Moj prijatelj Nenad

subota, 19.01.2013.

2. ČUJEM DA JE DANAS DAN MIMOZA PA, I DALJE NE SHVAĆAJUĆI ŠTO JE ONO ZA, PRISJEĆAM SE DOGAĐAJA KOJI NIJE BIO SAMO MIMO ZA, NEGO I MIMO ZDRAVE PAMETI I MIMO UOBIČAJENOG NAČINA PONAŠANJA…

Trebali smo se naći kod njega, ali Nenad je rekao da nije pri sebi i da se nađemo u Trnju.
– Kaj radiš u Trnju?
– Bio sam kod Stele?
Zapravo joj to nije bilo ime, ali mi smo je tako zvali. Zbog poslovice.
– Opa… Znači: Pala je!?
– Lako što je ona pala. I on je pao.
A onda mi je ucviljeni Nenad sve ispričao.
Pozvala ga je sebi doma. Klinci su bili kod oca i ona je bila sama. Imali su cijeli vikend pred sobom.
Veoma brzo su se počeli strasno ljubiti.
– Čuj, Stela…
– Kaj je?
– Možeš ugasiti televiziju? Fakat me dekoncentrira…
Ugasila je. Pa su se nastavili ljubiti.
– Čuj, Stela…
– Kaj je?
– Kaj ovo zavija?
– Pustila sam glazbu s linije.
– Možeš to ugasiti? Fakat me dekoncentrira…
Ugasila je. Nastavili su s ljubljenjem. Stela mu je otkopčala košulju. I on noj.
– Čuj, Stela…
– Kaj je?
– Fakat je intenzivan miris.
– Zapalila sam štapiće. Malo za atmosferu. Da nas opusti.
– Možeš ih ugasiti? Baš su intenzivni. Fakat me dekoncentrira…
Stela je ugasila. Ali nije bilo puno bolje.
– Čuj, Stela…
– Kaj je?
– Miris je i dalje intenzivan. A da je otvoriti prozor?
Stela je otišla i otvorila balnonska vrata. A kad se vratila sjela mu je u krilo. I nastavili su se ljubiti. Skinuli su se do pojasa.
– Čuj, Stela…
– Hladno ti je?
– Ma da…
– Da zatvorim vrata?
– Onda će se opet osjetiti miris. A baš je intenzivan.
– Kaj ćemo onda?
– Nemam pojma. Pat pozicija.
– A da odemo u sobu?
Otišli su u sobu. Legli su na krevet. Stela je skinula hlače.
– Čuj, Stela…
– Kaj je?
– Možeš maknuti sliku svojih klinaca s ormarića? Imam dojam kao da bulje u mene. Fakat me dekoncentrira…
– A da odmah maknem i njihove slike sa zida?
– Bilo bi super.
Kad se vratila u krevet, Stela je legla pokraj Nenada. Ljubili su se, a ona mu je rukom otkopčala remen na hlačama. I hlače. A onda je ruku uvukla u njegove hlače.
– Čuj, Nenade…
– Kaj je?
– A zakaj ga nisi ponio?
– Ma tu je. Samo je mali. A i treba mu malo vremena.
Nakon malo vremena.
– Čuj, Nenade…
– Kaj je?
– A da ti odeš doma!?
Pogledao sam ucviljenog Nenada.
– Čuj, Nenade…
– Kaj je?
– Je li tebi uopće stalo do Stele?

- 17:08 - Komentari (1) - Isprintaj - #