" Čekam da prođe dan. Da dođe noć. Da zaboravim. Čekam da pada kiša. Da u prozirne kapljice, sakrijem svoje snove. Da se ne vide. Da budu mokri i možda otplove od mene, kao brodić od papira s ispisanim porukama za neznanca.

Čekam. Da plešem s tobom.

Čekam. Da staviš svoj dlan na moj obraz.

Čekam da zaboravim, i ako još nemam što zaboravljati. Ipak me pomalo plaše. Te misli što mi cijeli dan pretvaraju u čekanje.

Čekam, da te prebolim, i ako te još ni ne volim.
Čekam da se to desi, prije nego ti zaboraviš ili zavoliš mene.

Ma ustvari, nije mi ništa, samo mi nedostaješ, a nisam htjela pisati patetične pjesme, da ne kažu da sam luda ili čudna, i ako sasvim bili bi u pravu.

Čekam da te zaboravim jer sam odavno dočekala da te zavolim"