Zagrebački dekameron

četvrtak, 03.07.2014.

Nepristojne priče: Dugo toplo ljeto

Vruće ljeto, grad u punom pogonu, pitanje je koliko je stupnjeva u zraku?

Toplo zagrebačko ljeto pobuđuje misli i nove priče rađa. Užareni asfalt, rush hour. Ljudi jure za autobusima, zrak miriše, kombinacija benzina i nervoze. Par sumnjičavih pogleda. Kava u lokalnom kafiću. Priča o životu koj' kotrlja se kakav god bio. Frustracije i želje. Vrućina, sparina, znojm ali ...

Meni je ljeto super. Nosim minimalno odjeće, vesela sam, a kad nije sparno čak sam i normalna. Vikendi za kupanje: Jarun, Bundek. Katkad Dramalj, Crikvenica i ravno na Kačjak. To je moja plaža gdje svi su razgolićeni. Druženja do kasno u noć: Jutarnji kafići, zatim plaža, potom terase, naposljetku parkovi ili balkoni. Sve su to zagrebački fukodromi. A može se i planinariti, recimo na Sljeme. Lagana hrana, ljetne pjesme. Histrioni na Opatovini i naravno, nezaobilazni zagrebački fakini u Bocacciovom Zagrebačkom Dekameronu, naravno.




Agata je pisala:

Volite li ljeto? Ja ga obožavam. Izlasci, bez opterećenja. U gradu isparava, asfalt ali ... Klima u uredu je spas. No ipak, vruće je. Pa nosim košulju i minicu. A ispod? Bez grudnjaka i samo uzane tanke tangice, da ne zakuham. Baš mi je super to ljeto, ljeto u Zagrebu. Svi su na moru, grad je prazan. Ceste slabo prometne, pa ni u špicama gužve nisu prevelike. Prava milina. Jedino što ne volim su ljudi koji se redovito ne tuširaju.

Nedavno sam promijenila posao. Zato ljeto provodim na poslu, jer još nemam pravo na godišnji. A za to vrijeme u uredu defiliraju kolege koji odlaze ili se vraćaju se godišnjeg. Jedan po jedan. Novi kolege su zanimljivi. Ima ih svakakvih, a ima i onih koji mi se sviđaju. Neki čak toliko da bi se s njima željela poševiti. Moje društvo uglavnom je na odmoru, pa moram smisliti kako ću se zabaviti. Seks u uredu, recimo. Zašto ne, iako ... Znam, nije poželjno i moglo bi biti posljedica, ali ... Volim izazove. A nisam glupa i znam kako ih ostvariti. I tko zna, možda se iz svega toga rodi i neka veza? Naime, nisam vam rekla, prekinula sam sa bivšim frajerom i opet sam slobodna. Kao ptica, kao pčelica koja bi rado ubrala nektar sa nekog drugog cvijeta. Ili cvijeća. Usporedba možda nije najbolja, ali sličnost svakako postoji.

Je li to samo zbog seksa ili je možda i zbog veze? I kako takva veza može emotivno funkcionirati? Recimo, u prošloj firmi na poslu sam imala vezu. Radilo se o direktoru. I da odmah se razumijemo, on nije razlog zašto sam je napustila i prešla ovamo. Ovdje imam puno bolju plaću i perspektivniju karijeru. Da, na početku vam nisam rekla, bivši direktor mi je odmah na početku naše veze objasnio kako voli puni komfor i da se ne želi natezati po WC-ima, automobilima. Rekao je i okej, valjda je bolje znao. I zato možda smo to učinili samo jednom van kreveta, ali i to onako, za prvu pomoć. Intima sobice strašna je stvar. Bilo mi je jasno na što je mislio. Hahaha, frajer je očigledno imao iskustva.

No da se vratim na početak. U novoj sredini postavila sam si cilj- Želim karijeru, želim novac i želim zadovoljstva. Svi me rado gledaju, jer uopće ne izgledam loše, dapače. Pa zašto onda da to ne iskoristim? To su moje strateške prednosti, jer ... Škole i znanje, to imaju gotovo svi, ali ... Obline, izgled, to imam samo ja. Zato ovog ljeta planiram iskoristiti vrijeme i eliminirati potencijalne protivnike u firmi. Redom jednog po jednog. Čime, pitate se? Naravno seksom u uredu, jer ... On nije poželjan. Pa ću ih poslije, ako mi budu prepreka ucijeniti, jer ... Pisne li samo tko od njih nešto, imat će problema. Na poslu, a pogotovo kod kuće. Znate, jedno vam nisam rekla. Ja nisam udana. Kapirate?



Došao kupac u trgovinu kućnih ljubimaca. Želi kupiti papigu. Trgovac mu pokaţe mu tri potpuno identične papige:
„Ova lijeva košta tisuću eura.“
„Tisuću eura?“ čudi se kupac i pita „Zašto je tako skupa?".
„To je jako inteligentna papiga. Zna se služiti osobnim računalom." odgovara trgovac.
„A koliko košta ova u sredini?“ kupac pokazuje na papigu.
„Dvije tisuće eura.“ odgovara trgovac „Ona ne samo da se služi računalom već je i pravi ekspert za Unix.“
„A ova zadnja?“ kupac pokazuje na jedinu preostalu papigu.
„Tri tisuče eura.“ odgovara trgvac.
„Tri tisuće eura?“ čudi se kupac i dodaje „Što li ta tek radi?“
„ Da vam pravo velim nemam pojma, ali ove dvije joj se obraćaju sa ‘šefe’.” veli trgovac.



Ljeto. Stajala je uz štampač u hodniku i nešto prtljala.
„Opet se zaglavio papir.“ pomislila ja.
Obučena u minicu, ništa previše i ništa premalo, taman kako treba. Na nogama lijepe cipelice, svilenkasto crne čarape, samostojeće.
Izlazim iz ureda, a ona se saginje. Provjerava ima li papira u štampaču.
„Pogled na njenu guzu je veličanstven.“ pomislim u sebi.
Da, došlo mi je da je odmah zgrabim, ali ... Prišao sam joj.
„O čemu se radi?“ pitam.
„Ma, neće printati, zaglavio se papir.“ odgovara.
„Čekaj da vidimo.“ odvratih.
Ubrzo ... Riješio sam problem, a ona mi se zahvali.
„Spasitelju moj, častim te kavom.“ nasmiješi mi se i nastavi „ Uostalom, ti još nisi otišao na ručak, zar ne?“
Bilo je vrijeme ručka i velika većina otišla je na ručak, pa su dva najgornja kata koje u zgradi zauzimaju uredi naše tvrtke gotovo prazni.
„Ne, nisam. Ići ću kasnije,“ namignem joj i u šali dodam „pa sam ti mogao pomoći. I uz to sam još zaradio kavu.“ nasmijem se više svom pokušaju koketiranja no pokušaju duhovitosti.
„Da istina. Dobro je što si ostao. Hajde, pričekaj da uzmem torbu i ostavim papire, pa ćemo na tu kavu.“ reče mi.
„Samo ostavi papire, torbica ti ne treba.“ dobacih joj no ona se već otputi put svog ureda.
Naslonjen na vrata i prekriženih ruku čekao sam je na hodniku. Došla je i nasmiješila mi se. Krenuli smo prema dizalu. Ona ispred, a ja iza nje. Ne znam zašto ali pogled mi stalno pada na njenu guzu.
„Baš je slatka" pomislim.
„Onda kolega, spreman za kavu?“ okrene se prema meni i upita me.
„Spreman sam ja i za više od kave.“ pokušavao sam biti duhovit.
„Hahaha, a što to može biti više od kave?“ pita me kroz smijeh dok čekamo dizalo.
„Hajde, ne da mi se čekati lift. Idemo pješice, pa možda doznaš“ odgovorim onako bez veze.
One me upitno pogleda.
„Hajde može. Baš me zanima.“ reče mi koketno, nasmiješi se i mi krenemo niz stube. Pa kad smo sišli na donji, mračniji kat stubišta ponovo mi se okrene i koketno ponovi:
„Što to može biti više od kave?“
Ni sam ne znajući zašto primim je za guzu. Nije to očekivala.
„Kolega ... što ako netko naiđe?“ pita me nevino dok joj ruka u mojim preponama traži malog bedaka.
„Neće nitko, .. gotovo svi su na pauzi, ... a oni koji nisu su po uredima.“ odgovaram.
„Boli me briga.“ govori ona „Baš kao što si i sam rekao.“ i ponovo mi stavlja jezik u usta.

Nastavio sam je ljubiti. Nije se opirala, jezici su nam se ispreplitali. Rukama sam prelazio po njenim bokovima i primio je čvrsto za guzu. Najednom ... Ona se okrene i nađe oslonjena uza zid. Nabijem se na nju a ona se podigne i prihvati me rukama dodatno se držeći za moja ramena. Glavu sam zaronio u njen dekolte. Ljubio sam joj vrat i grudi. Spustio sam je dolje i otkopčao košulju. Nije nosila grudnjak. Rukama sam joj masirao grudi, jezikom izgovarao bradavice. Rukom mi je prelazila preko hlača nedvojbeno osjećajući kako je mali bedak već ponosno dignut.
„Dođi,“ reče mi tiho „Idemo u podrum.“
Silazili smo stubama i držali se za ruke. Prošavši kroz prizemlje primijetio sam da su ulazna vrata zatvorena, a portira nema.
„Vidiš, i on je otišao na ručak.“ namiguje mi i vuče stubama dolje prema podrumu.
U podrumu se naime nalazi kafić u kome se okupljamo na kavi. Kafić radi samo u jutarnjim satima. Poslijepodne je sve prazno i polumračno, taman toliko da vidite što radite a da vas ne vidi nitko.

Rukom mi prelazi preko hlača, ali bedak je već dignut. Ona raširenih nogu sjedi na stubama. Ispred nje sam, jednom nogom je opkoračio i stao stepenicu više. Otkopčala mi je hlače i spustila ih. Zatim krene rukom i izvadi malog bedaka iz boksa. Nekoliko puta prelazi rukom preko njega da bi ga potom stavila u usta. Od njenog upitnog jebozovnog pogleda kojim odozdo promatra uzbuđujem se još više.

Krenula je brzo i žestoko cuclajući i sišući ga gotovo do boli. Zatim, da dođe do daha, izvadi ga van, pa opet proguta. Ali taman što sam se krenuo nabijati o pohotna joj usta, ona ga izvadi, digne se i okrene prema rukohvatu stubišta. Primi se za njega i naguzi se. Zadignuo sam joj minicu. Tanke tange ništa nisu nisu skrivale.
„Prava zavodnica.“ pomislih, pa krenem ka carstvu.
Mazio sam je po mačkici da bi ga u trenutku u nju zabio. Brzo. Naglo. Potiho je jauknula.
„Mmmmmmmmm, jebi me, jebi me." govori mi.
Više nije trebala ponavljati. Moj pohotni mačak je u akciji zariven u nju poput mača. Oboje smo hopsali.
„Mmmmmm, tako, to, tooo,“ usmjerava me.
Stvari su se odvijale gotovo filmskom brzinom, iako ... Oboje smo izgubili osjećaj za vrijeme. Brzo, brže, najbrže. Silovito, silovitije, najsilovitije.
„Daj, daaj još, daaaj.“ govori mi.
A ja nisam prestajao, samo sam ponekad promijenio kut ulaska. I nastavljao zabijati mač. Ona je stenjala, uzdisala je. Ševio sam je držeći za obline koje su se u mom zagrljaju izvijale.
„Evo ... mmmm ... daaaa ...još malo... sad ... sad ću...sad ću.“ govorila je da bi potom, kad sam u nju isrtres'o svu nakupljenu spermu samo vrisnula. Koljena su nam klecala.
„Svršila sam.“ reče kratko sva orošena znojem još se pridržavajući za ogradu stubišta.
Zatim se okrene, zagrli me i poljubi. Jezici su nam se isprepleli. Moj jezik ispitivao je šupljinu njenih usta. Ne znam koliko je sve to trajalo. Spustio sam joj minicu, zakopčao svoje hlače, ona krene prema toaletu.
„Daj mi malo vremena da se uredim. Vodim te na kavu kako sam ti obećala.“ namigne mi, a prst joj se nađe na mojim ustima kao da govori:
„Ovo ostaje samo između nama.“



Mladi inženjer, dalmatinac, otvorio građevinsku tvrtku u Zagrebu. Iznajmio ured, stavio fikus i zaposlio seksi sekretaricu. Prvi radni dan. Sjedi u kancelariji kad ga sekretarica obavještava da su došla tri gospodina sa aktovkama i žele ga vidjeti. Stipe veli sekretarici da ih pusti unutra, zatim uzme telefon i počne mu glasno pričati:
„Alooooo, je li to Bo O’Kalmeta? ... Stipe ovdje ... Di si, što činiš prijatelju moj? ... Eee, ruča san sa Jurom juče finu manistru i falija si nam za zapivat jenu ... Jesi mi ono završija, aaa, eaa? ... E nek’ si, moj Bo. Svaka ti čast! ... 'ajd čujemo se."
Nakon razgovora Stipe okrene drugi broj:
„Stipe ovdje! Kako si mi pridsidniče ...Šta ima? ... Baš sad sam se čuja sa Boom i Jurom ... Sve je odradio ... Ajd’ imam sad klijente, čujemo se ... Da 'ajde bok!"
Nakon razgovora Stipe se okrenu onoj trojici:
„Dobar dan, kako vam mogu pomoći?“ pita.
Na to će jedan od njih:
„Mi smo iz T-Coma. Došli smo vam priključiti taj telefon."



Agata vodi tajni dnevnik. Te je večeri na laptopu tipkala:

Danas sam imala fenomenalan seks sa kolegom u uredu. Emil mi se već neko vrijeme nabacuje, a danas, kad nas nitko nije mogao vidjeti, iskoristila sam priliku. Zapravo, Emil mi se sviđa, ali mi ništa ne znači. Sve je to ionako samo avantura. Za njega, jer je oženjen. Moj cilj su karijera i novac. Ovakve stvari mi dođu kao naručene. Eliminiram konkurenciju. A Emil je jedan od njih. Oženjen je i dozna li se za ovo, to mu uništava ne samo karijeru već i brak.

Taman što završi tipkanje i napravi < Save > stigne joj mail:

Samo da znaš, danas mi je bilo lijepo. Svidjele su mi se naše nježnosti. Želiš li ih možemo ih ponoviti još koji put. Ne bih imao ništa protiv.
Pusa,
Emil
P.S.
Sutra te pozivam na kavu.“ “
,
„Ja o vuku a ovca kuca na vrata. Bedak, još mi i mejlove šalje. Jedan protivnik manje! Agata, Agata, pred tobom je dugo toplo ljeto." slatko se nasmije sebi i svojim perspektivama.




(gotovo)

Oznake: Zagrebački dekameron