Ujutro ustajemo, raspremamo kamp i među posljednjima odlazimo. Mustači su zapalili u Delnice, Koprivnica je još jučer popodne otišla doma - nas dvadesetak odlazimo, prema planu, na feštu u Livno. Noćas je padalo, no samo jutro je suho, iako oblačno. Polako krećemo, no nenadano i prije nego što se stignem nekamo skloniti nebo se otvara! Pljušti kao da sam pod tušem; mokar sam za par trenutaka! Naravno, imam i suhu preobleku; presvlačim se, oblačim kišnjak i sve što ide uz njega, spremam Tenu za kišu i - sjedamo kod Tri Lovca! Tako žestoko pada kojih dva-tri sata da nikome ne pada na pamet krenuti; ceste plivaju, mjestimično ima i desetak centimetara vode na asfaltu. Potop! Klek koristi priliku za predstavljanje novog Veterana; Barba, Zaprešićki Puljanin. Živ nam bio!
Tek poslije podne se vrijeme smiruje, ali nema beda, nikamo ne žurimo, nije Livno tako daleko. Krećemo i niz Peruču se spuštamo magistralom do Sinja pa odlazimo do jedinog hrvatskog grada koji ima tri lj u imenu. Tu napokon skidamo kišnjake; sad smo se pak više uznojili u njima nego što smo se smočili izvana...
|