Probudili su me potmuli glasovi iz neke daljine. Nekako znam da vani još ne pada snijeg. Ipak će mi trebati kapa i šal. Rukavice. Čizme su ostale kod mene. Umotavam se u jorgan. Trebala bih uključiti grijanje. Izvući se iz perja i svile. Vratiti se u svoje krpice. Sestra mi se uskoro vraća. Trebala bih malo pospremiti stan. Zaliti cvijeće. Oprati veš. Njen vratiti u ormar. Ispeglan i složen. Pokupiti neke sitnice koje ne želim da vidi. S frižidera skinuti papirić s brojem mobitela. Zaboraviti crna, kožna sjedišta. I onaj osjećaj da propadaš kroz njih. Zvuk bešumnog brujanja motora i miris tek zapaljene cigarete, dok uvlačiš taj prvi dim u pluća. I dok me gledaš u oči. a ja ne sklanjam pogled. Mažem usne dvoslojno. Crveno. Promjeniti posteljinu. Vratiti njene šarene ćilime. Jastuke u sto boja. Baciti prazne kartonske kutije od pizze i prazne boce vodke. Obavezno izbaciti smeće puno praznih kutija cigareta. Vratiti DVD-e. Obrisati povijest sa računara. Pre neki dan sam je savršeno odglumila kad su je zvali na fiksni. Prvih pet minuta totalna nepoznanica pozivaocu. Brbljivac sa druge strane mi je rekao da mu je bilo lijepo onu neku večer u Saksu i da je prošla kod njegove ekipe. Da mu se dopada njen mladež na ramenu i brus od prozirne čipke. I da je totalno dobra riba. - Kod tog riba, sam rekla da sam ja ribina sestra, a on da je kreten. Više mu uopće nije bilo zabavno. Ne želim znati što rade. Kao da sam joj provirila kroz ključaonicu spavaće sobe. Sigurna sam da ne želim da neko viri u moju.
Maštala sam ustvari o tebi. O poruci u 8:35 h. Poslije samo par sati razmaka. Ne smijem se zaljubiti u tebe. Ne opet. Ni u tvoj glas za koji je ustanovljeno da bi dobro vodio emisije u nekom noćnom terminu.

Dok crni auto klizi niz cestu. Ja bih mu tada okrenula profil da mi ne vidi oči. I ne sazna da mislim na tebe

Ne ponavljati greške. Učiti na njima. O, da.