Marketing
I saved up all my sunshine just to see you more clear...
Ne znam kaj se točno događa u mojoj ludoj tintari,ali pribojavam se kazat da ja jesam romantićna...
Znam to po načinu na koji razmišljam o dotičnoj...
I da...što god ja rekla,i dalje je riječ o istoj osobi...
Na žalost.
Ali tako je,i nemrem ja ništa isforsirati,tj.mogu,ali to je trenutno,a kada prođe je dvadeset puta gore.
A to mi doista ne treba...Jel,nije da imam čelične živce i ostalo...
Znam točno po čemu je ona toliko posebna,znam točno zašto tako utječe na mene,znam svaki detalj na njezinom licu,a svaki njen ''nedostatak'' smatram prekrasnim...
Da...i tako ja sebe lovim u razmišljanjima,svakojakim...ljigavim,patetičnim,micastim...
A u biti me strah priznati da su ta razmišljanja lijepa...
I da nema ničeg lošeg u tome da je osoba ...no da,to...romantićna,ne...
E.
Ali nisam sretna...opet.Mislim,kratko mi je ta sreća trajala,da se sve bojim da nije bila stvarna.
U biti,serem,naravno da nije bila stvarna...
Ah te iluzije...
Ali u redu...
Mrzim saznati bilo što kada je prekasno da bi se išta promijenilo...
Oh,da,saznala sam takvo nešto...
Zabavno je to...
Barem ću shvatiti onu frazu :''Da sam tad znao ono što sada znam,gdje bi mi bio kraj...''(nostalgičan pogled u daljinu)
Meni ne bi bilo kraja!
Nikako...
Ali zašto da se meni ikad posloži onako kako treba?
Ili eventualno kako bih željela?
Ma nema povoda...
U biti,ne znam bi li rađe da nisam ništa čula,ili da je ovako kako je...
Sve ima svoje prednosti (hmmm...
) i mane...
Ali kako god...
Odlučih da nema smisla da razmišljam like kaj bi bilo kad bi bilo i da je bilo,i da li bi bilo da je bilo drugačije i bi li uopće bilo da je bilo drugačije...
I tako to okrenite na sve moguće načine...Jerbo sam ja komplicirana i volim ''malo'' ispitati situaciju u kojoj jesam...
Frustrira me činjenica da svaki tjedan sama sebi lažem da je u redu pa pišem onako grozno vesele postove tipa:''Oh,prošlo me,sretna sam,livada,cvijeće,tralalalalalaaa..'',kad svi mi skupa sa mnom znamo da je to čisto konjsko govno.
(Majke ti,jesam li ga sad izlajala
)
Da...
U biti jako sam živčana,i ogorčena i ljuta i tužna...
Pa zato i pišem,ne...
Ali u redu,budući da se moj život gradi na ironji,nema potrebe da se žalim ne...
I nema potrebe da izostavim činjenicu da sam plakala zbog nje neki dan,upaljenog grla,i zaštopanog nosa,pod temperaturom...
I nema potrebe da izostavim činjenicu da sam u Kic došla s bratom blizancom (Mateo) na bradi,bez trunke šminke s majicom na kojoj je slika knjige sedmog dijela Harrya Pottera!
I tako za mnogo stvari nema potrebe,ali se ipak događaju i ipak ih radimo,i ipak se žderemo zbog njih,i ipak razbijamo glavu s njima i ipak razmišljamo o njima prije spavanja i ujutro kad se probudimo,i dok jedemo...i uvijek...
I ipak se svi živciramo zbog nekoga tko to ni ne zna,tko se isto tako živcira zbog nekoga drugoga (nikako ne zbog nas,to bi bilo glupo i nadobudno za očekivati,a i nemoguće za izvesti),i tako se sve vrti u krug...
Mda...
Idem sipati otrovne strelice po kući...
Jerbo ovaj post ne vodi nikakvom zaključku...
Jerbo mi je previše toga u glavi da bih sada natipkala nešto što ima zaključak...
I tako to...
Mašem,grlim,hrlim...odlazim...
Post je objavljen 02.11.2007. u 18:22 sati.