ponedjeljak, 04.03.2013.

INBOX MEMORIES

The paste past away...clever copy, asshole remembers.


Nikad više! Nikad više mi se nitko neće šlepat na nesigurnost i strah od života! Opalit ću šamarčinu crnom đavlu, poševiću ga i reć mu idi i budi đavo, antikrist budi svaka ona ikona koju poželiš...budi Che gue vara i šapči mi španjolski... Neš me slomit!

Stejsi, reci mi da si bolje? Reci mi da te je krenulo, pred tobom je život. Ja nisam Prevert Stejsi i ne želim da jebeno more briše jebene tragove. Želim samo ostat onaj za kojeg si me nekad davno pobrkala... Na ljepotu odgovaram istom mjerom mala...
pa da vidimo ko ima više želuca za tu bitter višnju sa travaricom!?


-aj daj mi, daj mi...aj daj mi...
-Ma šta bi ti?
-Bijelu kavu.
-Gle ga? Nisi ni sjeo, a već porukice, ovo-ono, Psycho ti si se zaljubio. Sto posto!
-Da. Šta se baš vidi?
-A ne onoo?! Ma nisi valjda i ti? Neću! Svi su zaljubljeni, samo ja nisam.
-Šta misliš Bane, zašto je to tako?
-Ha, pa zato jer imam male sise. A svi mi cijeli život govore: Narast će ti, narast će ti. Ma kada? Kad će to bit? Prije bi mi kurac naraso nego sise!


Ovisnost o ljubavima što ih donosi život, ljudima i stvarima, je slabost. Mi ne volimo. Mi ne znamo voljeti. Zaljubljujemo se u felatio i zatim smo spremni pisati romane. Mi bi vječno da nam ga netko puši i sluša nas. Situacija je varljiva jer...
ili je na pomolu novi svjetski poredak i to više ne prolazi ili...


Sentiš jezika od dolje prema gore i nazad. Penis će poludit. Krut je i zauzima stav grabežljivca. Hanibal ante portas, probija otvorenu branu zapadnog rimskog carstva...probija najprije do pola, a zatim upada kližući po sluzi i ševi i ševi i ševi...i tako nekako svršim, povučem vodu i vodim Hannibala na spavanje.



-Alo Stejsi, di si?
-Na sprovodu.
-Htio sam ti samo reć da sam sada drkao na tebe.
-Uuu mačak...pa to je nešto najljepše što mi je iko ikad rekao...


RECYCLE BIN