Moj prijatelj Nenad

subota, 26.01.2013.

6. ČUJEM DA JE DANAS MEĐUNARODNI DAN CARINE PA, PUN ČEŽNJE ZA BEZGRANIČNIM, RAZMIŠLJAM O LJUDIMA KOJI NISU SVJESNI SVOJIH OGRANIČENJA I OLAKO PRELAZE GRANICE…

Trebali smo se naći kod njega, ali Nenad je rekao da nije pri sebi, nego da pije u VVB-u.
S vrata sam ugledao Nenada kako sjedi sam za stolom i pije. Odmah sam shvatio da nešto nije u redu.
– Matko, – rekoh konobaru, – vidim da ovdje nešto nije u redu.
– Ne spominji mi ništa. Ljut sam ko pas. Jasno da nije u redu.
– De, Matko, reci što je bilo.
– Jutros mi nije došla spremačica i nije uredila lokal. Opet moram tražiti novu spremačicu. Znaš li možda koju?

Prišao sam Nenadu.
– Kaj je bilo, dobri čovječe?
– Bio sam u Bosni.
– Ah… Lijepa naša Bosna. Volim Bosnu. Bosna je čudesna zemlja. Bosna je protkana ljepotom kano najljepši ćilim što na…
– Bio sam sa Slatkom.
– Opa. Kak to?
– Trebala je tetu odvesti tamo, ali auto joj je ostalo na vikendici, a cesta je odsječena jer se Kupa izlila pa je mene zamolila da odvedem nju i tetu.
– Pa to među vama je ozbiljno. Jedno je kad se viđate i ševite okolo. Druga stvar je kad te upozna s tetom iz Bosne.
– Odveli smo tetu i ostavili je dolje. Pojeli smo neki ručak i trebali smo se vratiti natrag. Sjeli smo u auto kad ju je teta zovnula da se vrati. Ušla je u kuću, a ja sam ostao za volanom. Za čas je izašla i došla do auta. Zamolila me je da pričekamo još malo jer je teta odlučila ispeći pitu i dati nam za po putu. Onda se nagnula i poljubila me kroz prozor.
– Ah… Slatka Slatka…
– A onda je, vraćajući se u kuću, bokom zakačila retrovizor i odvalila ga.
– Baš ima moćni bok.
– Ona je čekala u kući da teta speče, a ja sam skroz skinuo retrovizor i onako slomljen bacio na stražnje sjedalo. Nadao sam se da će ga pijani Roman nekako srediti.
– Pijani Roman je majstor i po.

– Na granici me je najprije policajac kaznio jer vozim auto bez retrovizora. Ne bi čovjek rekao da je to tako skupi prekršaj.
– Koliko?
Kad mi je rekao cifru, sav u šoku zamolio sam Matka da mi donese još jednu pivu.
– A onda smo došli do carine. Tamo me neka žena pitala imam li što za prijaviti. Rekao sam da nemam ništa. A onda je ona ugledala retrovizor na stražnjem sjedalu i zaključila da sam ga kupio u Bosni i da trebam na to platiti carinu. Uzalud sam joj tumačio da je to moj retrovizor koji je Slatka maloprije odvalila jer ima široke i moćne bokove, a i nespretna je. Žena na carini se nakostriješila i upitala me mrko je l ja to vrijeđam Slatku. Ja sam joj rekao da to nije bila uvreda, nego konstatacija. Žena se onda još više naljutila i opalila mi carinu na moj razbijeni retrovizor.
– Koliko?
Kad mi je rekao cifru, sav u šoku zamolio sam Matka da mi donese još jednu pivu.
– Bome, skupo tebe košta ta Slatka. Gorko iskustvo.
– Ali to nije sve. Žena me je prijavila za diskriminaciju i ekspresno su me i za to globili čim sam došao u Zagreb.
– Koliko?
Kad mi je rekao cifru, sav u šoku zamolio sam Matka da mi donese još jednu pivu.
Već pomalo pripit zaključio sam da bi mu bilo najbolje da ostavi Slatku i izbjegava carinu i…
– Kak se uopće zovu ženski carinici? Carinica? Carinkinja?
– Ali ni to nije sve.
I prije nego mi je rekao što još ima zamolio sam Matka da preventivno donese još jednu pivu.
– Kad sam otišao kod pijanog Romana da mi popravi retrovizor našao sam ga da sjedi ispred zatvorene radionice i loče.
– Pa stalno tamo sjedi i loče.
– Rekao mi je da ga je inspekcija zatvorila jer mu je našla neku švercanu robu i da mora platiti kaznu.
– Koliko?
Kad mi je rekao cifru, sav u šoku zamolio sam Matka da mi donese gajbu pive.

Oznake: Nenad, Carina, bosna

- 08:04 - Komentari (0) - Isprintaj - #