Zrak kao da je bio prožet slatkim otrovom,
opijena, teturala sam praznom ulicom,
u glavi mi je tutnjala želja za pokorom,
sramotno nazvana propalicom.
Ja, koja rekla sam NE,
NE ćudoređu,
NE pokori,
NE oprostu,
sam noćaš pokleknula,
obična postala.
Sramota me je priznati
da tako slabašna sam,
da zrak je moj opijum koji moram ubrizgati,
da ovisnik sam.