Ima nade...
23.09.2007., nedjelja
I'll love you always and I'll do it without aching
|
Nu da... U principu,pukla sam... Ovo nitko ne čita,tako da se zapravo mogu izjadat,ispucat ili kaj god, Bez straha da će mi se netko smijati, Da će me netko zbog ovog stalno nepotrebno ispitivati, I da će itko ovo zapravo vidjeti,je li... A ako netko i vidi,ne želim njegov komentar na ovo. Stvarno ga ne želim. Dakle.. Volim je. Jako je volim. Ona to ne zna,i vjerojatno nikada ni neće saznati! Ona nema pojma,i bolje da je tako. Barem ću nekako zadržati onu trunku dostojanstva,valjda. U redu je. Pomirih se sa svim. Stvarno jesam, Ali to ne znači da ću se sada ispraksirati da prestanem osjećati samo zato što stvari stoje tako kako stoje. Nema šanse. Kao što sam napomenula već jedno dvadeset i šest tisuća puta, Ne želim biti robot,ne želim moći kontrolirati svoje osjećaje, Jerbo oni nisu tu s namjenom da ih se ignorira. Nisu nikako! Dakle,ja ću prestati prićati o njoj, Prestat ću vas zamarati. Ne zato što je sada sve to prošlo,nego zato što vidim da nema smisla. Jebala bum samu sebe u mozak,vas ne više. Nikako. Tako odlučih,stoga,molim da me se više ništa ne ispituje. Ja nisam mogla spriječiti da volim svaki jebeni detaljčić na njoj, Svaku manu da joj pretvaram u vrlinu, I da konstantno nju imam u glavi. Da sam mogla,vjerujte mi ,nitko ne bi bio sretniji od mene. Ali nisam. Svako moje zaljubljivanje je bilo agonićno, Pa nema smisla da ovo bude drugačije. I ne glumim žrtvu. U principu bih sve dala da ne moram ovo pisati...ali eto,dođoh do dna malo, Imah vremena za razmišljanje, I sad sam pukla,a to nekako moram ispucati. Onda shvatih da nema smisla da se histerićno derem na ljude, I da je ovo mnogo bezbolnije! U biti,moj život je lijep...sve je u njemu lijepo osim tih mojih debilnih emocija, Koje nemaju nikakve temelje,osnove,ništa... Pa onda s tim automatski ode sve u kurac! Dakle,ja se,da se razumijemo,zbilja trudim nekak prek toga otić. Al uzalud mi trud. I sad se zapitah,ne bi li ipak bilo bolje da postanem tzv.robot? Mislim,eto,sad mi je došlo u glavu! Nije da to želim,ali..u protivnom će moja psiha nastradati. Nepovratno. Zašto ne bih bila hladnokrvna prema cijelom svijetu? Zašto bih uopće trebala davati šansu ljudima? Nema smisla. Naravno,prijatelji ne spadaju u ovo. Prijatelje si jako volim i obožavam. ALi zašto bih ikome trebala dati šansu da bude nekaj drugo? Zašto,kad znam da će jednog dana,kad tad to sve otić u kurac. Ja ću bit povrjeđena, I ona (tko god) također. Mnogo je tu pitanja na koje treba odgovorit,a ja za to nisam dovoljno pametna. Ili prisebna,ili kaj god... A tko to može umjesto mene? Noubadi,jerbo o mom životu pričamo,ne... Uvijek sam sanjala o osobi s kojom ću imati tako poseban odnos,s kojom ću biti potpuna,i koja će...ne znam ni sama kako da to opišem... Jednostavno,to je tako u mojoj glavi,i ne da se objasniti rječima. Više ne sanjam o takvoj osobi. Zato što do sada nije imalo nikakvog učinka. Što li sam,pobogu,postigla sa tim svojim dječjim fantazijama? Ništa osim velikog razočarenja... I svaki put ispočetka,a ja za to više nemam energije. Možda bi bilo najbolje da,kada me ona nekako popusti, Makar ne znam kada će to biti,jer je još uvijek vrlo intenzivno, Ne tražiti sljedeću! Il kaj? Posvetit se samoj sebi, I ako netko naleti: a)odjebat je po kratkom postupku ako nije simpatićna b)bit frendica s njom ali joj nikada ne dat dovoljno blizu ako je simpatićna Mislim,kaj,tak bar neću bespotrebno patit,ne? Ne znam... Volim je,jako... I vjerojatno nikad neću skupit hrabrosti da joj kažem. Hvala Bogu da neću! |
18.09.2007., utorak
Crvena farba,The Reason,Pljuge,Pljusak i Nesuđena...
|
Dakle,idemo kronološkim redom. Pljuge Pljuge su mi fakat počele mnogo značiti u životu! Jako si ih volim. Skrate mi vrijeme,smiruju me,guštam si na njima,a uvijek mogu doći kao jedan univerzalni ulet seksi teti... Naravno loše strane kao trošenje novca,ovisnost,rak pluča nećemo spominjati,jer tko još gleda mane... Uglavnom,eto...ima negdje godina dana od kad pušim. I probala sam ja i prestat i sve,al neide da ga jebeš. Pa reku,votevr. I fakat,nemrem si dan zamisliti bez njih. Micice moje male.... Pljusak Jesam.Pokisla sam ko kreten. Jerbo su mi rekli da imamo jebenu školu od drugog sata. Nismo imali. Moram li napomenuti da se,čim sam se sjela na Mažuranac da zapalim pljugu,jer sam imala samo 45 minuta,spustio pljusak? Moram li napomenuti da sam ja takva razjebana i mokra kakva sam bila ekšli šetala s pljugom u ustima,mokra ko debil do Kica da si kavu popijem. Na suhom,ne.Nema veze kaj je ispod mene bila lokvica,a-a! Ni to kaj mi je škola udaljena dve minute,a Kic 10. Ma kakvi! U redu je...Imala sam pljugi pa je sve bilo ok. Crvena farba Pukne mene da se ofarbam,pa danas,kako sam sve ionak sterala u kurac još u osam i pedeset dva ujutro,odem do Dm-a te kupim neku...Kaj ja znam. Crvenu,I guess. I Sara me ofarbala,i sad je to...hm...Nije važno! Doista nema smisla! The Reason Svaki faking put kad čujem tu pjesmu odem ukurac. U biti,mislim da je čak trebala bit pozitivna,al ne,ja padnem ukurac. Makar taj (ružni) lik pjeva o tome kako će se promjenit zbog nje,tralala... Kako je ona razlog toga da on pokaže svoju dobru stranu...ble... Ne.Ja padnem u depru. I plače mi se! I sad ju slušam! Mislim,zakaj tak utječe na mene? Možda zato kaj ja nikad nisam imala nekoga zbog koga sam se dobila potrebu promjenit, Nekog tko bi...kaj ja znam...tko bi mi bio fakat sve što želim i trebam,i to u potpunosti... Kak god da okrenem,nisam sretna. I ne želim ulaziti dublje u ovu politiku. Jerbo... A kaj ja znam.Jednostavno ne želim,ok? Nesuđena Nije mi suđena. Mašem! |
14.09.2007., petak
Ajd!AAAJD!Što ne??Nema povoda!Evribadi!
|
Idem se napit danas. Dobre sam volje...like ne! Mislim...U biti ne znam kakve sam volje... Al vidi se klirli da sam na žešćem pmsu... Jerbo sam neuračunljiva,nadrkana,pa emo,pa ovakva,pa onakva... Nevermind,je li... Vidli smo Em,Sara i ja na trgu danas mnogo komićnu pojavu,pa je Em odlučila ostati u blizini i promatrati njene praseće nozdrve i istanćan neukus za dobrim oblačenjem... Sara i ja smo za to vrijeme išle ljubit guzicu njenoj majci,kako bi Sara mogla ostati prenoćiti kod djevojke si... Ofkors,rekle smo da bu kod mene krmila,fufa! Nasrala sam toliko mutavih reči da opće ne znam kako sam se suzdržala da ne prasnem tam pred jadnom ženom... Jako zabavo,nadsve... Ne znam zakaj opće pišem ovo,jer je trenutno jedino što želim otić u očevu sobu i zapalit đoint! Pošto đointa naravno nemam, Morala bum se zadovoljit s belim ,dugim Valterom... Kako god...  Kupih si neki kurac za kosu,neki vosak,aj tink... Probabli ga nikad u životu neću stavit,al jebi ga, Dobila sam neke pare,pa rekoh - što ih ne bi odma potrošila,kad su već tu.  Nadalje... Plašimo se nas tri jedne psihotićne žene iz naše škole, što sad u prvi je razred krenula. Stalno nam se krpa,pa kad shvati da se ne smijemo njenim vonabi forama odleprša,micica... Ako se već ne krpa (a to je samo u slučaju kad sa svojim jednako groznim prijateljima sjedi u bircu kao što je danas bio slučaj),onda nam maše! Histerično,ofkors,sva ozarena! Da je sexy or somting lajk det,ne bi mi smetalo, Al,damn,ružna je ko noć! Ma šta noć,jebalo,noć je sasvim u redu... Ma ko...gušter izgleda! Varan! Drito! Jebalo majku! I još si te ogavne psećo-gušteračke oči onako...istakne... I onda je to doista vrili vrili grous!  No dost sad o njoj,ili ću dobit napadaj panike! Da. Nije mi zabavno u školi... Raspored je zakurac. A profu iz hrvatskog vidim samo utorkom i četvrtkom. I to utorkom jedan sat,a četvrtkom dva... Premalo,zaboga! Premalo!! Osim toga,svaki četvrtak nas je pustila. Jerbo prije imamo dva sata tjelesnog,a kako je dvorana u kurcu te nekaj sređuju,nemamo dotićni predmet,pa tako i hrvaški pada u vodu. Damn.  Nikaj... Sad doista idem u očeve odaje,skurit koju... Jerbo i on puši,pa jedino tam neće skužit... Ironično,kaj ne? Eto ga... Otišla sam. Ljubim,mašem,poskakujem,grlim...beljim se... Kako god... |
12.09.2007., srijeda
Run Away...Run Away from the Pain....
|
I tako ja stojim i gledam kako se moj život lagano kotrlja nizbrdo... A za njim i ja lagano idem dolje... Da. Mislim,jako me žalosti sama činjenica da me se ne štedi. Da ne može jedanput sve biti kak spada! Uvijek su tu zemaljski problemi, Mješani sa mojim strahovima. A tu je i moj mogući slom živaca, Koji bi mi,smatram,čak mogao biti i koristan. Mislim,kaj,puknem do kraja,ispizdim svu negativnu eneriju, I onda sam iduća tri mjeseca totalno isprazna,tupava, I hranim ovce,te oslikavam keramičke vaze u nekom rehab.centru. Al nije u tome stvar. Stvar je u tome da bi me te mutave stvari inaće razjebale same po sebi, Al bi od tog,već spomenutog,sloma živaca probabli fakat bila tolko tupa, I posve sigurno nakljukana sa mnogo antipedresiva, Da bi me te nadasve debilne stvari,totalno veselile. Ja si bar neću obrijati glavu ko Britney Spears, Niti ću zaleč u kadu i prerezat žile. Mislim,nije fora ako u kadi nema vode,ne.... E a moj bojler si je ponosno crko,riknuo,pederčina izdajnička! Da. U biti me to i dotuklo. Jerbo sam prije toga bila relativno jako ok... E al moja jebena kuća! Mora nekaj ne valjat u njoj... Obićno je to...Ne znam...Oh,da!Bojler! Mrzim to! Da se ni oprat nemrem ko čovjek,neg mi za to treba 3 jebena sata! Jebalo! Uglavnom,kad sam shvatila da je krepao... Oh!Bilo je užasno! Ridala sam ja... Pukla sam totalno! I brijem da sam dušu isplakala. I oči! Jerbo obićno kad mi se tak nekaj desi,onda puknem,ne samo zbog toga, Nego i zbog dvadeset tisuća drugih stvari koje me jebu, Ali ih ja pohranim duboko u sebe,te im ne dam blizu... E,pa Juda od mog bojlera ih je danas pustio na slobodu! Još sam u afektu opizdila rukom u neki kurac...ne znam u kaj... I tako sam se ja iživljavala na jebenom komadu namještaja... I sad mi je desna šaka ko Miki Mausu.... Fuck! I sve sbog nedojebanog,usranog bojlera,koji svake godine priredi jedno iznenađenje... Ili bolje da kažem,svako godišnje doba po jedno... Da... Tako ću. Nadalje. E pa ovog puta nema nadalje. Pa se vi jebite! Fala! Ja sada idem osušiti teškom mukom opranu kosu... Možda mi i fen rikne.... Da... |
09.09.2007., nedjelja
We've been slaves to this love from the moment we touched,and keep begging for more of this ressurection...
|
Ne pišem ovo ja... Ne,ne... Nekaj je ušlo u mene... Ne bi ja nikad. Dobro sam. sve ok... Stoga ću vas,kolko mi god dragi bili,zamoliti da mi ne govorite da se držim kad me vidite, I da mi ne ostavljate komentare da će sve biti u redu... Znam ja to i sama,ok? Fala. Nije da ne cijenim riječi podrške,al smatram da krivo shvaćate poantu. Dobro sam,sretnija nego ikad,kolko god me mučile neke gluposti, I zadovoljna sam,zahvalna,i vesela. Jesam. Zaista. I htjedoh to razjasniti s vama. Sa svima. I kad se povučem u sebe i šutim, Nemojte me prekidat. Nemojte me lupat i govorit mi da se ne bediram. Jerbo se ne bediram,a i ako je tako,to radim jer mi se tog trenutka bedira, Pa me stoga pustite na miru,jerbo mi vaše ''nemoj se bedirat'' nebu pomoglo, Nego samo raspištoljilo. Ionak sam si taj dotićni dan zacrtala kao bediranje, I bedirala se bum ovak il onak.... Fala. I nisam nimalo nadrkana sada! Fakat nisam,makar možda to tako izgleda... Ne,ne...zapravo sam si jako dobre volje... Bez nekog posebnog razloga. Da. Hladno mi je. I spava mi se. I moj otac je shvatio da sam...da.To,ne... Da sam Hrvoje iz Big Bradra,da sam Elton Đon, Da sam...Je li... Da mi se žene sviđaju. Dakako,ne želim reći da se Eltonu sviđaju žene,već da sam...Peder? Gej?Lezbača?Votevr. Da,bek tu d topik,nisam sretna što mi otac sumnja... Nije da sam išta od navedenog potvrdila... No danas,kada sam išla s Ajvanom vanka,a on me nazvao, Rekla sam da bum kod Matee spavala... Ez južual... Do sad je bilo u redu,al danas... ''A kaj se vi malo pipkate i žvaljakate,a?'' .''Ne,tata,zaboga!'' ''Pa kaj,sve upučuje na to!'' ________________________________ Dalje ne želim. I eto tako,sad opet mogu početi razmišljati di bum se selila... Jerbo bu me ubil... Opral pod sa mnom... Bojkotiral... Zadavil... Kaj ja znam...bacil morskim psima? _______________________________ Da... Blokada,jerbo mi je sada,u...04:14h ujutro,uletila baka da me pita kak sam doma došla... -''S Ivanom!'' ''S kojom Ivanom?'' I to mi već lagano ide na kurac,jer dobro zna da ja ne znam nikakvu Ivanu, I dobro zna da je Ivan moj dragi prijatelj! Al namjerno ona to radi! Da me raspizdi! Rospija! Pa onda nadalje- ''A kaj radiš?'' -''Ništa!'' ''Kak ništa,kad pišeš nekaj!'' -''U redu je'' ''A kome?'' -''Nikome'' ''Pišeš a nikome?'' -''Napusti ove prostorije!'' ....Te se ona uvrijeđeno pokupi.... _____________________________ U redu je... Sada iđen krmit... Sutra je dug dan... Nedjelja... Fak!Već JE nedjelja... Sada doista iđen... Everytime I see you falling,I get down on my knees and pray... And waiting for that final moment you say the words that I can't say... Krasna pjesma... Bum je jednom cijelu stavila... Bokić! |
04.09.2007., utorak
I just died in your arms tonight...must be something you said...i just died in your arms tonight...I should've walked away...
|
Kišica nam pada... I školica je poćela... Emina je uspjela postići da je već prvi dan stjeraju vanka... Nakon nepunih 5 minuta... Navodno se zakačila sa Sotonom oko pisanja rasporeda... Nisam bila prisutna,no jako me sve to zabavlja... Mrzim školsku wannabe kantinu... Dođem ja tako jućer,sva mlada i nadobudnado nje, Žedna sam bila,je li... I iako mi se sendvići gade (iz te kantine,je li), Odlučih si sok kupit... Prvo sam htjela odustat,kada sam vidjela da još uvijek imaju dva primjerka one zelene fante... One koja se više ne proizvodi... Zato sam odlučila igrati na sigurno i uzeti ledeni čaj, Kojeg je bilo pun kurac... I tako popijem ja,popije Mateja,popije Emina... I uzme Sara bocu, I krene prema ustima, I spazi da je pljesnjiva...  Faking diskasting!! Grous!! Ijuu!! Mrzim te proklete šiptare... Nadalje... Volim si kišu...ali samo kada nigdje ne moram ići.. Onda si ju jako da,jerbo me smiruje... No danas je isto volim, Jerbo mi je skinula s kičme nadobudnog,mlađahnog bauštelca, Koji me prepun nade,sa sjajem u oku, I rumenilom na faci pozdravlja svaki dan. Jućer ćak dva puta; Jednom kad sam išla u školu,te drugi put kada sam se iz iste vraćala... Žal mi je jadnog patnika... Al ajde,ak mu to pruža nekakvo zadovoljstvo,u redu... Procjedim ja njemu natrag ''Dobar dan'', Niš me ne košta,ne... Nadalje... Moj otac je popizdio. Ništa novog,al onak,kad me nazove u devet dok sam u Kicu,i jebe mi mater, Te kaže da će me stjerat iz kuće i stvari mi na ulicu izbacit, Te kad nakon dvadeset minuta opet nazove - ''Osjetio sam potrebu i nisam mogo izdržat da ti ne kaže da si šuga, Mrš doma,šugo,izvadi osobnu što prije, Da te skinem s kurca, I gubi se da te više nikad ne vidim'' Onda se stvarno mogu zapitati... Koji je njemu kurac? Oh,da,ja živim,tako je... Kako li sam samo to mogla smetnuti s uma...  Al da mi je digo tlak,je! Fakat je... Nadalje... Našla sam se jućer s Domićem... Da mi vrati garanciju za mpfaking4,koji je i treći put krepo... I bilo je nadasve tupo... Dođem,uzmem,odem... Dok se Petra smijala u pozadini... Onda sam pak dobila poruku. Njegovu,ne... Neću izložit sadržaj,jerbo me zamolio da to ne činim... Ali svejedno... Kasnije si je micek na msn-u olakšao dušu rekavši mi ''Mrzim te!!!!Jebeno te mrzim!!!!'' Ok,I can live with that... I to bi bio kraj našeg kvazi prijateljstva... Ja sam njega sjebala...vrajt! Kaj sam trebala udat se za njega i varat ga okolo sa ženama il koji fak?? Budem samo jedan citat izvadila: ''Ako te itko mogao voljeti sa svim tvojim manama i nedostacima,to sam bio ja..'' Vrajt...a to je kao mana... I nedostatak... Naravno da je,za jebeni koonzervativni,primitivni svijet! Kolko ću ja još puta morati crtati neke stvari?? Valjda jako boli spoznaja da te netko ostavi radi istog spola... E pa žao mi je... Boljelo je i mene mnogo toga,pa sam izdržala,i okrenula novu stranicu... (i ne,perverznjaci,opet nije ništa takovog u igri...) *Oprostite,samo iskaljujem svoje frustracije.* Eto... I could care less... Inaće sam u redu... Osim što me uotac jebaje u mozak, Sve je u redu... Malko me i ljubav muči,no budem ja prešla prek toga,je li... Nije da nisam navikla na takva sranja... Niš,majceki... Pusam vas sve... Neke više,neke manje... Mašem....  |
