Ostatak popodneva prolazi u ritmu vožnje koji mi rasteže živce kao hozentregere. Stajemo u centru Slunja na 20 minuta, pa onda opet na pola sata par stotina metara dalje u Rastokama, a onda, da ne bi pretjerali u tempu vožnje ponovo kod neke nedaleke birtije gdje nas dočekuje Šolaja.
Mislim, nemam ja ništa protiv druženja, dapače, ali se pregrijavam, i unatoč skidanju termo-uloška iz hlača ne odoljevam pričanju gluposti, pa provaljujem nešto nepromišljeno i zarađujem da me Crna u toku sljedećih par dana nekoliko puta nemilosrdo očepi. Baš kako sam i zaslužio!
U predvečerje ipak dolazimo do Turnja...
|