ponedjeljak, 02.12.2013.

NEČIJA BITCH VEČERAS

-E neka im se stalo na rep! Oćete moj kurac!
-Pajs...O čemu ti to?
-Šta je? Da se nije i tebi omilio kurac pa š mi sad mahat duginim bojama ovuda?!
-A to...
-Pa čovječe di ti živiš!? Pa njih u našem gradu ima već 300!?
-Pa šta?
-Pa epidemija jebote!
-Hmm...pa znaš kako se kaže: Ko kaže da smo mi pederčine, oca mu u vrh guzice
jebem!

Nimalo pod dojmom prethodnoga razgovora, napuštam kafić razmišljajući o tome
hoću li uzeti burek u pekari ili se natjerati da iskombiniram paštu karbonaru sa
vrhnjem koje je opasno koketiralo sa rokom trajanja svršivši najzad u smeću koji
sat kasnije zajedno sa masnim ostacima tijesta za burek.

Ravnodušno sam buljio u koeficijente na ekranu i čekao da poplavi prvi par koji je
te večeri dobro krenuo. Još je ponešto krenulo dobro...trebala je to biti jedna
sasvim dobra i zaokružena večer. Poziv prijatelja u novootvoreni klub iako mi je
na trenutak u fb prepisci pomalo i zasmetala ta učestalost smajlića u konverzaciji.
Sjetim se tako opet tog podatka kojime je manipulirao Pajs i priznajem...300 ljudi?
Za naš gradić od jedva 10 000 ljudi? Nije li to malo previše? I napokon, tko su ti ljudi?
Ja ih zasigurno i poznajem? Ma to su nekakvi dripci na bombonima ,ko zna kakvi su
to tipusi?

Upalim tekmu, frajer taman zabio gol, prilazi mu suigrač i nježno ga pošlata. Protrljam
oči. Večer je počela mirisati na pedersku namještaljku...u hodniku sam prilikom izlaska
nabasao na susjeda čiji mi se pogled ni u djetinjstvu nije sviđao...šuškalo se nešto o
njemu u zadnje vrijeme...navodno mu dokazuju šeranje čudnih sightova...

Klinci promrzli pod kestenom slušaju s nečijeg i phona nekakvog bugarskog cajkera
koji je navodno derpe-kažu klinci:

-Al dobro pjeva!

Ostatak večeri sam proveo u tom underground industrial klubu plešući mimo polupraznih
separea. Nije mi trebalo puno da shvatim da je moj frend nečija bitch večeras. Ambijent
izrazito vampirski. Vidio sam njihov inat u očima. Na mjestu u kojemu su bar na tih par
sati svoji, slobodni, priznati, oni plešu i vode nekakvu šegu za koju se momentalno osjetih
prespor i vidno nezainteresiran.

Putem doma sam razmišljao o frendu i o ostalima koje sam zatekao večeras u klubu.
Poznavajući skoro svakoga od njih, ne mogu pronaći nikakav zajednički nazivnik za sve
to skupa. Na ulici više nije bilo nikoga. Čuo se tek neki udar vjetra o okna i šuštanje zadnjeg
jesenjeg lišća.