U tišini se otkucaji srca čine kao potmula grmljavina,
i svaki je put samo sve teže,
kad te zarobe surova istina i sudbina,
kad te usud za tlo zaveže.
A ti se ipak ne daš,
i ustaješ svaki put jači no ikad,
možda je zaista lakše kada znaš,
da ta ljubav prestati neće nikad.
Sitnice pokreću najveće lavine,
maleni ljudi često su oni najveći,
ja sam tu za tebe kćeri, ja sam tu za tebe sine,
zajedno ćemo graditi put ka sreći.
Naš svijet je grad anđela,
naša su krila od čiste svile,
ponekad ni priznati ne bih smjela,
da sam poput kakve divlje vile.
U našem je gradu sve moguće,
ljubav i bol javno se vole,
i sve dok u nama tuče ovo srce vruće,
naše grane ne mogu da se ogole.