Marketing
Što kiklja uradi!
( Kiklja - vrsa suknje, ženske. I da. Koju vjerojatno nitko od vas ne bi obukao.)
Gdje li da počnem?
Idemo s Avril Lavigne.
Kada sam ja imala trinaest godina, obožavala sam tu ženu!
(jebate, prije pet godina je to bilo, a meni zgleda ko da je bilo jućer!)
I tako izašao njezin prvi album, i kada je otac obznanio da će mi ga, jel, kupiti, nisam oka sklopila cijelu noć od sreće prevelike!
I tako...Dobila ja taj album njezin (kazeta je bila, jerbo nismo posjedovali liniju s cd-om.) i držao on mene na životu do idućeg.
I ja sva nadobudna skupih pare i trčim tako prije škole, iz Markuševca do grada, kako bih si ubola taj novi album. (ovaj puta je bio cd. Znala sam da gorite od želje da znate) I jel uđem ja ,zgrabim ga...i majke mi da sam se sva tresla...i doživljaj mi je to bio i sve...
A onda!
A ONDA!!!! Ugledah si obožavanu pevaljku kako pozira u nekakvoj kiklji!
I PAF!! osjećala sam se razočarano! Jako, jako razočarano!
''Pa kaj nije rekla da nikad neće obuć nekaj takvog?''
''Ali ona ne nosi štikle!''
''Zašto, o Bože, ZAŠTOOOOO???!''
I onda me ona izdala!
Kaj izdaja? Zabila nož u leđa!
I osjećala sam se tolko jebeno prevareno, izigrano, razočarano...
A jebo me pas ako znam zašto!
I onda je moja zaluđenost za njom splasnula.
Malo po malo se gasila...
I eto.
Možda ne znam u kojem sam se trenutku odljubila od nekoga, ali definitivno znadem kako sam prestala slušati Avril Lavigne.
Zbog fakin' kiklje.
(Nije da je uopće ne slušam...ali, helou!!Bila mi je fakin' ikona! A sada...Sad znam samo Girlfriend! Fala!)
A stvar je u tome što ja ne znam što mi je toliko ta kiklja skrivila!
Ne znam zakaj sam ovu tužnu i potresnu priću odlučila podijeliti s vama...
Jednostavno sam je se sjetila danas ujutro dok sam se trudila ne zaspat u tramvaju.
E.
A kao dokaz da je kiklja ukleti odjevni predmet, tu je naša vjećna Andrea!
Vjećnija od Olivera Mlakra.( Ili Mlakara. Mla-Kara... ne znam. Votevr.)
Došla ona danas tako spičkana u školu, u onoj majici koju bi trebala češće nositi (
),pa onda još jednom slićnom lepršavom prek te, i kikljom nekakvom. Traper. Onu kaj je bila moderna osamdesetih...
Kladim se da znate na kaj mislim.
Onu kaj je uža gore i abnormalno široka dolje, do koljena, a rubovi su onak ofucani s resicama.
Mislim...meni je doista žao. Ali jebalo majku!
To! pa to ste trebali vidjet!
E. I onda sam je ja, naravno pišajući od smijeha išla uslikat svojim mobajlfonom.
I uspjela sam.
E. I onda su me optužili da sam užasna osoba, jer su pretpostavili da će i ta slika završit na internetu.
Kao ostale Andreine koje imam.
I sad...Jesam ja zla, ili je kiklja ukleta, a?
Ko da vi ne biste to učinili!
Post je objavljen 04.02.2008. u 21:36 sati.