bosim nogama
08.03.2005., utorak
Karanfilčić
Ma kaj da velim? Jako sam impresionirana s tim našim 8.martom pa mu moram posvetiti jedan mali posebni postić prije spavanja. Skoro da se danas ujutro nisam ni sjetila da sam žena, od jutra samo jurim simo-tamo (ono- radim) i na kraju nisam ništa napravila jer su mi svi samo čestitali i dobila sam i puno ruža(sve po jednu zbog štednje) i jedne afričke ljubičice da ih mogu po ženski uzgajat na svom prozoru.Sredinom dana postalo je i meni samoj jasno da sam žena, (valjda sutra već neću to zaboraviti, koji put sam zaboravljiva), jer sam dobila jedan mali zgodni paketić minijaturne veličine i u njemu jedne male ružičaste gaćice s karanfilićem naprijed(otraga ništa ne stane od sličica).Nadam se da će mi biti dovoljno velike nakon što ih operem jer piše da se u pranju stiskaju, a nikako mi ne pada na pamet da ih obučem prije nego ih dezinficiram(ma ne, ambalaža ja oriđiđi, ali netko ih je morao upakirati). No, dakle, gaćice ću sutra prati, pa ćemo vidjeti.Onda sam dobila i jednu bombonjericu (iako mislim da te bajadere putuju iz ruke u ruku nekoliko puta), neki kapučino s vanilijom(vanilija kažu ima miris žene..valjda), a nazvao me i bivši pa mi čestit'o i rekao da nije stig'o cvijeće DATI DOSTAVITI (ovo me posebno impresioniralo zato je napisano velikim slovima), ali mi je dao dva-tri cmoka u slušalicu. Uglavnom, danas mi nitko nije dao zaboraviti da sam žena i to mi je pričinilo posebno zadovoljstvo. I ovdje na zadnjem postiću dobila sam puno čestitki, pa i ja od srca čestitam ( i muškima i ženskima) na tako divnom danu. Bogami je i zatoplilo vani, kažu da više zime do slijedeće neće biti, pa sam i zato bila ma baš izuzetno radosna.Da, i da ne zaboravim, dobila sam navečer iz jednog fast fuda par porcija vrućih lazanja da na današnji dan ne moram ništa kuhati ( a prilično sam ogladnila do navečer), što je stavilo zlatni pečat na ovaj divni, naizgled samo obični dan.Zato, drage moje žene, nek nam je svaki dan ko ovaj dan, budite mi zdravo i čilo i ne zaboravite na sebe.Molim da mi se oproste gramatičke i ine greškice, ovo pišem online u onu kućicu za postove, što će reći direktno i sad ću kliknuti na ono - objavi, nek stigne dok je još 8 mart.Sličicu ću neku naknadno pronaći da ovo nebi bio neki šuplji post ako će ga tko čitati. Sad idem nešto napisati za sutra, ali nisam sigurna da s danom žena neće imati veze jer htjela bih da ovaj dan još dugo, dugo traje. Ovo je dodatak napisan pet minuta kasnije jer sam se sjetila kako vam moram ispričati( ako niste sami na TV vidjeli) kako su žene u Zagrebu priredile lijepi mimohod u našu čast.Parole su bile uobičajene,baš ništa novo, ali ostala mi je ipak jedna u sjećanju. Ona glasi: Mičite krunice s naše vunice! Štono će reći da brijanje nije više u modi.Laku noć.Pusa.(onak po ženski, mljac, nježno i vlažno). |
