Zagrebački dekameron

petak, 02.03.2007.

Cherchez la famme: Posljednja večera

Dora je u krevetu bila plamen koji dugo dugo gori. Plamen što izgara i vatra koja nikako da izgori, da se ugasi. Zbog toga je Furbi primjenjivao različite trikove koji odgađaju slatka svršavanja. A ona, Dora, uživala je i po više puta znajući osjetiti sve slatke radosti životnog uzbuđenja.
„Moj jebač. Moj mali jebač.” jednom prilikom mu šapne na uho dok se namještajući na njemu lagano uvijala bokovima a njega od toga u stopalima prolazili žmarci.
„Čije je ovo?” pitala ga je dok mu je raskopčavala šlic i zalazila u gaće milujući mu mač.
„Moje ... ali ako želiš može biti i tvoje.” reče Furbi.
„Ma nemoj.” prasne u smijeh. “Da vidim mališana.” nadoveže se i nastavi igru.
„Ne, nemoj me dirati." govorio bi Furbi. „Prebrzo ču svršiti."
„Ne boj se, nebuš." odgovori Dora dok je Furbi uranjao u njene nabrekle grudi. I ljubio ih jer su tako mile a istovremeno i nježne i tvrde.
„Oh tak te volim, budalice moja mala." nastavljala je Dora mazeći rukama njegove loptice i pri tom se namještala da zauzme najbolju pozu.
„Ljubavi moja, želim te usrećiti." nastavljao je Furbi.
„Se onda potrudi. Pokaži mi kaj znaš. Bum ti otkrila tajne i zadovoljstva o kakvima moreš sam sanjati. Se ne žuri. Polako. Te želim osetiti, uživati v tebi a i vu sebi. V našim zajedničkim trenucima. Milovati te, se predavati polako. Osetiti miris tvoje kože, kušati toplinu tvog daha. Tvoje nežne dodire. Želim uživati i želim da i ti uživaš. Želim se fukati. Ah." govorila mu jašući na konju vrancu.


„Ljubav je davanje i uzimanje. Davanje sebe, svojih misli, svojih želja, žudnji. Slušanje otkucaja tvog srca na mojim grudima. Strast tvojih poljubaca, nesmiljenost plahosti koja me obuzima dok mi jezikom miluješ dražicu. Med je to koji mi daješ i uzimaš dok sva drhtim od uzbuđenja koje mi govori o tebi, koje mi tiho šapuće o meni. O našoj ljubavi. Toplina je to i bliskost. Toplina krevetu i toplina izvan njega. Ljubav je ... Ljubav je kao Labuđe jezero koje mirno treperi valovima što zapljuskuju obalu. Obalu na kojoj sjedimo i bacamo kamenčiće gledajući koncentrične krugove u vodi podno sjajnog mjeseca dok se na drugoj obali ljeskaju valići koji zapljuskuju naše duše. Naše duše koje plivaju površinom odražavajući se na zvjezdanom nebu kristalno bistre noći dok se u daljini govori tišina. Tišina što odzvanja duboko u srcu koje kuca za najdražu osobu. " u trenucima nadahnuća znala je govoriti Dora.

Jeste li ikada masturbirali, da ne upotrijebim prostiju riječ - drkali, pred voljenom osobom. Činili to dok vas ona nježno i zaljubljeno gleda proučavajući vašu tankoćutnost sve kako bi naučila što vi zapravo volite? Upija on tankoćutnost koja plamti željom da u odnosima s vama primijeni samo najbolje. Jeste li ikada doživjeli osjećaj njenog milovanja i taman što ste stigli pred svršetak ona vam priđe i odjednom osjetite kako vas steže ne dopuštajući da eksplodirate prerano a ponekad ne i u prazno? Vodi vas i usmjerava da je punite. Jeste li ikada osjetili sladostrast eksplozije koju vam daruje voljena osoba dopuštajući da ju preplavite sokovima života? A potom vas ona osobno daruje tim istim sokovima. Strasno vas ljubi, uzvraća vam darom koga ste joj tako nesebično pružili? Kako vam na pamet ne bi padale perverzije koje bilježi pokvarenjak, mogu li vas upitati jeste li ikada bili s druge strane i gledali kako to ona radi, mislim masturbira? Kako joj prilazite pružajući joj sladostrast, ljubeći je tamo gdje joj je najmilije. Tamo gdje ona to najviše voli da bi je nakon vrhunca dodatno nagradili poljupcem na kome vam ona zahvalno uzvrati poljupcem?





Dragi čitaoci, ovo nije ni Kamasutra niti pornić. Ovo je ljubav jer ... Ljubav je nesebično davanje a tek potom uzimanje darovanog. Darujete joj sebe a ona vam u to ime, u ime ljubavi uzvraća nagradom darujući vam sebe.
„Da, upravo to. Baš tako budalice moja mala. To je ljubav. Ma što mislio znaj da te volim i da ću te pamtiti. Ali budimo realni, razlika u godinama nam ne daje nade za neku veliku budućnost. Volim te ali mislim sagledamo li situaciju racionalno, najbolje je prekinuti. Micek, nađi si neku drugu, mlađu."
„Dora, nemoj tako govoriti." uzvrati Furbi no ona bi odlučna i neumoljiva.
„Ne, prekidamo. Gotovo je. Možemo ostati prijatelji što bi mi bilo izuzetno drago ali ništa više od toga. A kako bi te pamtila pođimo zajedno u kazalište. Sutra je na programu premijera godine. Balet Labuđe jezero. Preko prijatelja sam nabavila dvije karte." Dorica nastavlja neumoljivo dodaje.
„A sad, dečec moj mali, u voncimeru nas čeka večera kaj sam je pripremila samo za nas. A nakon nje, budemo li raspoloženi il nam se posreći bu oproštajka u šlafcimeru." namigne mu, zategne šlafrok i primi za ruku te povede na večeru.



Za stolom ugodni su zvuci melodiozne glazbe: Luco Dalla, Claudio Bagllioni i ostali. Za stolom miriše prigušeno svijetlo svijeća. Za stolom čeka gozba. Za predjelo je Carpaccio Veneziano. Na tankim, gotovo prozirnim listovima crvenog bifteka serviranim uz listove rikule ljeskaju se kapari i masline. Sve to sa strane znatiželjno promatra kozji sir i pokoja gljiva uz dodatak peršina, maslinovog ulja, pokojeg zrna bibera i octa. Gusti ali lagani Chianti boje krvi kupa se u čaši i klizi Furbijevm grlom dok Dorica žudnjom mami puninu njegove pohote ispod stola vršcima nožnih prstiju kojima bezobrazno dodiruje mladog gospodinčića ne dozvoljavajući mu da na miru preživa u večeri.

„Dorice, prekid će mi teško pasti.“ govorio je Furbi uživajući u iću i piću.
„Ah dečec moj mali. Tak si sladak, al večeras je ipak naša poslednja večera. Sam ti uživaj. Se opusti i pamti je. Dozvoli da te zato diram i uživam u tebi. Još samo znoćka.“ Namgne mu i nastavi:
„Sutra bumo v kazališću bili pristojni. Bečka škola.A prekosutra, više ne bumo bili zajedno. Pak buš mislil o meni i ja bum ponekad mislila o tebi ... Za koji tedan, mjesec, dva, tri ... Buš ti opet mel druge na pameti. Bu neka druga uz tebe kak i netko drugi uz mene. No ko zna kaj bu bilo. Znam bum te pamtila. Ti moj mali jabač, tak i hercih, sladak si kak puslica." govorila je Dora.

Po predjelu stolu priđe kulinarsko iznenađenje. Teleći filet u umaku od gorgonzole i senfa, sa kaparima, ponekom mahunom, sve to predivno servirano na velikim lagano prokuhanim listovima špinata. Ukusi se stapaju i međusobno isprepliću nepcima kako bi zatim zanosno eksplodirali u ekstazi gurmanskog zadovoljstva pružajuć’ papilama nezaboravne izazove i gastronomska iskustva. Chianti klizi niz grlo, povremeno. U laganim, malim gutljajima pruža puninu okusa i mirisa čulima koja zanosno trepere priču o dobroj papici.



A za to vrijeme njegovi nožni prsti ispod stola trljaju njeno bogatstvo dok se ona namješta i istovremeno predavajući se Lukulu, mazi se sa Kupidonom. Njena dražica, njen šlafrok ispod koga je k'o od majke rođena. Njene grudi podrhtavaju otkrivajući puninu oblika ispod plašta od crne svile. Sve je to dio slike koja se duboko urezuje u sjećanje. I dok ustima prinosi male zalogajčiće hrane kako bi uživala u prilici njihove posljednje večere, Dorica odjednom kaže:
„A sad dost. Idem v kuhinju po desert a ti buš mi pomogal spremiti rusvaj.“ zagonetno ga pogledala i ustane od stola.

Furbi joj se pridruži. Pa nakon što su spremili posuđe u perilicu Dorica iz hladnjaka izvadi panna cottu. Vjerojatno znate recepturu za ovu jednostavnu ali vrhunsku poslasticu pa je ne treba ponavljati. Sirup od višanja i crvene višnje namočene u grappi. Božanstveno.

„Dečec, bi ti štela nekaj dati." reče mu je uzimajući višnju u usta.
Prilazi mu sve bliže i bliže. Otkopčava svoj crni kimono:
„A bi ti želela i nekaj uzeti. Posljednji dar koji iščem od tebe." zagonetno nadoveže gledajući ga direktno u oči.

Dorica se bezobrazno hihotala sama sebi. Priđe mu pa ga stane raskopčavati pružajući mu poljupce nježne i slasne. Raskopča mu košulju igrajući se usnama po njegovim prsima. Dorica je višnjama slikala potoke koji slijevaju se i teku prema dolje. Pa kad potoci stignu tik do hlača, Dorica ih otkopča pustivši da one spadnu na pod.


„Ah, Dorica je nenadmašna u svemu, pa tako i u kuhanju." prozbori odjednom Furbi dok Profa lagano pijucka svoj uobičajeni konjak.
„Dečec, pak ti o njoj. E, da mi je bit na tvom mestu. Mlad i tak zaljubljen v žensku kaj te znogirala." ciničan je Profa.
„Hebiga doktore. Tko ti je kriv što ne znaš ljubiti." uzvrati Furbi kro smijeh.
„Misliš da ne znam? Pa da te utešim ... I ja sam imal sličnih iskustva, pušiona, bumo rekli. Doduše ne tak intenzivna kak ti, ali ponekaj znam i o tom. Neg daj, bumo sad nazdravili i popili vsak još po jdan konjak?" i Profa se zadere iz sveg glasa:
„Ober, još jedna runda za stol. Prosim lepo dva konjaka."




(nastavlja se)

Oznake: Zagrebački dekameron