,jerbo mi u protivnom poslovica ne bi držala vodu. Dakle the thing is... Ta derlad psuje Boga svaku drugu rečenicu...I nije im apsolutno ništa,jerbo oni ne shvaćaju da,kakve god vjere bili,kao prvo to nije nimalo lijepo/pristojno/dopustivo,jerbo sam sebi negativnu energiju prizoveš,a još k tome ispadeš notorna seljačina! I rokaju oni tako po Svevišnjem,što mene izrazito iritira.I nije im ništa! Apsolutno ništa! Niti ne roknu razred,niti im ne umre psić,niti im ne iskoči prišt velićine Južne Azije na faci...apsolutno niš. Ja,koja fakat Boga opsujem jednom u dve godine kad sam jako,jako pijana,a k tome i depresivna,i to ako,jebalo,mene to ždere ko kretena,i uvijek mi se nekako vrati! Pa sam se ja zapitala zašto! I došla do zaključka da je bolje nesvjestan napravit sranje (psovat Boga,da se vratimo primjeru) dvadeset puta,nego svijestan napravit sranje (također to isto) jednom. Da. Mudra li sam! Ah...  Iđen sada krmit,jerbo spavala nisam od četvrtka kako spada...a alkohola u meni mnogo je bilo također od četvrtka,pa do danas. E. Hajd... Ošla sam! |
