Ostala nam je priča nedovršena... Jednom smo izašli zajedno na stanici, mislim dve pre nego što je trebalo. Sećam se tvog lica. Autobus je prebrzo vozio, proćelavi vozač mora da je bio pijan.

I očiju. Ili jednostavno, sećam se očiju. Ili samo tog odraza u staklu autobusa. Prislonjeno čelo o isti. A on je vozio prebrzo, po lošim cestama.

Dobila sam za rođendan 50 e i iste odlučila potrošiti. Ti si moj poklon za rođendan. Glupa rečenica se obistinila. Potrošili smo je tako brzo. Bolje da sam kupila šminku. Šminka se lepo nosi i posle ne boli. Ne ostavlja uspomene. Skineš je u mlakoj vodi sa malo bjutiful sapunice.

Ili dala prosjacima. Ili pila. Dobro, ne pijem ja puno. Dve tri čaše vina i to je to. Nikad ne povraćam. Ili retko. Jer meni je muka i kad neko pljuje, a kamoli povraća. Ali volim kada ležim i kada mi se sve vrti u glavi. Soba i plafon. Krevet i ja na njemu. Volim vertigo. Leči se prekomernim spavanjem na mrtvo. Ujutru je sve to samo jedna beskrajna pustoš. Jebena Sahara. Sa vrelim peskom.

*
Ti ležiš u mraku, pogašena svetla i samo odsjaj displeja, a ja tamo negde nameštam najbolje modne koreografije. I nijedna mi nije dovoljno dobra. Ali tebi jeste. I plašim se što ne vidimo istim očima. Onda žmurim. To ti je druga verzija sakrivanja - preko glave. Mrak i samo glas. Preblizu smo jedno drugom. Ali neko uvek o tome vodi računa.

Znam da još neko vreme ležiš budan. Ja palim cigaretu.