Važno je zvati se Ante

Osecam se ko poslednje govno
A to skrivam i cuvam ko tajnu
Samo cutim, a glasno bi psovno
Oj, Frankfurtu, jebem li ti Majnu
Ne izlazim, samo kuci sedim
Vredno sljakam svoje dane radne
Svaku marku gledam da pristedim
Jedva cekam da subota padne…

Ne baš „vredno“ istini za volju. U tome je i problem. A možda i nije.
Možda je samo bolje naći dežurnog krivca. Uglavnom, nesabrana sam.
Ne mogu da se skoncentrišem ljudi. Čitam jedan red deset puta. I ni makac. Idem iz jedne sobu u drugu i zaboravim po što dođoh…da se to tu i tamo desi ko i svima, ne bi se ja zamarala tim. Ko ni svi. Il ko ni niko...
Morat ću otić na neki cat sken, neku rezonancu magnetiše.
Možda bi trebala otić tamo di davno nisam. K Njemu.
Odnest čokoladu, zahvalit se...
Nekad imam osjećaj da me čuva četa anđela specijalaca,
ono "Section One". A ja im dam posla, ne sjede besposleno, o nou.

Cmolji neki cmoljež s neba...vlažno je i nekako gnjilo.
Iako nisam neki meteoropat, čini mi se da sam staklena..zrcalna...da odražavam
taj trulež izvana. Ili je ovo vani odraz mene?

Lagano metlu, Duda, malo pospremiti, malo se postrojiti…
Malo se primiti posla, eksersajza..malo sjesti za volan na duge pruge, voziti.
Malo sevdahom njegovati dušu.
Sve stari, i duša.