Ima nade...
30.08.2007., četvrtak
I don't want to lose this feeling...
|
Da. Nemam ništa pametnog za reći,no svejedno pišem... Jer imam potrebu! Mutavo mi je to... Pišem,a ne znam zakaj,kome,zbog radi ćega... Niš si ja više ne znam...  Rekoše mi da pišem općenitije postove,pa sam željela napisati jedan o grahu! Nemreš bit direktniji-ne... Al sam odustala...  Nekak sam si došla do zaključka da kome se ne sviđa,slobodno klikne onaj tamo iksić u crvenom kvadratiću... Ne bum se ja ljutila... U redu je...to i ja ćinim s vremena na vrijeme...  Skoro pa će škola...I ćak me veseli... Zapravo,nadasve... Jedva si ju čekam,micicu moju žuto ožbukanu,s jednom pločicom što krivo je postavljena u hodniku...  I da,nekako uvijek ovog datuma ja osjetim neku ogromnu prazninu... I plaće mi se... I uvijek sam u čudnim odnosima s tatom... I uvijek pada kiša... I uvijek je mutavo,i dosadno... I uvijek jedva čekam da prođe...  U redu je...zaista...  Mnogo mi se toga nadogađalo u zadnjih par dana, Mnogo stvari za rašćistit sa sobom, Sa drugima... Sa svime... A vremena nemam...  Niti energije da si idem određene osjećaje pospremit u određene ladice... Niti da određene misli podjelim s određenim osobama... Niti da određene stvari kaže određenim čovjekima... Ništa na kraju nemrem...  Ne da mi se trudit oko toga... A oko toga treba mnogo truda uložit, I mnogo energije posvetit svome...hm...iscjeljenju? Kak god da bilo,jednom bum i ja sebe mogla prozvat hartles bič.... I bit će mi zabavno...  Jedva si čekam taj dan...  Idem spavat sada... I jebo me pas ako kužim išta od ovog kaj sam napisala... Shvaćam ja poantu... Al se bojim da vi baš i nebute...  Nema vam to veze,i dalje me volite,ne?  Mašem ja ovako opaljena,umorna neispavana,i godinu dana starija... Eto ga...  Hastalavista!   |
