bosim nogama
04.01.2005., utorak
Serotonin
Ajoj,ajoj…kako da skinem ovih par kila nakupljenih u blagdanskoj euforiji? Lijepo sam si dala obećanje da neću podleći općem trendu šopinga i gozbi,ali nisam karakter. Šopinge sam, doduše, izbjegla, pa i gozbe uglavnom,ali kolači …kolači svuda oko mene,a onda i u meni, ljubavno su milovali moje okusne pupoljke, bacali me u očaj kad god sam rekla – ne. I nikad se više i češće nisam predomislila nego ovih dana. No,što je bilo,bilo je,tako sam bar mislila i odredila ponedjeljak kao dan D za zaborav ovih štetnih ljubavnih zagriza.Ali kaj god! Zaboravila sam na izbore! Kad sam skužila da slijedi drugi krug, odmah sam smazala ostatke orehnjače,a u ponedjeljak izvukla iz dubine hladnjaka i one fine kremaste što mi je teta donijela.U njih možeš i prste gurnuti i polizati ih jedan po jedan iz čistog užitka dok čitaš o paštetama. Ona simpa Žaba s TV što je Mesiću darovala onaj celofančić s kompromitirajućim sadržajem sigurno isto tamani kolače, ili bar gricka neku čokoladicu da podigne nivo serotonina u mozgu.Taj serotonin je baš luda stvar,malo padneš u depresiju a on iz ambisa cmolji: čokolade, čokolade, kraljevstvo za čokoladu! Moj isto cmolji, od jutros kad sam vidjela u štampi slike onih proameričkih desničara po ulicama Zagreba. Ma ne,neću sada dalje misliti jer kolača više nemam. Imam samo malo pekmeza od borovice,ali ne vjerujem da bi pomogao u ovakovoj depresiji. Idem skoknuti u dućan i kupiti si jednu veliku čokoladu s lješnjacima,onda u miru mogu čitati dalje što još ima staro-novo oko izbora.Čokolada će se pobrinuti za serotonin.Na kile i dijetu ću misliti sutra,jer sutra je novi dan – kaže Scarlet,a ja se slažem. |
