U ovome postu predstavljam svoj pokušaj pisanja dramskoga texta. Dinajo to je to...
ČIN PRVI
SCENA 1:
( Čajna kuhinja teatra. Manji bojler, sudoper, štednjak. Zid je obljepljen plakatima predstava. Na sredini prostorije je stol, oko stola 4 stolice. Za stolom sjedi režiser koji otapa vrećicu čaja u šalici. Glumac Kruno nešto traži po ladicama.)
Kruno: Znači opet sam ja taj...a lijepo sam te zamolio zadnji put.
Režiser: Ma daj šta opet gunđaš? Uvijek nekog vraga gunđaš...pa šta ćeš bolje od ovoga- timing nikakav, tekst nula-same psovke, imaš to silovanje, tri gutljaja brlje i bok! I šta je tu toliko zajebano molim te?
Kruno: Ma divota jedna!
Režiser: Gledaj stari, i meni je puna kapa: turaju mi sad taj naci-realizam, to je sad «in» i šta da radim? Forsiraju mi ovu malu cvilidretu koja ne može odigrat brisanje dupeta, odobrili su mi 30 % budžeta...hoćeš još?
Kruno: Ne hvala.
Režiser: I onda mi se još pojaviš ti sa nekakvim middle edge vodenim kozicama! Pa bar je sa tobom sve uvijek bilo jednostavno...k vragu ljudi pa šta vam je svima?
Kruno: Da, samnom je sve uvijek bilo jednostavno. To si dobro rekao.
Režiser: Stari, u čemu je tvoj problem?
Kruno: Dosta mi je. Dosta mi je tih ustaša, četnika, belogardejaca, zelenaša, balista, inform-biroovaca, udbaša....
Režiser: Mislim da sereš. Uostalom, znaš šta, ti si ta faca i šta sad hoćeš? Pa uzmi one knjige od Milana Baste i pogledaj malo te face: sori al pljunuti si Max Luburić!
Kruno: (podigne džezvicu s proključalom vodom) Mama ti je Max Luburić.
SCENA 2:
( U kuhinju ulazi Vedrana, mlada glumica u usponu. U rukama drži nekoliko vrećica od mekoga kartona na kojima su otisnuti nazivi butika)
Vedrana: A Vi ste već ovdje?
Režiser: Da Vedrana, mi smo već tu, a znaš zašto smo VEĆ tu? Zato jer smo profesionalci Vedrana! Za razliku od tebe, Vedrana!
Vedrana: Jooj sori, sori gospodo profesionalci! A šta ćemo to probavat danas, kakva je to predstava?
Režiser: (hini ljutnju) O bože moj! Ona pita kakva je to predstava? Isuse! Znači ti uopće nisi pogledala text?!
Kruno: To ti je kolaž. Slike iz domovinskog rata.
Vedrana: Baš guba! A koja slika smo ja i ti?
Kruno: Ja te silujem.
Vedrana: Molim?
Režiser: Da Vedrana, dobro si čula, Kruno je četnik koji te siluje...ubija te od kurca, a ti stišćeš krunicu i stenješ, okej?
Vedrana: Odvratno.(stanka) Čekaj, zašto baš ja?
Režiser: (nastoji potpaliti njihov odnos) Kruno te odabrao.
Kruno: Nisam, laže.
Vedrana: Koji ste vi urotnici ugroženi...
Režiser: Ma bistra si ti glavica jelda?
Vedrana: Ni sam ne znaš koliko....
Režiser: Ni riječ više da nisam čuo, ajmo na posao. Mala, jesu tebe kad silovali?