design: SpeciaL DesigN

kostur: ldesigns

-Ček...Mi smo u istoj sobi?- Tom je pogledao onog čovjeka sa špičastim cipelama podrugljivo.
-Da. Po fotkama vidim da vam to neće biti problem.-, bezobrazno mu je odvratio.
-Nije to, nego se samo čudim kako se nema novca za dvije sobe. Šta ćete s ostatkom ekipe, ha? I oni će dijeliti sobe?- završio je s podsmijehom.
-Ne, oni imaju odvojene sobe.-, čovjek je odvratio.
-Aha. A mi smo kao posebni, jel?- pitala sam.
-Ne, vi ste razlog zbog kojeg smo svi tu.-, odvratio mi je nekako bijesno, kao da smo mu predstavljali neki problem.
-Dobro, kak to razgovaraš s njom?- Tom se malo odmakao i pogledao ga onim pogledom Zartenijenimalosram?.
-Tom...-, počela sam.
-Ne, neću mu pustiti da tako priča s tobom. Ispričaj se dami.-, prekinuo me. Nisam bila sigurna je li Tom ozbiljan ili samo želi podjebavati špičastog. Sramežljivo sam pogledala u tlo.
-Evo, ispričavam se, gospođice.-, rekao mi je i blago se naklonio.
-Dobro, sad kad svi znam gdje nam je mjesto...-, Tom je počeo.
-TOM!- prekinula sam ga, -Što ti je?- protisnula sam kroz zube. No on, kao da me nije ni čuo, odmahnuo je glavom.
-Da...Upute imate, budite ispred za nekih pola sata. Možete se sada vratiti svojim prijateljima.-, nasmješio mi se špičasti i velikim koracima nestao iz vidokruga.
-Jel ovo stvarno bilo potrebno?- pitala sam. Cijela situacija je bila užasno neugodna.
-Da, bilo je. Ajde, idemo natrag do naših.-, nasmješio mi se i obuhvatio oko struka.
-I moraš isto tako prestat s tim izljevima nježnosti, mi nismo par.-, rekla sam kad smo počeli hodati.
-Nismo još.-, nasmijao se i poljubio me u obraz.
-Zašto si toliko zagrijan za mene? Pa ja sam samo obična cura. Takvih imaš na tisuće.-, okrenula sam očima.
-Tko je rekao da si ti obična? Ti imaš ono nešto...-, namignuo mi je.
-Je, moš mislit.-, pogledala sam u stranu.
-Hej.-, stao je i okrenuo se prema meni, -Čemu takvo kiselo lice?- nasmješio mi se.
-Ovo je sve tako čudno!- rekla sam.
-Nije uopće. Samo se opusti.-, nasmijao se i nastavio hodati.
-Ti si čudak.-, rekla sam mu odjednom.
-Neee, nikako! Ja?- pogledao me smijući se. Nasmijala sam se i nastavila hodati gledajući ravno.
-Još ne kužim što hoćeš od mene.-, rekla sam otresajući glavom.
-Možda mi se sviđaš.-, rekao je.
-A možda ti želiš još jedan veliki novinski naslov.-, pogledala sam u stranu.
-Molim?- nekako iznenađeno je rekao. Ponovno smo stali.
-Možda ti želiš od mene napraviti još jedan trofej. Jer, ako je to sve što želiš, stvarno se ne bismo trebali petljati. Ja nisam kao druge i za tobom ne namjeravam patiti. Ako je to ono što želiš, dakle, kad te pitaju što je bilo između nas...ako namjeravaš reći da sam ja simpatična, ali ništa nije bilo, onda možeš odmah otići.-, zbunjeno me gledao, -Ja nisam trofej. Ja nisam slika na zidu. Žao mi je, ali ako je to ono što očekuješ da ću biti možda bi bilo bolje da nas poštediš truda i odmah odustaneš.-, nastavila sam dalje hodati sama. Sad sam mu rekla što zapravo mislim o njemu i o svemu ovome. Odvojeno smo došli do ostalih. Sjela sam na kauč pored Otona i praktički prešutila cijeli razgovor. Ni Tom nije puno pričao. Uskoro je bilo vrijeme za polazak. Svi smo izašli van i čekali automobile.
-Sam da nije opet ona mafijaška limuzina.-, rekao je Jura pa smo se nasmijali. Uskoro su pred nas stale dvije limuzine. Mi smo ušli u jednu, a oni u drugu. Dovezla nas je pred neki hotel. Svi smo izašli van, pokupili naše torbe i krenuli u svoje sobe. I oni su učinili isto. Moja je soba bila na trećem katu. Ušla sam u hodnik i izvukla karticu iz džepa. Provukla sam ju i ušla u sobu. Bila je to prozračna soba žućkastih zidova. Odložila sam kovčeg pored kreveta i začula zatvaranje vrata iza sebe. Okrenula sam se, a Tom je stavio kovčeg pored mog.
-Ok, imamo problem.-, nasmješio se.
-Da?- začudila sam se.
-Kao što vidiš, jedan krevet, nas dvoje.-, počešao se po glavi.
-Aha, veliki problem. Ti i ja inače nikad nismo dijelili krevet.-, sarkastično sam rekla i sjela na krevet.
-Ne kažem da nismo, ali sudeći po danas... Ne znam što da mislim više.-, sjeo je pored mene.
-Oh, odustaješ?- pogledala sam ga.
-Ha? Pa da završiš sa šnajdericom? Nikad.-, obgrlio me, a ja sam naslonila glavu na njegovo rame.
-Stvarno sam to mislila, samo da znaš. Ne želim biti samo....priča.-, pogledala sam ga.
-Tebi samo treba malo nježnosti. Kao i meni.-, osmjehnuo mi se i legao. Legla sam pored i gledala u strop.
-Al dok ne dođemo do tamo...Što kažeš na to da se sad životinjski pojebemo?- nasmijala sam se i pogledala ga.
-Ti mora da se šališ.-, stavila sam ruke na lice.
-Baš naprotiv.-, nasmijao se i zagrlio me te privukao sebi. Maknula sam ruke s lica. Poljubio me, a zatim pogledao. Osmjehnula sam se, lagano podigla i primila ga za glavu. Privukla sam sebi i poljubila ga. Zatim je sjeo, a ja sam mu sjela u krilo. Osmjehnuo se i zaključao ruke oko mojih leđa. Poljubila sam ga u obraz, a zatim se počela spuštati sve do njegovog vrata.
-Mmm...to je dobro.-, rekao je i zavukao ruke pod moju majicu. Nasmješila sam se i gurnula ga na krevet. Svukao mi je majicu i počeo raditi na kopči grudnjaka. Uvukla sam ruku pod njegovu majicu i počela mu dodirivati prsa. Sve više smo se međusobno palili, a onda je netko pokucao na vrata.
-Bogdaj, otvaraj!- Juraj je viknuo.
-Daj ti.-, šapnula sam, -Idem se u kupaonu barem malo sredit.-, rekla sam i zgrabila svoju majicu, -A ti povuci majicu prema dolje jer imaš problemčić.-, šapnula sam pokazavši prstom.
-Ništa ne brini, za to i služe široke majice.-, nasmješio se. Otišla sam u kupaonicu, a on je otvorio vrata. Čula sam razgovor iz kupaonice. Nitko ništa nije posumnjao. Izašla sam van i kad su me pitali zašto se skrivam, rekla sam kako sam otišla odložiti stvari u kupaonicu i umiti se te skinuti svu onu šminku od danas. Neko vrijeme smo razgovarali, onako svi zajedno. U sobi nas je bilo fakat puno. Bilo nas je devetero. Trebalo mi je malo zraka.
-Dečki, idem ja malo na zrak. A usput ću i vidjeti gdje su nas to dofurali.-, nasmješila sam se i izašla van iz sobe. Polako sam se kretala hodnikom. Čula sam kako je netko izašao iz neke sobe, ali nisam se htjela okretati nego sam nastavila svojim putem.
-Hej, Tamara, stani na trenutak.-, netko je viknuo. Okrenula sam se. Bill je dotrčkarao do mene.
-Moramo razgovarati o nečemu, prilično je ozbiljno.-, rekao mi je i povukao me za ruku do lifta.

Poljubac je bio vrlo kratak. Kao da je to učinio jer mu je trebalo samo dotaknuti me ili nešto kako bi mogao ponovno bez mene. Kao da sam droga. Otvorivši oči prislonio je čelo na moje. Ostali smo u tom položaju sve dok nismo čuli okidač fotoaparata.
-Oprostite, morao sam ovo snimiti.-, nasmješio se. Tom se nasmijao, digao se i povukao i mene sa sobom. Pogledao me na tren, mislila sam da će mi nešto reći, no umjesto toga uputio mi je samo smješak te se udaljio. I ja sam se maknula s pozadine i sjela na kauč. Na moje iznenađenje, tamo je sjedio Taylor.
-Hey.-, nasmješila sam mu se. Digao se i zagrlio me u znak pozdrava te poljubio u čelo.
-Gledao sam fotke, nadam se da se ne ljutiš.-, izgledao je nekako tužno, sjetno.
-Ne, zašto bih. I? Kakve su?- pitala sam.
-Dobre su. Jako su dobre.-, odvratio je i nasmješio se gledajući prema tlu.
-To je problem?- nasmješila sam se i primila ga za ruku.
-Nije. Ali nešto drugo jest. Između vas čak i na slikama frca. Ja...mislim da bi trebala...ponovno birati. Zato što ne želim da krivo odabereš jer očito je da ste vi...kao stvoreni jedno za drugo, a ti si odabrala mene. To je kao prkošenje prirodi. ALI! Ne bih ja bio ja kad se ne bih htio boriti za tebe.-, nasmješio mi se.
-Ne pratim.-, zbunjeno sam rekla.
-Želim fer borbu. A ne da iz novina saznam da me varaš ili slično. On ti se još sviđa, možda i više nego ja... Odluči sama kako ćeš sve to organizirati.-, pogledao me.
-Tamara...Oh, sorry, nisam htio prekidat.-, Tom se zaletio i onda vidio Taylora pa se okrenuo.
-Ne, čekaj, Tom.-, Taylor je rekao. Tom se samo okrenuo.
-Tams i ja smo baš pričali. Gledao sam fotke. Gle, stari, hoću fer borbu, a ne neko smucanje iza leđa.-, rekao mu je.
-Ja isto to želim.-, Tom je uzbuđeno rekao.
-Ok. Tamara. Odaberi.-, obojica su stali ispred mene.
-Ajmo probat nešto drugo.-, nasmješila sam im se.
-Otvoreni smo za sve opcije.-, Tom se nasmješio.
-Ja bih spojeve.-, sramežljivo sam ih pogledala.
-Oprosti, šta?- Tom me čudno pogledao.
-Ja samo želim izlaziti s vama i upoznati vas obojicu. Ne znam ništa o vama. Kako da biram kad ne znam ni između čega biram.-, rekla sam okrenuvši očima.
-Ok. Meni ideja sasvim paše, a tebi, Tom?- posprdno je pitao Taylor.
-Hej, ako paše šnajderici, paše i meni.-, spustio ga je na svoj nagonski način.
-Da, ovo ti očito pomaže u biranju s obzirom da je on toliko primitivan.-, Taylor je okrenuo očima.
-E, znaš šta imam u džepu? Najnoviji model igle 2001. Tako je moćnaaa! Oš vidit?- podjebavao ga je Tom.
-Da, znaš, ja sam gitarist. Kad budeš imao neku dobru gitaru za pokazati bez razmišljanja ću poći za tobom, ali ovako samo sam sebe brukaš.-, Tay mu je odvratio nasmijavši se.
-Gle, izgledaš ko neki kosooki kad se smiješ!- Tom je odvalio.
-Aha, dakle, ti si rasist. Lijepo je da i to znamo.-, Taylor se stvarno ufurao u prepirku.
-Rasist? Šta pričaš ti?- Tom se stao čuditi.
-Ok, ajmo mir. Još čekam da me jedan od vas dvojice pozove van. Do tad, zbogom gospodo!-, ustala sam se i odskakutala do računala kako bih pogledala slike. Taylor je uskoro otišao, valjda su se on i Tom dovoljno ispodbadali. Došao je do mene i stao pored mene.
-Osobno, veliki sam obožavatelj ove slike.-, rekla nam je osoba za monitorom. Bila je to ona slika na kojoj se držimo za ruke.
-Mislim da bi bila bolja kao crno bijela.-, Tom je rekao, -Što ti misliš?- pitao me.
-Ne znam, iskreno.-, nasmješila sam se.
-Bude to fotograf odlučio, ne brinite vi.-, rekao mu je i nastavio nam pokazivati slike.
-Ova mi se sviđa.-, rekla sam i pokazala na onu sliku na kojoj sam ga gurnula.
-Naravno.-, sarkastično je rekao Tom. Nasmijala sam se. Zagrlio me jednom rukom. Pogledala sam ga preko ramena. Pogledao je i on mene pretvarajući se da je sve točno normalno. Digla sam obrve i ponovno pogledala u monitor. Onda me poljubio u obraz. Onaj za monitorom me samo pogledao smješkajući se. Odmahnuo je glavom par puta.
-Ostalo nam je pogledati još ove sexy.-, rekao nam je pogledavši nas.
-Oho, ovo će biti zanimljivo.-, Tom se nasmješio. Okrenula sam očima, dobro pa nije vidio. Ovaj se samo nasmijao. Gledali smo slike.
-Na ovoj ste jako sexy, ako smijem primjetiti, Tamara.-, rekao mi je.
-Ne smiješ, debeli.-, Tom je rekao ni ne pogledavši ga. Ovaj me samo pogledao.
-Tom. Sram te bilo.-, prekorila sam ga. Tom se nasmijao i zagrlio me i drugom rukom. Nisam se opirala jer sam znala da mi je uzalud. Smislit će nešto još gnusnije. Odlučila sam se prepustiti i uživati. Baš mi je i prijalo. Odjeća mu je bila baš meka, koža topla, a miris vrlo jak i pravi muški. Pogledali smo sve slike, a zatim sam ja otišla. To jest, pokušala otići dalje od njega, no primio me za ruku.
-Dođi sa mnom.-, rekao je.
-Zašto? Di idemo?- pitala sam.
-Ma sa strane, samo da te pitam nešto.-, rekao je.
-Pa pitaj tu!- nasmješila sam se.
-Ok. Mogu ja bit prvi koji će te izvesti?- pogledao me sa smješkom.
-Možeš.-, nasmješila sam se natrag.
-Hvala ti. Pokupit ću te...-
-TOM! TAMARA!- čuli smo vikanje iza sebe. Netko je dotrčao do nas.
-Sutra dajete intervju zato svi ostajete u Hamburgu, ne zanima me. Ključ vaše sobe, uživajte.-, pružio nam je ključ. Zbunjeno sam pogledala u Toma.

Let je trajao nekih dva sata. Nije mi bilo dosadno jer sam slušala glazbu i gađala Juru koji je spavao smokijem. Čim smo izašli iz aviona potrpali su nas u crnu limuzinu sa zatamnjenim staklima i počeli nas voziti po gradu. Pojma nismo imali kamo idemo jer nikad do sad u Hamburgu nismo bili. Sven se u jednom trenutku našalio pitavši nas jesmo li sigurni da smo u pravoj limuzini, a ne u nekoj mafijaškoj na što smo se svi nasmijali. Nakon toga se atmosfera u vozilu malo opustila i svi smo bili super raspoloženi. Zabavljali smo se i zezali, a onda je limuzina stala i za par trenutaka vrata su se otvorila i mi smo svi izašli van. Našli smo se pred nekim paviljonima. Ako ste ikada bili na Zagrebačkom Velesajmu ili ga ikada vidjeli, moći ćete zamisliti kako je to izgledalo. Upravo takvi paviljoni, samo sive boje, okruženi betonom nalazili su se ispred nas. Pošli smo za jednom osobom u crnom odijelu koja nas je povela do ulaza. Pritom smo se potajno smijali njegovim špičastim cipelama koje su mu tako smiješno stajale. Ušli smo unutra, sve je bilo tako divno osvjetljeno i spremno za fotografiranje. Uputili su nas prema nekom kauču gdje smo sjeli. Zatim su nam rekli da sačekam tamo. Naravno, dečki su odmah zgrabili neki jastuk i počeli se njime dobacivati. Uključila sam se i ja. Dobacivali smo se jastukom sve dok Jura nije promašio i pogodio neku vazu.
-FAK!- viknuo je, a par ljudi ispred se nasmijalo. Nismo ni znali da je netko ispred nas. Bili su to super zvijezde današnjeg dana, Tokio Hotel i onaj frajer u špičastim cipelama.
-Zabavljate se?- pitao nas je špičasti. Pročistila sam grlo i skupila noge te uspravno sjela.
-Uhm...dat ćete nam račun za ovo.-, Jura je rekao, a Oton potom potiho rekao na hrvatskom: "Da, ko da ćemo platit.", na što smo se svi nasmijali. Zatim smo se smirili dok su nas ovi gledali kao luđake jer nisu ništa razumjeli. Zatim je špičasti frajer uputio Tokio Hotel na kauč pored našeg.
-E, ubit će me ovom kosom.-, Sven, koji je sjedio pored Billa, na hrvatskom nam se potužio na što ga je Žac odvalio rukom po glavi i upozorio da se lijepo ponaša. Uskoro je nastupila tišina. Oni su nešto mrmljali između sebe.
-Ok, onda...Šta ima?- Jura se okrenuo prema dečkima iz Tokio Hotela, ovi su ga pogledali, a Sven skoro krepao od smijeha.
-Šta ima? Jel ti to mene zajebavaš ili šta?- smijao se, a Žac ga ponovno udario po glavi.
-Sorry, al nisam znao da si retardiran, stari.-, i dečki iz Tokio Hotela su se na ovo nasmijali. Samo sam odmahnula glavom i naslonila se. Uskoro je započeo razgovor. Dečki su pričali dok smo Tom i ja šutili što je bilo vrlo čudno za mene, a, kako sam kasnije saznala, i za njega.
-VRIJEME!- viknuo je netko, ne znam tko. Svi smo se digli i uputili su nas do "Početka poligona" kako je to Sven volio reći. Tamo su nam objasnili kako će ovo funkcionirati.
-Dakle, počinjemo ovdje. Nakon ovog dijela photoshoot nastavljamo sam s Tamarom i Tomom, vi ostali možete do švedskog stola ili nešto. Pozvat ćemo Svena i Billa kasnije. Dakle, krenimo. Zauzmite poze.-, rekao nam je fotograf ubrzano. Tokio Hotel su stali i zauzeli svoje ukočene poze.
-De, jel se ovi zajebavaju?- Oton me pogledao.
-Brijem da ne. Oni fakat tak misle pozirat.-, nasmješila sam se.
-O Isus BOG!- Jura se lupio rukom po čelu, a Sven ga potapšao po leđima. Zatim smo i mi stali pored njih. Stala sam ispred Svena i Žaca i stavila ruku na bok.
-E, stari, jel misliš isto što i ja mislim?- Sven je pitao Žaca. Okrenula sam se prema njima.
-Ako ti misliš ono što ja mislim, onda i ja mislim što i ti misliš.-, Žac se nasmješio.
-Tamara, gledajte mene!- fotograf mi je viknuo. Okrenula sam se.
-SAD!- Sven je viknuo i zgrabio me za noge, a Žac za ruke. Vrisnula sam. Digli su me i okrenuli naglavačke svako malo gurajući prema podu. Doslovno sam vrištala. Što ako im ispadnem? Dečki sa strane su se smijali, a Jura je čučnuo ispred i pokazao rukom na mene kao neka hostesa ili nekakav prognozer vremena. Super smo se zabavljali, a kad su me napokon spustili počela sam Svena udarati po nadlaktici.
-JESI TI NORMALAN?- vikala sam, a on se smijao. Dečki sa strane su nas gledali kao da nismo baš čisti. Sigurno su se pitali kakvi se to luđaci nalaze u Hrvatskoj. Nije ni čudo što su otkazali koncert kod nas. Napokon smo stali normalno i počeli se ponašati kao civilizirani ljudi. Paa...barem onako kako smo mi smatrali da se civilizirani ljudi ponašaju. Dok su ovi sa strane ukočeno pozirali mi smo otkačeno i opušteno isprobavali razne poze. Fotografiranje je za nas uvijek bilo zafrkancija. Uskoro smo bili gotovi s grupnim fotkama.
-Ok, vi možete ići, vas dvoje, tamo.-, prstom nam je pokazao na još jedno posebno osvjetljeno područje samo što je ovdje pozadina bila tamno plava.
-Stanite, stanite, stanite! Imam viziju!- neka žena je viknula ispred nas. Fotograf se okrenuo.
-Tamara, dođite u moj ured.-, nasmijala se. Tom me primio za ruku.
-Zašto?- pitao ju je. Prvo sam pogledala u njegovu ruku, a zatim u njega. Gledala sam ga sve dok nije i on mene pogledao.
-Pa da vas sredimo malo.-, i sama zbunjena njegovom reakcijom mi se nasmješila. Ponovno sam ga pogledala. Pustio me. Otrčkarala sam do nje.
-Sviđaš mu se.-, tiho mi je rekla.
-Ma ne.- odvratila sam i odmahnula glavom. Posjela me na stolac i nabacila neki žestoki make up koji se slagao s mojim očima. Kosu mi je zavezala u kečke. Zatim sam ja tražila da mi da majicu na kojoj je nešto na Tokio Hotel. Htjela sam obući i tamnoplave traperice, ali ona mi je uvalila neku tamnoplavu lepršavu suknjicu s crnim točkama i visoke crvene starke. Ovo je bilo totalno otkačeno. Majica je bila crna i na njoj je na sredini bio bijeli TH znak. Također mi je dala da obučem i žute štrample.
-Ajme, nisi normalna.-, na kraju sam joj rekla.
-Ne sviđa ti se?- napravila je neku tužnu facu.
-PREGENIJALNO JE!- nasmijala sam se! Zagrlila me i poslala natrag na snimanje. Došla sam i stala pored Toma.
-Briljantno.-, fotograf je uzbuđeno opalio fotku dok sam ja prtljala po suknjici, a Tom gledao moju odjeću i kosu.
-Ok, jeste oboje spremni? Želim da ovo bude otkačeno!- nasmješio nam se fotograf. Tom je stao pored mene i nabacio neki osmjeh.
-Stari, jes ti ozbiljan?- nasmješila sam se i gurnula ga. Fotograf je to uslikao.
-To! Dajte mi još toga!- uzbuđeno nam je rekao. Tom se nasmijao.
-Oh, nisi to napravila.-, rekao je.
-Oh, jesam.-, stala sam ispred njega i popela se na prste kako bih se približila njegovom licu. Složila sam neku čudnu facu, a on malo pokleknuo i pogledao me u oči. Fotograf je to zumirao i uslikao. Nakon toga me Tom zgrabio i počeo škakljati. Smijala sam se i trčala po prostoru dok me on gonio. Smijali smo se, a onda sam ja pala.
-Jesi dobro?- kleknuo je pored mene, a ja sam se smijala kao luđak rukama prekrivajući lice.
-Gdje te boli?- pitao me ponovno.
-Boli? Ne boli me nigdje.-, odvratila sam kroz smijeh.
-Ok, gotovi smo s ovim. Sad idemo na iduću pozadinu. Lidy, sredi ju za romantični dio, a ti odi do...Hm...Chris!- viknuo je fotograf prema muškom vizažistu koji je odmah dotrčao. Tom mi je pružio ruku i pomogao mi ustati se. Nasmješila sam se u znak zahvalnosti i otišla za Lidy. Tamo mi je očistila svu šminku i razbarušila kosu složivši mi potpuno prirodnu frizuru. Obukla sam tamne traperice i crvenu kariranu košulju koju mi je uvukla u hlače, a zatim jednu stranu košulje izvukla kao pijancu. Otkopčala mi je gornje gumbe. Iskreno, bila sam prilično sexy. Istjerala me van. Pozadina je ovaj puta bila crvena. Sjela sam na tlo i naslonila se na nju. Fotograf je rekao da mora opaliti tu fotku jer mi je poza presexy, a nisam se posebno niti trudila. Uskoro nam se pridružio i Tom. Njemu su dali svijetle traperice, crne cipele i neku crnu majicu s printom te neku kapu. Sjeo je pored mene.
-Prebaci ruku preko njenih nogu.-, fotograf mu je dao upute.
-Oprosti.-, nasmijao se i prebacio ruku preko mojih nogu.
-Ništa.-, nasmješila sam se.
-A sad mi dajte neki opaki pogled.-, fotograf nas je uputio pa smo to i napravili. Ovaj sexy dio mi se baš i nije sviđao jer se nisam u njemu pronalazila, pa sam samo pratila upute. Za jednu fotku sam sama došla na ideju da legnem, stavim ruke u džepove i stavim noge u zrak te ih naslonim na pozadinu, a Tom se naslonio na moje tenisice.
-Ovo će biti dobra stvar, pogledaj prema meni.-, rekao mi je fotograf pa sam to i učinila. Zatim je uslijedila još jedna pozadina, ovaj puta žute boje. Poslali su me na uređivanje. Lidy mi je obukla svjetlo ljubičastu haljinicu do koljena i kosu zavezala u rep te šiške nagnala na čelo. Dala mi je i niske žute starke te neke lepršave čarapice, ovaj puta nije bilo štrampli. Blago me našminkala, gotovo ništa. Izašla sam van, Tom je već čekao.
-Wau, prekrasna si.-, nasmješio se i zavrtio me kad sam mu prišla.
-Zahvaljujem.-, nasmijala sam se. Fotograf je i to ulovio na kameri.
-Tema ovog dijela našeg photoshoota je romantika, ljubav i sve takve brutalne stvari.-, oboje smo se nasmijali njegovoj izjavi, -Ponašajte se kao da ste zaljubljeni ili nešto...ako vam ne bude išlo, imamo onaj sexy dio i otkačeni dio, to je dovoljno.-, nasmješio se.
-A ne, baš mi se sviđa ova haljinica.-, nasmješila sam se.
-Dobro, vidjet ćemo još.-, fotograf je stavio fotoaparat na oči, -Spreman, idemo.-, opalio je fotku. Tom je stao iza mene i zagrlio me s leđa te naslonio glavu na moje rame. Pogledala sam ga i naslonila se na njega.
-Ovo je jako lijepo. Ipak vama ide ovo.-, fotograf nam se nasmijao. Zatim smo se odvojili. Primio me za ruku i odmaknuo najdalje što je mogao. I ja sam napravila isto i pogledala u suprotnu stranu.
-Stanite u raskoračni stav.-, rekao nam je.
-Ovo je dobro. Gledaj u nju, ti gledaj u stranu.-, rekao nam je, -Tužna lica, tužna.-, primali smo još uputa. Nakon ove fotke fotograf mi je rekao da legnem i blago raširim noge, a Tomu da klekne između mojih nogu i nagne se nad mene. Primio me za ruku, što nije stajalo u uputama, i pogurao ju svojom u stranu. Zatim se zagledao u moje usne, a ja u njegove oči. Fotograf nam se približio i uhvatio sve u grup planu. Okrenula sam glavu u desno, prema fotoaparatu, i zatvorila oči.
-Ok, uzmite pauzu.-, rekao nam je, ali mi se nismo micali. Pogledala sam ga. Podvukao je ruku pod moja leđa. Nasmijala sam se, ali on nije. Povukao me prema sebi. Moje usne su bile vrlo blizu njegovima.
-Oho!- fotograf je uzviknuo i zgrabio fotić. Trebala bih se sad odmaknuti, ali opet nisam. Usne su nam se jedva doticale, nije me htio poljubiti pred fotićem, već je samo...ne znam ni sama što činio. Samo je bio blizu.
-Sad stvarno uzmite pauzu.-, rekao je i odložio fotić. Kad su se svi okrenuli i nitko nije gledao prislonio je svoje usne na moje.

Pokušat ću vam polako opisat što sam zapravo vidjela na toj stranici. Dakle, prvo mi se otvorila bijela pozadina koja se postepeno počela pretvarati u web stranicu, što ste do sada već i zaključili. Zatim mi se otvorila slika pri samom vrhu stranice, a ispod nje izbornik. Slika me prilično zaprepastila. Sjedim mu u krilu, gledamo se i smješkamo. Zatim se prebacila i došla nova u kojoj me drži oko pasa i ja sam naslonjena na njega, a on ima zatvorene oči. Zatim još jedna na kojoj plješćemo i skandiramo. Nakon nje još jedna na kojoj samo razgovaramo. Onda su se ponovno počele vrtiti od početka. Svaka bi ostala otprilike 5 sekundi. Neko vrijeme sam gledala samo slike. Očito je bilo da su snimljene za vrijeme Njemačka Traži Zvijezdu. Kasnije sam pročitala i naziv stranice. TomK.SuportClubAlternativa/TH.
-Ma šta?- nasmijala sam se začuđeno. Zatim sam počela malo švrljati po stranici i shvatila o čemu se radi. Pročitala sam sve o slučaju sa stalkericama jer se stranica oko toga i vrtila. Ne vjerojatno kako je sve bilo organizirano. Tamo ste mogli pronaći sve podatke o slučaju, od tog datuma do danas. Sve što su fanovi mogli iskopati. No, i dalje mi nije bilo jasno zašto je Alternativa povezana s ovime. Počela sam malo više istraživati stranicu i uskoro pronašla rješenje. Pronašla sam jedan intervju koji smo dali kad smo prošli put bili u Njemačkoj. Datum je bio dvadeset i treći veljače. Pogledala sam video i po pitanju koje je bilo postavljeno odmah sam se sjetila svog, to jest našeg odgovora. Sada mi je postalo jasno što nas je to povezalo sa svime. Tada smo tako odgovorili jer nismo znali o čemu govorimo. Ovako je, otprilike, to izgledalo:



BRAVO: Može jedno hipotetsko pitanje?
Tamara: Naravno, samo dajte.
BRAVO: Recimo da ste se našli na benzinskoj i tamo ste u miru došli natočiti gorivo, no jedan fan vas uporno traži sliku koju vi ne želite dati. Zatim ste na njega bacili cigaretu, a on ju je ugasio na vašem vjetrobranu ili prozoru, kako želite. Zatim vi izlazite iz auta i udarate ga. Opravdavate li ovakav postupak, zašto i ako ne, zašto, te kako biste vi postupili?
Sven: Zašto mi se čini da ovo nije hipotetsko pitanje? *smijeh*
Tamara: Ovako, krenimo od početka. Postupak ne opravdavam, ali nisam sigurna bih li ja drugačije postupila. Dakle, postoji granica između fana i bolesnika. A, ako sam ja vas dobro shvatila, ovo nije fan, nego bolesnik.
BRAVO: Zapravo, oni su vas, u ovoj hipotezi, opsjedali mjesecima i razarali kuću i posjed.
Sven: Sad sam siguran da nije hipoteza *smijeh*
Oton: Možemo li znati o kome razgovaramo?
Jura: Joj, kao da nas je briga *smijeh*
Tamara: Aha, a onda opravdavam postupak. IAKO! Postoji onaj ali! Dakle, ako se radi o slavnoj osobi kao što sam primjerice ja, onda se ovakvo što ne može opravdati. Glavni zadatak slavne osobe je ponašati se civilizirano i uzorno. Ponovno vam kažem, možda bih i ja isto postupila, ali, ja se toplo nadam, to nikada nećemo saznati.

Nakon što sam pročitala sve o slučaju mogla sam pronaći vezu između Alternative i Tokio Hotela ovdje. Kasnije sam pročitala kako je stranica zapravo udruženje naših fanova. Oni su se udružili kako bi podržali njega na globalan način. Cijela ideja stranice mi je bila fenomenalna i, moram priznati, odmah sam se registrirala. Prije toga sam poslala mail onoj Ruth s odgovorom i napisala joj svoje korisničko ime na stranici. Jednostavno, toliko me sve to raspametilo da sam morala postati dio svega. Također, na stranici je bio poseban odjeljak na kojem je bio popis svih registriranih korisnika, a pored je pisalo čiji je fan, Alternativin ili Tokio Hotelov, ili u slučaju da nije ničiji fan, ovdje radi zabave i druženja. Odmah sam javila dečkima za stranicu. Svi smo napravili račune tamo i kontaktirali administratore. Nismo se začudili što smo morali izmišljati neke varijacije svojih imena jer je već bilo puno Otona, Juri, Žacova, Svenova i Tamari tamo. Zatim smo stavili njihov banner na svoju službenu stranicu, Twittere i Facebooke, te na bendov službeni MySpace. Bili smo, blago rečeno, oduševljeni cijelom organizacijom stranice. Sve je bilo u savršenom redu. Zatim sam ugasila laptop i otišla ubiti oko na neko vrijeme. Legla sam na krevet, bolje rečeno bacila se, a onda mi je gotovo u sekundi zazvonio mobitel. Zašto bih se javila, spavam! Jednostavno nisam mogla, zvonjava me užasno živcirala i totalno probijala bubnjiće. Digla sam se i zgrabila mobitel.
-ŠTA?- viknula sam.
-Hej, Stella je, ometam te?- kreštavi glas s druge strane slušalice me pitao. Stella, menagerica.
-Ne, htjela sam malo odspavati, ali nema veze. Reci, šta ima?- nasmješila sam se.
-E, ništa od tog spavanja. Pakiraj, ideš za Njemačku.-, rekla je ubrzano.
-A ne, ja sad imam slobodno. Ne idem nikud!- odvratila sam.
-Ideš. Stavili ste banner one stranice na službeni site i naravno, ljudi su se zainteresirali i morat ćete obaviti photoshoot s njima. To jest, sliku ili dvije ćete obaviti kao bend s Tokio Hotelom, a većina njih ćete biti samo Kaulitz i ti.-, rekla je.
-Jel se tebi nekud žuri? Šta si tako ubrzala tempo?- nasmijala sam se.
-Pakiraaaj!- nasmijala se.
-A što ako ja to ne želim?- sjela sam na kauč.
-Žao mi je, ali ovo nije tvoj izbor. Gledaj dobrobit benda. Više pozornosti, više novca!- odvratila je.
-Stella, znaš da mi ne ganjamo novac.-, rekla sam i stavila noge na kauč te na taj način legla.
-Na žalost, od kad ste u ovim krugovima, treba vam što više pozornosti. Potrudite se dobiti je.-, nasmijala se.
-Ok, ok. Jesi pričala s dečkima?- pitala sam.
-Naravno!- odvratila je.
-Super. Znači ja fakat uvijek sve zadnja saznam.-, još smo neko vrijeme pričale, a onda sam se spakirala. Sutradan smo se svi skupili kod mene doma i odvezli u zračnu luku Pleso gdje smo čekali avion za Hamburg. U svakom slučaju sve ovo ne može dobro ispasti. Sad ću ga morati ponovno vidjeti. Čak i obaviti cijeli photoshoot s njim. Ma sjajno! Ovo postaje sve bolje i bolje...

-Što bih to trebao znati?- Taylor ga je pogledao sa smješkom.
-Pa recimo...da se petljaš s tuđom curom?- Tom se počešao iza uha. Pogledala sam ga u nevjerici. Taylor je gledao malo u njega, malo u mene.
-A jel?- pitao je gledajući u mene.
-Ne, to nije istina.-, odmahnula sam glavom.
-Ja sam čuo drugačije. To jest, znam drugačije.-, samouvjereno je odvratio gledajući nas.
-Tom, pričaš gluposti.-, pogledala sam ga pokušavajući ga smiriti te ga zaustaviti.
-Aha, gluposti. Prije desetak minuta nisu bile gluposti.-, Taylor se na ovo samo naslonio s nekim čudnim izrazom lica. Očito mu je bilo jasno da se ovo njega baš i ne tiče. Samo sam ga gledala, nisam znala što da kažem na ovo. Taylor je napuhao obraze i gledao malo njega, a malo mene.
-Dakle, mislim da bi bilo u redu da sada odabereš između nas dvojice. On ili ja?- Tom je pogledao u Taylora.
-Slažem se s ovim, koliko god on bizaran bio.-, Taylor mi se nasmješio, -Morat ćeš odabrati.-
-Da biram?- bahato sam se postavila prema Tomu, -Ok, biram Taylora.-, nakratko sam ga pogledala, a onda odmah okrenula pogled prema Tomu.
-Biraš njega?-
-Biraš mene?- rekli su obojica u isto vrijeme.
-Da, biram tebe, Tay.-, kimnula sam glavom u njegovom smjeru.
-Ja ne mogu ovo vjerovati.-, Tom se sarkastično nasmijao i naslonio u stolcu.
-Rekla sam ti da me ne tjeraš još da biram.-, rekla sam ozbiljno.
-Nego kad, Tamara? Kad si mislila odabrati?- nalaktio se na stol i pogledao me.
-Kasnije. Jer sad, iskreno govoreći, nisi imao gotovo nikakve šanse.-, unosili smo se jedno drugome u facu.
-E, pa to nisi govorila prije par sati.-, nasmješio se bezobrazno.
-Oh, da? E, pa i ti si meni nešto rekao prije nepunih sat vremena.-, gledala sam ga samo u oči.
-Nisam ništa obećao.-, odvratio je.
-Jesam li ja?- pitala sam bahato.
-Uhm...mogu ja nešto reći?- Taylor se pokušao ubaciti.
-NE!- oboje smo se iskesili na njega u isto vrijeme. On se samo naslonio na stolac mrmljajući nešto kao "Ok, ne morate se derat..."
-Ti i ja ćemo ovo riješiti. Sad.-, mirno je rekao Tom.
-Ti i ja nećemo ništa sad rješavati. Ti i ja nećemo NIKAD ništa rješavati jer mi nemamo ŠTO riješiti.-, odgovorila sam naslonivši se na stolac.
-Oho, nećeš se tek tako izvući!- i on se naslonio.
-MOLIM?- viknula sam, -Izvući od čega?-
-Od svega ovoga. Vjerujem da i ovaj pederčina s priborom za šivanje treba obješnjenje.-, pokazao je rukom na Taylora.
-Ne vrijeđaj ga.-, zakrenula sam glavu.
-Pusti ga, nismo mi krivi što je primitivan.-, Taylor se uključio.
-PRIMITIVAN?- Tom se okrenuo prema njemu.
-Da, ti si jedan primitivan debil. I to sve više i više izlazi na vidjelo.-, Taylor ga je bijesno pogledao.
-A to si zaključio po tome što ja ne furam šivaće pribore po džepovima, jel tako?- Tom ga je pogledao.
-TI...-, zastala sam nakratko pogledavši u Toma, -...si NEVJEROJATAN!- primila sam se za glavu.
-Ja sam nevjerojatan, a on ide u školu šivanja!- pokazao je rukom na Taylora.
-Dobro, koji je tvoj problem?- Taylor se uključio, -To što tebi mama briše dupe odkad si se rodio pa sve do sad i što nemaš pojma o životu bez tisuću ljudi oko sebe koji se o tebi brinu uistinu nije moja briga!- Taylor se počeo ljutiti.
-Ma šta? De, frajeru, ne petljaj se, idi šivaj ili nešto!- Tom je odmahnuo rukom prema njemu.
-TOM! DOSTA!- viknula sam, a gotovo cijeli restoran se okrenuo. Dečki su konačno počeli obraćati više pažnje na svađu za stolom. Cijeli restoran je utihnuo. Šutili smo tih desetak sekundi dok se buka ponovno nije počela stvarati. Zatim smo se svi troje smirili i samo gledali jedni u druge. Dečki su se vratili svojim bezazlenim razgovorima kao i ostatak restorana. Uskoro je cijela stvar završila i svi smo krenuli svojim kućama. Tom i ja se nismo niti pozdravili. Vožnja do doma je bila brza. Taylor i ja smo sada gotovo i službeno bili par iako mi još nije bilo potpuno ugodno samo s njim. Dovezli smo se doma i ja sam se, po običaju, odmah bacila na komp. Primila sam još jedan fan mail. Ponovno od one iste cure, one Ruth.


Hey, jesi li ulovila vremena i pogledala link koji sam ti poslala? Mislim da bi te moglo zanimati, pogotovo nakon onog Njemačka Traži Zvijezdu showa. Imaju super slike, to je jedan izvrstan site. Sigurna sam da bi ti se jako svidio. Molim te, javi mi ako jesi jer nam to svima jako puno znači. Samo da znaš, ovo je postalo globalno. I...ako skupimo dovoljno novca možda i organiziramo photoshoot s vama (to bi bilo super) posebno za site. Iako, ovo ti nisam rekla. Ne bi trebala to znati. Molim te, odgovori na jedan od mejlova jer ne dobivamo odgovore od znaš-već-koga. A ti to najbolje znaš (valjda, to su mi rekli da napišem).

Topli pozdravi, Ruth.


Ajme, potpuno sam zaboravila na nju i njen mail. Moram to otvoriti. Tako sam i otvorila stranicu. Nisam mogla vjerovati što sam upravo ugledala. Bilo je tako fenomenalno, a opet, tako čudno. Ne razumijem zašto su nas povezali s tim. To jest mene.

Dovezli smo se do tog restorana u kojem smo se trebali naći s Taylorom. Tom je parkirao auto, odvezala sam se. Vidjelo se da sam zabrinuta.
-Jel sve ok?- pitao me odjednom.
-Nije! Kako može bit ok?- odgovorila sam bahato.
-A...hoće sve biti ok ako ja...ako mu ne kažem za nas?- dodirnuo mi je bradu rukom i blago ju zakrenuo prema sebi.
-Ne znam. Uvalila sam se ovaj put.-, odmahnula sam glavom.
-Sve će biti ok. Ne brini. Al čuj, ako mu ja ne kažem, morat ćeš ti. On mora znat što se događa.-, nasmješio se.
-Vidiš, meni ne bi trebalo biti teško odabrati između vas dvojice jer vas nije niti trebalo biti dvojica! TI nisi trebao biti opcija. UOPĆE!- raširila sam ruke.
-Ne pratim...-, pogledao me stisnutih očiju.
-Ti si trebao biti samo za jednu noć. Samo zabava. Onda bih se ja vratila svom životu. A sad...sad ne mogu odabrati između tebe i Taylora jer...-, zastala sam, a on me i dalje gledao. Zašutila sam.
-Jeeeeer??- otegnuo je i odmahivao glavom.
-JER MI SE SVIĐAŠ!- proderala sam se i okrenula glavu na stranu. Nasmijao se.
-Samo se ti ceri...-, naslonila sam kažiprst na usnicu.
-Znaš što je onaj čudni dio?- zagrlio me jednom rukom.
-Postoji i čudni dio?- okrenula sam se prema njemu još uvijek držeći prst na usni.
-I ti se meni sviđaš.-, dignuo je i spustio obrve na brzinu, -I to je užasno sexy.-, nasmješio se.
-To što se ja tebi sviđam je sexy...dooobro.-, odvratila sam.
-Ma ne to, to što radiš s prstom.-, odvratio je i maknuo ga s mojih usana te na njih prislonio svoje.
-Ali vidiš, za razliku od njega, ja ovo stalno radim.-, nasmješio se kad se odmaknuo.
-Tako si pun sebe.-, odvratila sam i ljutito izašla iz auta. Ne znam zašto sam se naljutila, ali jednostavno sam imala potrebu biti na njega ljuta i takva i ostati. Otišla sam unutra da nisam niti okrenula glavu za Tomom, a išao je odmah iza mene. Tamo nas je dočekao Taylor s već spremnim stolom. Svi smo sjeli, Tom nasuprot mene. Objasnili smo Tayloru da mi je Tom prijatelj. Zatim je došao konobar i pita za narudžbu. Sven i Oton su uzeli rižoto s plodovima mora, Jura i Žac su uzeli bečki narezak, Taylor škampe, a ja jastoga.
-JA ĆU ĆUFTE!- glasno je rekao Tom. Svi smo ga zbunjeno pogledali, a on slegnuo ramenima.
-Šta ćeš kad volim ćufte? S ekstra sosom, molim.-, još zbunjenije smo ga pogledali. Hrana je brzo došla i Tom se hušio u ćuftama. Mi ostali smo kao civilizirani ljudi razgovarali. Odjednom sam osjetila kako me nešto dodiruje po nozi, a onda sam vidjela Tomov pogled, to jest, njegovu podignutu obrvu. Lagano je zakrenuo očima prema WC-u. Pogledala sam ga kojikurachoćeš? pogledom. Zatim je ponovio istu stvar.
-Idem samo napudrati nos.-, rekla sam i digla se.
-Ćufte me nadimaju, moram na toalet.-, s obzirom na njegovo ponašanje večeras nikome nije ništa bilo sumnjivo. Ustali smo se oboje i krenuli različitim putem, a kad smo shvatili da nas ne gledaju potrčali smo prema ženskom WC-u. Upali smo unutra, on se naslonio na vrata, a ja sam navalila na njega. Prislonio nas je na zid i kleknuo. Počeo mi je otkopčavati remen.
-Što radiš?- pitala sam.
-Ne znam, i ja se pitam.-, nasmješio se zločestim osmjehom i jednim pokretom mi praktički strgnuo košulju. Stavio je ruke na moj struk i lagano zadigao majicu te me počeo ljubiti oko pupka. Kleknula sam pored njega i zgrabila ga za glavu te mu prstima prošla kroz kosu. Legao je na hladni pod i natjerao me pogledom da zaključam vrata, pa sam to i napravila. Zatim sam se spustila do njega i poljubila ga jednom u vrat. Svukla sam mu majicu, a on je počeo teže disati. Krenula sam se spuštati njegovim tijelom sve dok nisam došla do hlača.
-Ovoga ćemo te riješiti.-, nasmješila sam se i počela mu otkopčavati hlače.
-Ne, stani.-, rekao je i nalaktio se pogledavši me.
-Ha?- odvratila sam zbunjeno ga gledajući.
-Ovaj put je tvoj red.-, sjeo je i polegao me na pod. Počeo me lagano ljubiti po vratu i podvukao jednu ruku pod moja leđa, a drugu meni pod majicu. Počeo ju je polako i senzibilno skidati povlačeći ju prema gore. Svukao ju je i počeo me ljubiti po cijelom tijelu. Stenjala sam i uvijala se pod njegovim dodirima. Zatim mi je skinuo hlače do koljena i počeo rukom prelaziti preko mog koljena. Svukao je i svoje hlače do koljena te me primio za nogu i stavio sebi na rame. Ponovno se probudila naša životinjska žudnja i privlačnost koju smo gajili jedno prema drugome. Dok smo tako pokušavali biti što tiši, a znoj nam se slijevao sa tijela u potpunosti smo zaboravili na ručak i ljude u drugoj prostoriji. Znali smo da ne možemo dugo, moralo je biti kratko. Upravo smo oboje dosezali vrhunac. Primila sam ga za glavu i nabila mu jezik u usta kako bih prigušila sve ono što se definitivno ne bi trebalo čuti. Izvalio se pored mene, no nisam maknula usne s njegovih, okrenula sam se i legla na njega te ga zažvalila. Još sam neko vrijeme to morala činiti jer on nije pokazivao da se namjerava smiriti uskoro. Napokon je počeo uzvraćati i zagrlio me te počeo trljati po leđima. Nasmješila sam se i ustala s njega.
-Moramo ići. Koliko smo tu?- pogledala sam ga.
-Nekih 10 minuta. Ja ću prvi.-, nasmijao se, obukao, otključao vrata i izašao. Krenula sam se oblačiti, a onda shvatila da mi je potrgao gumb na košulji. I to točno onaj srednji koji je jedini i bio potreban. Imala sam samo majicu bez rukava, pa sam nju obukla, a košulju prebacila preko ruke. Izašla sam van iz WC-a kad sam se malo sredila.
-Di si do sad?- pogledao me Taylor.
-Ma pukao mi je gumb na košulji.-, potužila sam se, a Tom koji je upravo pio zagrcnuo. Zakašljao se, a Oton koji je sjedio pored njega ga je par puta opalio po leđima.
-Jesi dobro, stari?- pitao ga je.
-Da...ma samo sam se zaletio.-, nasmijao se, a Oton nasmješio i nastavio razgovor sa Svenom i Žacom.
-Daj da vidim.-, rekao mi je Tay kad sam sjela pored njega. Nasmješila sam mu se i pružila košulju. Tom se posprdno nasmješio.
-Joj, popravit ću ti to, stalno mi se događa.-, nasmješio se i iz džepa izvukao iglu i konac. Tom je izbečio oči i ugrizao se za usnicu kako se ne bi nasmijao kao luđak. Pogledala sam ga prijekorno.
-Hvala ti, puno mi to znači.-, nasmješila sam se dok se on bavio gumbom i košuljom.
-Imaš šivaći pribor u džepu?- Tom je pitao.
-Da, zato što mi gumbi često otpadaju. Morao sam naučiti zanat.-, nasmješio se nakratko ga pogledavši.
-Ajme...-, Tom je okrenuo glavu.
-Evo, izvoli.-, nasmješio se i pružio mi košulju kad je završio.
-Joj, hvala ti, stvarno si zlato.-, nasmješila sam se i obukla košulju.
-Ništa, i drugi put.-, približio mi se i poljubio u obraz.
-Taylor, mislim da trebaš nešto znati prije nego što nastaviš s time.-, Tom se odjednom uključio. Samo se nadam da neće ništa reći o nama.

-U kojem je gradu?- pitao je ovaj.
-Beč. Što ću sad?- paničarila sam.
-Imaš još vremena.-, odvratio je i zgrabio me oko pasa. Priljepio me uz sebe i počeo prelaziti rukom po mojim leđima. Osjećala sam otkucaje njegovog srca koliko smo blizu jedno drugome bili. Zažvalio me i uhvatio za guzicu. Bila sam samo u donjem rublju, a on samo u boksericama, ali nije bilo kao da sve jedno kod drugog već nismo vidjeli.
-Ovo ti neće trebati.-, rekao je zatvorenih očiju i "otklonio" moj grudnjak kratkim pokretom ruke.
-Tom. Moramo se požuriti.-, nasmješeno sam rekla.
-Ne moramo. Neće on još dugo. Nisi mu rekla di smo?- pitao je i navalio na moj vrat.
-Ne...ah...ne, nikako. Čak ni...AH..grad.-, budio je u meni strast koju nisam prije osjetila. Ni sa kime. Osjećaj je bio nevjerojatan. Svaki njegov dodir mogao me napaliti do krajnjih granica, a imala sam osjećaj da je i njemu bilo jednako tako. Zbog toga se valjda toliko i vezao za mene. Seks nam je bio, blago rečeno, nevjerojatan. On je sve činio kako treba, a ja sam se trudila njega zadovoljiti na sve moguće načine i to mi je do sad uspijevalo. Pribižila sam mu se još bliže i zagrlila ga. Ljubio me po vratu, a ja sam njega milovala po leđima jedva ga dodirujući. Uskoro su mu se dlake na rukama nakostrješile i primjetila sam da se naježio. Sad sam znala što treba učiniti. Prebacila sam ruku na njegov vrat i počela ga ljubiti sa suprotne strane gdje se nalazila ona točka. Zateturao je prema naslonjaču i strovalio se na njega. Sjela sam mu u krilo i nastavila sa svojim orgijama. Uhvatio me za stražnjicu i počeo glasno uzdisati, a malo kasnije i stenjati. Zaključao je ruke oko mojih leđa. Zatim sam se zaustavila.
-Daj, ne možeš tako više. Neću to tolerirat.-, počeo se buniti iako je vrlo teško disao.
-Mir, nisam stala još.-, ušutkala sam ga. Vratila sam se njegovom vratu. Zatim sam stavila ruku gotovo među njegove noge, malo više na lijevo i počela tamo masirati. To ga je napalilo još više. Stenjao je i izvijao se na naslonjaču dok sam ga praktički silovala. Onda...onda mi je zazvonio mobitel.
-Nemoj...ah...ne još...u jebote, svršit ću.-, glasno je zastenjao. Ubrzala sam tempo, baš kao namjerno, a on je sve glasnije uzdisao i stenjao. Kad sam shvatila da je na vrhuncu stavila sam mu ruku na usta kako bih prigušila vrisak. Zatvorio je oči i zabacio glavu glasno stenjući i izdišući. Sve sam to prigušila rukom. Disao je duboko i prsa su mu se napinjala. Kad je onaj prvi dio prošao nagnula sam se prema njemu kako bih ga poljubila.
-Jebote...-, poljubila sam ga, -Nisi normalna.-, rekao je nakon poljupca.
-Dobro si, dobar si.-, nasmješila sam se i obrisala mu znoj sa čela.
-Nikad mi se ovo prije nije dogodilo.-, gledao me ravno u oči.
-Ni meni, iskreno.-, zagrlila sam ga i prislonila glavu na njegovo rame. Uzvratio je i poljubio me u kosu.
-Ja tebe hoću za sebe.-, nasmijao se.
-Hah. Znaš da to nije moguće.-, nasmješila sam se.
-Ne, zapravo je.-, odjednom se uozbiljio. Pogledala sam ga začuđeno.
-Od sad želim ravnopravnu borbu. On te želi, ja te želim. Morat ćeš odabrati. Čini mi se da ipak vodim.-, namignuo mi je. Digla sam se.
-MOLIM?- zaderala sam se i zgrabila grudnjak s poda te ga obukla.
-Moli se u crkvi.-, odvratio mi je.
-Ti...ti nisi trebao...ti si trebao...OVO je trebao biti samo seks...bez obaveza...SAMO SEKS!- derala sam se.
-Da ti nisi tako dobra u SAMO SEKSU možda mi se i ne bi toliko svidjela.-, ustao se.
-Ja...ajme, ovo se može samo meni dogoditi...-, odvratila sam i otišla u kupaonu.
-Da, da. Samo se ti funji. Morat ćeš jednom i izaći.-, čula sam kako se nasmijao. Koliko god sve ovo bilo krivo, bio je upravu. Moram kad tad izaći van iz kupaone.
-MRZIM TE!- viknula sam.
-I ti se meni sviđaš!- viknuo je natrag.
-Ma samo te mrzim!- otvorila sam vrata, a on je bio ispred i zgrabio me te primakao sebi. Stavio mi je kosu iza uha i i poljubio u obraz. Nije maknuo usne s njega.
-Šta se sad žvališ i s mojim obrazom?- nasmješila sam se.
-Dovedi tog pedera tu. Hoću ga upoznat.-, pomaknuo se do mojih usana.
-Nisi normalan. Zašto se toliko zanimaš za mene?- primila sam ga rukama za lice i zagledala mu se u oči.
-Rekao sam ti već. Dovodiš me do ludila.-, prošao mi je prstima kroz kosu, -I zato se hoću šorat za tebe.-
-A vid budaletine. Smiri živce, frajeru.-, obgrlila sam ga oko vrata. Uskoro smo se oboje sredili i napustili hotel. Dečke sam nazvala još prije i oni su već bili u Austriji. Rekli smo Tayloru da ostane gdje je kako se ne bi izgubio prije vremena. Svenu su dali da vozi moj auto, a Oton je u svoj potrpao Juru i Žaca. Ja sam se vozila s Tomom. Juri, Otonu i Žacu koji ništa nisu znali je to sve bilo čudno dok je Sven na sve gledao prilično zabrinuto zbog Taylora. Tom i ja smo išli prvi, za nama Sven u mom autu, a za njim Oton, Žac i Jura. Gledala sam naprijed jer nisam najbolje podnosila vožnju. Odjednom me Tom primio za koljeno.
-Jel vodim?- pogledao me i nasmijao se.
-Ne. Šta ti pada na pamet.-, odmahnula sam rukom, a on me nakratko zagrlio jednom rukom.
-Prijatelju, gledaj cestu!- nasmješila sam se sramežljivo i poljubila ga u obraz.
-Eto vidiš da vodim.-, namignuo mi je.
-Samo nemoj napravit kino kad dođemo tamo.-, naslonila sam se na njegovu nadlakticu.
-Naravno da hoću, odmah ću mu reći što mislim i da od sad ima konkurenciju.-, promijenio je brzinu.
-Tom...- počela sam.
-Ae, uživaj u vožnji i ništa ne brini.-, nasmješio se i provukao mi prste kroz kosu.
-Eo, opet ti petljaš meni po kosi.-, rekla sam i otklopila sklopivo zrcalo na suvozačevom mjestu kako bih vidjela koliko je drastično pokvario moju kakti frizuru. Ako sam nešto mrzila, to je bilo prtljanje po kosi.
-Oprosti, neću više.-, složio je neku pseću facu.
-LAŽEŠ!- nasmijala sam se glasno.
-Dobro, možda sam malo.-, ponovno mi se primakao i poljubio u obraz.
-Eo, ne diram kosu.-, sada sam se smijala, a jasno mi je bilo koliko se približavamo Beču i Tayloru. Bit će to šou za pamćenje.

Napokon doma. Odmor od svega ovoga mi jako treba. Odlučila sam ovih par dana prije nastupa u Nizozemskoj provesti sama s obitelji. Tako su učinili i dečki. S obzirom da je danas srijeda, a u ponedjeljak krećemo za Nizozemsku, s njima ću se vidjeti tek u subotu kada će nam vjerojatno svima dopizdit Zagreb, skočit ćemo u Svenov....da, inače bismo skočili u Svenov auto, ali s obzirom na okolnosti morat ćemo se zadovoljiti s Otonovim BMW-om. Dakle, svi ćemo uskočiti u Otonov auto i odvesti se u Jadranovo, malo mjesto pored Crikvenice u kojem imam apartman. Tamo samo ostavimo stvari, cijeli dan provedemo na plaži, navečer se otuširamo i krenemo nazad za Zagreb. To smo radili u prosjeku svaki treći vikend od kad je ovako lijepo vrijeme. Sven i Oton bi obično bili oni koji se kupaju, Žac i Jura su samo uživali u prekrasnom pogledu i, dakako, sladoledu, dok sam ja obično bivala ona bačena u vodu. No dobro, srijeda, četvrtak i petak su moji dani za druženje s obitelji. Živim s burazima. Oni su blizanci, stariji je producent, a mlađi prilično poznati reper u Hrvatskoj. Trenutačno radi na svom prvom albumu na engleskom jeziku. Čula sam kako to sve zvuči i iskreno, jako mi se sviđa. Dakle, živim s njima u kući na Trešnjevci. Nikad se nismo odatle htjeli preseliti. Tamo smo odrasli, ne mogu zamisliti svoj dom igdje drugdje. Kuća nam je...pa, prilična. Nije prevelika, ali nije baš niti mala. Imamo svatko svoju sobu, dnevni boravak, gostinjsku, kuhinju i tri kupaonice. Također, jedan dio ogromnog dnevnog boravka u prizemlju smo pretvorili u blagovaonicu gdje doslovno nikad ne jedemo, jedino ako mama dođe i potjera nas da jedemo tamo. U mojoj sobi postoji jedan sobičak koji nazivamo studio. Inače, to je prilično dobro opremljen studio, iako nije velik. Zato većinom svi boravimo u mojoj sobi. Burazi najčešće tamo i spavaju, zato su tamo tri kreveta. Nekad znaju snimati do kasno u noć što me zna užasno iživcirati. Ali opet, ne mogu reći da ja to ne radim. Znam da je inspiracija najbolja noću. Tako sam sjedila u dnevnom s burazima i roditeljima. Zafrkavali smo se sve dok mi nije zazvonio mobitel.
-Yes?- javila sam se kad sam vidjela tko zove.
-Hej, ljepotice.-, odvratio je poznat glas.
-Ej, prosječni.-, nasmijala sam se i odmakla od ostatka obitelji.
-Idiote, šta ima? Di si?- pitao je.
-Šta misliš? Pa doma.-, naslonila sam se na zid u hodniku.
-Ehm...meni se to baš ne sviđa. Ae skoči u auto pa se dovezi.-, rekao je činivši se potpuno ozbiljnim.
-Maha, skoči ti u auto pa se dovezi do tu!- odvratila sam.
-Pa ne želim ja tebe, nego ti mene. Zato se ti trebaš dovesti.-, nasmijao se.
-Molim? Pa ti mene zoveš, ja se tebe nisam ni sjetila!- pogledala sam se u ogromno ogledalo u hodniku.
-Kako lažeš, ajmeeee...-, provokacijski je rekao.
-Ma daaaj. Ti zoveš, ti trebaš. Dovezi se, boli me.-, odmahnula sam rukom.
-Ajmo se nać na pola puta. Austrija?- ponovno ozbiljno je pitao.
-Čekaj...Ti to ozbiljno? Spreman si se dovesti do Austrije?-nasmijala sam se.
-Želim te. Trebam te. Ti si kao droga. Da, spreman sam se dovesti do Austrije.-, sarkastično je odvalio zadnju rečenicu.
-Isuse Bože, nisi normalan.-, rekla sam u nevjerici.
-Već sam ti reko da sam puko skroz!- nasmijao se.
-Okej, ali navečer. Sad ne mogu jer sam trenutačno usred obiteljskog sastanka. Njih ne mogu odjebat, a tebe imam u šaci. Ti si moja lutikca.-, nasmijala sam se.
-Nažalost, moram se složit.-, nasmijao se.
-Ok, ti kreni polako i nađi neki hotel, meni je do Gratza nekih sat i pol, tak da ti trebaš krenuti prije mene, tebi je dalje. Nazvat ću te kad ovo završi.-, rekla sam već spremna poklopiti.
-Dobro, meni paše. Vidimo se.-, nasmijao se, a ja sam poklopila. Otišla sam natrag u dnevni boravak i provela poslijepodne s obitelji. Nisam sigurna zašto, stalno sam gledala na sat. Otišli su oko 17 sati. Burazi su otrčali u studio, a ja se zaputila u Austriju. Naravno, rekla sam da cijeli bend ide tamo i da se ne planiram vratiti noćas, ali tko zna. Sjela sam u auto i nazvala Toma.
-Ej, eo ja gotova. Gdje si?- nisam znala niti u kojem je gradu.
-Gratz, to ti je blizu.-, odvratio je.
-Ok, uhm...nađemo se na jugoistočnom ulazu u grad, tamo ću ući pa ćemo skupa naći nešto, naravno, ako nisi već našao.-, rekla sam i zavezala se te upalila automobil.
-Ma da jesam, nisam ni tražio.-, nasmijao se.
-Dobro, vidimo se onda.-, već sam skoro poklopila.
-Čekaj, čekaj!- viknuo je, -Koji auto voziš?- pitao je.
-Vozim Renault Lagunu, zelenoplavoljubičasta, ovisi s koje strane gledaš. U biti, jedna tamna boja.-, rekla sam mu i tablice.
-Okej, nisi morala biti tako detaljna.-, nasmijao se, -Što ja vozim, to znaš...spremni smo onda. Vidimo se.-, odvratio je.
-Da, vidimo se.-, nasmješila sam se i poklopila. U Gratz sam se dovezla vrlo brzo. Gužve na cesti, po očekivanom, nije bilo jer je bila srijeda. Drugačije bi bilo da se radilo o nekom vikend-danu. Uvezla sam se u grad i stala iza žute linije. Pogledala sam uokolo i uskoro primjetila Audi koji je stao par metara ispred mene iza iste trake. Vozač je ostavio upaljen auto i izašao iz njega, pa sam i ja. Naravno, što mislite, tko je bio vozač? Prišao mi je i nasmješio se.
-Vidi, vidi, koga to imamo ovdje?- nasmijao se i primio me rukama za struk.
-Vidi, vidi, pa nije li to gospodin nikadnetrčimzacurom?- nasmijala sam se, a on me približio bliže sebi.
-Nikad nisam govorio o iznimkama u javnosti.-, nasmješio se i poljubio me. Primila sam ga rukama za glavu i približila bliže sebi.
-Hej, sačuvaj nešto i za kasnije.-, rekao je.
-Ma koje kasnije. Znaš kako ja to radim.-, nasmijala sam se. Posjedali smo u auto i, s obzirom da sam ja bolje znala ove prostore, slijedio me sve do nekog hotela. Tamo smo uzeli sobu i skoro se kresnuli u liftu prije nego što smo uopće ušli u nju. U sobi smo samo gurnuli jedno drugo na krevet i sve to obavili na jedini način na koji smo znali - prljavo. Na kraju svega sam legla i zadihano gledala u strop.
-Ovo je bilo jebeno. Popravljaš se.-, nasmijala sam se.
-Ma šta? Joj, ma znaš, taj jedan dan nisam bio baš potpuno zdrav, imao sam nekakvu hunjavicu...-, počeo je.
-Da, da, da. Čuvaj te priče za svoju babu.-, nasmješila sam se i sjela na njega. Nasmješio se.
-Sjećaš se ona dva puta kad sam te napalila i onda te ostavila?- prošla sam mu prstima kroz kosu.
-Da, nekako cijelo vrijeme razmišljam o tome.-, samo gornji desni kut usnice mu je pobjegao u smješak.
-Što kažeš na to da sredimo to jednom za svagda?- nasmješila sam se i spustila prema njegovom vratu.
-A...aha.-, jedva je izgovovorio. Nasmješila sam se i nastavila ga ljubiti po vratu, a zatim sam krenula sve niže i niže, sve dok nisam došla do trbuha. Zadržala sam se neko vrijeme na njegovom pupku obrađujući ga na sve moguće načine, a to ga je nevjerojatno napaljivalo. Pustio me da ga polako iritiram sve dok nije popizdio i zgrabio me. Bio je toliko napaljen. Okrenuo nas je i sada je on bio na vrhu. Primio me za zapeća i digao mi ih iznad glave.
-Da nisi mrdnula.-, odvratio je i počeo me ljubiti od usana sve više prema vratu, pa sve niže. I baš tad mi je zazvonio mobitel. Htjela sam rukom posegnuti, ali ništa od toga.
-Ne mrdaj.-, stisnuo ih je jače uz jastuk.
-Zvoni mi mobitel.-, rekla sam mirno, a zatim zastenjala jer je baš dotakao jednu od onih ugodnih točki.
-Javit ćeš se kasnije.-, rekao je mirno i nasmješio se. Otela sam se iznjegovih ruku i javila.
-Yes.-, moglo se čuti da sam teško disala.
-Hej, Tams, Tay je.-, odvratio je glas u slušalicu.
-T?- pitala sam glasno, a Tom se trznuo, -Hej, kako to da...zoveš.-, morala sam se zaustaviti, nisam mogla stenjati u telefon. Tom očito nije namjeravao stati niti dok razgovaram.
-Pa eto...što je s tobom? Zvučiš nekako čudno.-, usiljeno sam se nasmijala.
-Ja? Ma ja sam ti sva...-, progutala sam knedlu i par puta duboko izdahnula, -...čudna, jel.-, napokon sam se smirila. Toma je sve izvrsno zabavljalo.
-Dobro, što god.-, nasmijao se, a Tom je počeo ubrzavati tempo, -Nego...pitao sam se bi li ti...-, ispao mi je mobitel iz ruke, mislila sam da ću vrisnuti. Tom je to primjetio i točno na vrijeme mi stavio ruku na usta. Osjećala sam kako valovi topline prolaze cijelim mojim tijelom dok sam stenjala i vrištala od uzbuđenja u njegovu ruku. Zadovoljno se osmjehnuo i kad sam se smirila dodao mi mobitel. Tay je još trubio nešto po svom. Htjela sam uzeti mobitel, no ovaj mi nije dao dok nisam uspostavila normalan ritam disanja. Zatim mi ga je pružio.
-...i tako. Onda sam ja mislio svratiti do tebe u Austriju i eto, sad sam tu.-, od cijele priče čula sam samo ovo.
-Tu si? Ti si u Austriji?- viknula sam i skočila s kreveta tražeći donje rublje. Tom je prstom pokazao na moje gaćice na podu.
-Ovo je sve bolje i bolje.-, sarkastično je odvalio.
-Pa da...Mislio sam...Mislio sam da je to uredu. Ne znam, možda sam pogriješio.-, rekao je Tay nekako sjetno.
-NE, nisi pogriješio uopće. Tko ti je rekao da sam tu?- pitala sam.
-Pa tvoji burazi. Rekli su mi da ste svi tu.-, rekao je ubrzano.
-Aha, da svi smo tu.-, rekla sam i nasmijala se usiljeno. Uskoro smo prekinuli vezu.
-Moraš mi pomoć!- okrenula sam se prema Tomu, a on se samo nasmješio okrenuvši očima.

-Pa...za početak, otvori vrata.-, nasmijao se u slušalicu.
-Ha? O čemu ti?- rekla sam, a on je poklopio. Ipak sam produžila do vrata i otvorila ih. Imala sam što i vidjeti! Tom je stajao pred vratima. Samo se nasmješio i digao obrve i brzo ih spustio te me zgrabio desnom rukom za vrat i primakao mi se. Pogurao me do kraja u sobu, ušao i drugom rukom zatvorio vrata.
-E, to sam čekao.-, nasmijao se i naslonio me na zid pored vrata.
-Mhm...Odkud ti?- pitala sam dok me napadao poljupcima.
-Svratio.-, kratko je odgovorio i spustio se na moj vrat. Primio me za ruke i podignuo u zrak, a ja sam se nogama primila za njegove bokove. Ovo je već postala naša rutina.
-Pakiraš?- bacio je pogled na kovčege na krevetu.
-Da. Idem doma. Mhm, to je dobro...-, nasmješila sam se dok se on zabavljao mojim vratom. Osjećala sam metalne dijelove njegovog sata na svojoj koži.
-Oh, ne, ne ideš.-, zgrabio me i prenio do kreveta gurnuvši kovčeg na pod. Sjeo je i posjeo me u svoje krilo. Kleknula sam na krevet i primila ga za glavu.
-Moram. Tebe nitko ništa ne pita.-, brzinski sam rekla i sjela mu u krilo.
-A jel? Ja se bunim.-, odvratio je. Odmahnula sam glavom i pomilovala ga po obrazu te jednom poljubila u vrat. Nasmješio se i zatvorio oči. Poljubila sam ga u obraz i počela polako kliziti sve do usana. Počeli smo sve više usporavati i ovo se uskoro pretvorilo u nekakav romantičan trenutak. Nježno me držao za leđa i polako svojim jezikom dodirivao moj. Potpuno smo se prepustili i zaboravili na sve oko sebe. Zatim je netko pokucao na vrata. Odmah smo se trzli. Digla sam se iz njegovog krila.
-DA?- viknula sam prema vratima.
-Tams, Tay je, ostavio sam kapu.-, TAYLOR? Ajme, neee! Tomu sam rukom pokazala da se sakrije, a on je otišao do ormara.
-Ne. Kupaona!- pokazala sam rukom prema tamo šapćući.
-Evo, samo tren!- viknula sam prema vratima. Tom je nestao iza vrata kupaone, a ja krenula prema vratima sobe. Otvorila sam ih.
-Oho, izgledaš bolje!- rekao mi je i ušao u sobu. Totalno sam zaboravila da bih trebala biti bolesna!
-Uhm...da, ovaj...jaa...popila sam aspirin.-, nasmješila sam se i pošla za njim. Uzeo je kapu sa kreveta.
-Znaš, ova kapa je čista slučajnost. Barem sam imao izliku da se vratim.-, nasmješio se i prišao mi. Stavio je ruku između mog vrata i uha te se nasmješio najslađim osmijehom ikad. Zatim je polako spustio glavu do moje i dotakao čelom moje čelo. Zatvorila sam oči. Osjetila sam kako se sve više približavao i na kraju je pritisnuo svoje usne na moje. Poljubio me tako slatko i nježno. Zagrlila sam ga, i on je mene. Ostali smo par minuta u istom položaju. Zatim se odvojio od mene.
-Pakiraš se, moraš ići. Nazvat ću te kad sletiš.-, namignuo mi je i još jednom me zagrlio.
-O-ok. A ja...ja ću ti se javiti!- tako tupavo odgovorih. Nasmijao se. Zatim smo otišli do vrata. Otvorila sam ih.
-Eto. Vidimo se.-, sramežljivo mi je mahnuo.
-Da, vidimo se.-, jednako sramežljivo sam se osmjehnula i ispratila ga. Zatvorila sam vrata. Zatim sam se sjetila Toma u kupaoni. Otišla sam do kupaonskih vrata i otvorila ih.
-Zrak je čist.-, rekla sam i vratila se pakiranju kovčega.
-Znaš...-, počeo je i približio mi se, -Svaka vrata imaju sitni otvor koji se zove ključanica.-, rekao je prilično ozbiljno.
-Ne bi vjerovao, ali znam.-, pogledala sam ga.
-Aha, lijepo pa znaš. A znaš li da se kroz to može gledati?- postavio je pitanje još ozbiljnije.
-Da, poznata mi je i ta činjenica.-, nasmješila sam se pokušavajući ispasti duhovito kako bih i njega nasmijala, ali nije uspjelo.
-Dobro, samo pitam.-, prilično uvrijeđeno se okrenuo do prozora. Prišla sam mu s leđa i zagrlila ga. Uvukla sam svoje ruke kroz njegove i zaključala ih oko njegovog trbuha. Samo se nasmješio i položio svoje na moje. Naslonila sam glavu na njegova leđa. Okrenuo se i zagrlio me. Naslonila sam glavu na njegova prsa i nasmješila se.
-A tko je taj peder?- pitao me odjednom.
-Moj budući dečko, ako Bog da.-, nasmješila sam se.
-MOLIM?- pogledao me zbunjeno.
-Pa nisi valjda mislio da bi između tebe i mene nešto moglo biti!- nasmijala sam se i odvojila od njega.
-Nisam, ali to je čudno. Sa mnom si, a želiš biti s njim. Mislim, nisi sa mnom teoretski, već samo fizički...al opet. Što ako frajer sazna?- pogladio me po glavi.
-Ti zato ne brini, nije to tvoja briga.-, odvratila sam mirno.
-Dobro, ja ti samo kažem, jer znam kako gadno to zna biti.-, nasmješio se.
-Ništa ne brini, sve ja imam pod kontrolom.-, rekla sam, a znam da ništa nije kako treba biti.

Stala sam skroz uza zid pokušavajući osluhnuti što se događa iza ugla u hodniku gdje mi se nalazila soba. Sven i Taylor su nešto očito pričali.
-Tay, otkud ti?- pitao je Sven nervozno.
-Došao sam Tamari. Rekla mi je da je bolesna, pa sam se odlučio posjetiti ju. Je li u sobi?- pitao je Taylor. Provirila sam i vidjela ih. To jest, Svena kako stoji ispred vrata moje sobe i Taylora koji rukom pokazuje na nju.
-Pa vidiš...onaa...-, Sven je počeo, a ja sam pljesnula rukama i ponovno se skrila iza zida.
-Jesi čuo to?- pitao je Tay. Svenu je to bio dovoljan znak da sam tu. Uvijek bismo tako učinili u kriznim situacijama.
-Ne. E, daj dođi u moju sobu, moram ti pokazati nešto.-, nasmješio se Sven, a Tay samo otresao rukama i krenuo za njim. Uskoro su nestali iza vrata. Potrčala sam do svoje sobe, otključala vrata, na brzinu skinula traperice i uvukla se u krevet. Razbarušila sam si kosu kako bi izgledala kao da sam cijeli dan ležala i bila bolesna. Čula sam Svena i Taylora iza vrata. Sve više su im se približavali.
-Tamara ti je tu, u sobi pored, samo kroz vrata prođi.-, Sven je rekao, a Taylor već polako ulazio.
-Okej, hvala.-, odvratio je. Kad je ušao zatvorio je vrata.
-Tams? Spavaš?- tiho je pitao. Pogledala sam ga poluotvorenih očiju glumeći bolest.
-Ne.-, nasmješila sam se blago, a on je sjeo pored mene.
-Hej.-, nasmješio se i blago mi prošao rukom po čelu.
-Hej i tebi.-, idalje sam glumila bolest. K vragu, bila sam tako dobra glumica.
-Kako si mi?- prošao mi je vršcima prstiju preko obraza.
-Loše. Boli me glava.-, potužila sam se lažno.
-Ajoj, jadničak mali. Sad ću ti ja nabaviti tabletu. Idem na recepciju, odmah se vraćam.-, sagnuo se i poljubio me u čelo. Srce mi je definitivno preskočilo par otkucaja. Izašao je iz sobe, a Sven isti tren uletio kroz druga vrata. Zatrčao se do glavnih vrata i kroz špijunku pogledao koliko je Tay odmakao.
-Jesi ti normalna?- odjednom je rekao, iako vrlo tiho za svaki slučaj.
-Molim?- nasmijala sam se.
-Gdje si cijelu noć? Ha?- stao je ispred mene i jednu ruku stavio na bok.
-Šta misliš? Eno me, skićem se po gradu!- odvratila sam sarkastično.
-Slušaj me, mlada damo! Takvim se tonom nećeš samnom razgovarati jer ću ti nazvati mamu, jesmo se razumjeli?- počeo mi je prijetiti prstom.
-Jesmo.-, odvratila sam.
-Dobro. Idući put kad planiraš otići i izbivati cijelu noć, a slijedeće jutro poslati nekog da lupa po vratima čitavo jutro potrudi se da nam javiš. Ili barem možemo zajedno smislit neki plan.-, očito mi je držao prodike koje su završile neočekivano.
-Dobro. Ok.-, čudno sam ga pogledala.
-Mi smo frendovi. Jedan se uvali, a drugi...pa...gleda?- nasmijao se.
-Frendovi.-, nasmješila sam se. Sjeo je pored mene na krevet i zagrlio me.
-A sad, odglumi ovo sa stilom.-, rekao je i razbarušio mi kosu još više, razmazao šminku koje je ionako bilo vrlo malo, a zatim otišao iz sobe. Tay je ušao kroz nekih par sekundi.
-Hej, vratio si se.-, rekla sam.
-Jesam. I imam tabletu.-, izvadio je cijeli blok tableta iz džepa. Nasmijala sam se i zatim nakašljala, sve je dio glume. Natočio mi je vodu u čašu i istisnuo jednu tabletu iz pločice. Popila sam to. Očito postajem i tabletoman!
-Hvala ti.-, odložila sam čašu i legla na krevet. Pokrio me pokrivačem i stisnuo ga sa svih strana kako bi meni bilo što toplije i ugodnije. Osmjehnula sam se, a on je obišao oko kreveta i legao pored mene s moje lijeve strane. Podvukao je desnu ruku pod moj glavu jednu nogu prebacio preko mojih.
-Eto... Bolje sad?- nasmješio se.
-Aha...ovaj, hoću reći je...mislim, nije da si morao to napravit da bi meni bilo bolje...ne želim reći da mi nije drago...mislim...Ajme...što ti od mene radiš.-, posramljeno sam pogledala prema stropu, a on se nasmijao. Prislonio je svoju glavu skroz blizu mojoj i poljubio me u čelo, oprezno i vrlo polako. Nasmješila sam se. Zagrlio me i drugom rukom. Zatvorila sam oči i u potpunosti se prepustila trenutku.
-Jako mi se sviđaš.-, odjednom je rekao.
-I ti meni.-, odvratila sam.
-Hoćemo onda...nekad izaći?- zamucao je na tren.
-Voljela bih to.-, pogledala sam ga i vidjela kako se nasmješio.
-Super onda.-, ostali smo tako ležati i pričati još neko vrijeme, a zatim je on morao otići. Vraćaju se u SAD danas. Baš mi je žao što sam uprskala sve šanse s njim ovih dana. Provela sam cijeli dan u hotelu i druženju s dečkima. Zatim smo i mi počeli pakirati svoje kovčege. Bilo je već oko osam na večer. Sutra i mi pakiramo za Hrvatsku. Napokon kući. Umara me sve ovo. Zazvonio mi je mobitel. Bio je na noćnom ormariću, pa sam otišla do njega i pogledala broj. Nepoznato. Hmm....
-Yes?- javila sam se.
-Hej.-, rekao je neki prilično dubok glas s druge strane.
-Da...hej..uhm, s kim razgovaram, ako smijem znati?- zbunjeno sam krenula natrag prema ormaru.
-A da pogađaš?- netko je rekao potpuno mirno s druge strane.
-Pogađam?- nasmješila sam se.
-Da. Da vidimo koliko te ide sreća, jer mene nikako neće.-, odvratila je osoba mirno.
-Okej...uhm...Tom?- pitala sam.
-Bingo. Imaš sreće.-, nasmijao se.
-Ček, ček, ček.-, stala sam na sred sobe i stavila ruku na bokove, -TI si nazvao?- naglasila sam prvu riječ.
-Nisi još čula zašto.-, kako može biti tako staložen i miran?
-Ok, zašto onda?- nastavila sam pakirati odjeću.
-Zato. Zato što mi ne daš mira. Razmišljam o tebi cijeli dan, molim te, otjeraj se iz moje glave, bio bih ti zahvalan.-, nasmješila sam se na ovo, -Ja te jednostavno moram ponovno vidjeti. I ne namjeravam se zadovoljiti vašim slijedećim nastupom.-, nasmijala sam se.
-Ma jesi ti lud? Pa ja se sutra vraćam doma!- rekla sam pokušavajući mu dati do znanja da me ne zanima previše.
-Jesam. Lud. Puko skroz. I to sve zbog tebe. Kad je s tobom tako jebeno dobro.-, odvratio je.
-Što bih ja sad trebala?- sarkastično sam pitala.

-Ma ne, ma ne, pa ne moš mi sad to radit!- primila sam se za glavu, viknula i lupila nogom o pod. Obišla sam cijelo parkiralište ponovno, a auta nigdje nije bilo. Vratila sam se na recepciju kako bih ostavila opis automobila i svoj broj. U slučaju da ga nađu neka me nazovu.
-Da, Renault Megane metalik boje. Karavan.-, dala sam čak i broj registracije.
-Hej.-, netko me zašlatao. Poskočila sam. Nasmijao se i stao pored mene.
-Problemi?- pogledao je prvo u mene, a zatim u recepcionara.
-Gospođici je, čini se, ukraden auto.-, ovaj je odvratio češkajući se po kosi.
-Oho. Lijepo. Gdje je nestalo hotelsko osiguranje?- činio se uzrujanim.
-Ne znam...-, uplašeno je odvratio recepcionar.
-Ne znate. Krasno. Ima li nešto što možda ZNATE?- povisio je ton.
-Dobro je, nema veze.-, pogledala sam ga.
-Kako nema veze, pa ukrali su ti auto, šta pričaš ti?- istim se tonom obratio i meni.
-E, neš se na mene derat, nađi nekog drugog.-, odvratila sam mu.
-Ne derem se.-, smirio se, -Jesi dala broj?- pogledao me.
-Ne, u slobodno vrijeme sam također i idiot, a ne samo "dobra", kako ti kažeš.-, sarkastično sam se nalaktila, a recepcionar samo nakašljao.
-Dobro, idiote. Mi "prosječni", po tvom, jel, to ne znamo.-, pogledao me sjevnih očiju.
-U redu, prijavit ćemo slučaj, vaša cijenjena imena?- pitao nas je ovaj. Da, bili smo zamaskirani, nitko živ nas ne bi mogao prepoznati, čak niti naši fanovi. Mi smo se nastavili gledati, oboje s određenom dozom mržnje.
-Pišete?- Tom je pitao gledajući u mene.
-Da.-, odvratio je ovaj i zgrabio olovku.
-Melissa Moreno. S dva "S".-, rekao je idalje me gledajući.
-Aham, Aham.-, ovaj je odvratio i pogledao prema meni.
-Pišete?- ni u jednom trenutku nisam maknula pogled s Toma.
-Da.-, i dalje me gledao. Nasmješila sam se zadovoljno, to je Tomu davalo do znanja da sam smislila nešto opako. Podigao je obrve i brzo ih spustio te se nasmješio.
-Cristiano Villa. To je sa "C" bez "H".-, zadovoljno sam nagnula glavu u lijevo i nasmijala se, a on me uvrijeđeno pogledao i počeo lagano odmahivati glavom kroz smiješak.
-Zapisao. Da, ovaj, uhm...dođite nam opet?- sav se zbunio recepcionar.
-Da, pa da mi ukradu i prtljagu.-, ostavio je ključ na recepciji.
-Gospodine, ja vas uvjeravam...-, počeo je recepcionar uzimajući ključ.
-Da, da, da. Samo vi uvjeravajte nekog tko će u to povjerovat. Nazovite ju kad nađete auto. AKO nađete auto jer, čini mi se, niste sposobni za takvo što. Idemo.-, obratio mi se i obgrlio me preko ramena. Izašli smo iz hotela, a on je krenuo prema svom autu ZAJEDNO samnom.
-Što radiš?- nasmijala sam se.
-Vozim te u hotel. I ne prihvaćam ne kao odgovor jer te nisam ni pitao.-, približio je lice mom i očešao se nosom o moj.
-A jel? Od kad si ti to tako dobar?- provukla sam ruku iza njegovih leđa.
-Pa ti me poznaješ tek dva dana. Ne znaš ti kakav sam ja.-, nasmješio se i stavio cvike na oči iako je nebo bilo oblačno.
-Znam.-, odvratila sam. Čudno me pogledao.
-Znam kakav si. Prosječan.-, nasmijala sam se i pokleknula kako sam to uvijek činila.
-Ajde, idiote. Sjedaj na prednje sjedalo.-, nasmješio se i izvadio ključeve iz džepa. Otključao je auto i ja sam sjela na prednje sjedalo. Zatim je i on ušao.
-Ok, koliko je cura sjedilo tu do sad?- zavezala sam se.
-Hm...ne baš puno. Dvije, ja mislim. Ako računamo i tebe.-, pogladio me po kosi.
-De, ne diraj mi kosu.-, nasmijala sam se. Napravio je neku pseću facu i ubrzano trepnuo nekoliko puta. Približila sam glavu njegovoj i izbeljila mu se. Zatim je on poludio i rukama mi zamrsio svu kosu. Vrisnula sam, a on se nasmijao.
-Daj pogledaaaaaaj!- otezala sam dok sam se gledala u suvozačevo ogledalo, -Vidi što si napraviooooo!- pogledala sam ga.
-A što sam napravio?- nasmijao se.
-Pokvario si mi takozvanu frizuru.-, odvezala sam se, nagnula prema naprijed i spustila glavu te otresla par puta, a zatim vratila u sjedeći položaj.
-Eto. Bolje je sad.-, nasmijala sam se, a on me gledao kao da nisam baš čista.
-Dobro. Ok. Da, dobro si ti. Sasvim...dobro.-, odmahnuo je glavom i pokrenuo motor.
-Jesam.-, nakesila sam se i zavezala. Nasmješio se i približio mi se. Naslonila sam glavu na naslon, a on je svoju okrenuo prema mojoj i poljubio me. Uzvratila sam. Zatim se odmaknuo i zadovoljno nasmješio. Izašao je van s parkirnog mjesta u rikverc i izašao na autocestu.
-U kojem si hotelu?- pitao je odjednom.
-Ha?- zbunjeno sam se okrenula prema njemu.
-Hotel. U kojem si hotelu?- ponovio mi je kao da sam glupa.
-Nisam retard, ne moraš tim tonom.-, okrenula sam očima.
-Ne znam ja, ne poznajem te.-, slegnuo je ramenima.
-Joj, da. Umalo zaboravih. Ti si prosjek.-, nasmijala sam se.
-Da. A opet...vozim se s idiotom.-, potapšao me po koljenu.
-A tko ti kriv?- pogledala sam kroz prozor.
-HOTEL! ALO!- nasmijao se.
-AHA!- odvratila sam, -Ma Regent.-, nasmijala sam se.
-Aha. Bit ćemo tamo za par minuta. Pogledala sam na sat. 7:30. Super, još sat vremena prije nego što Tay dođe. Par minuta je prošlo brzo i dovezao me pred hotel.
-Ok. Uhm...hvala ti na vožnji.-, nasmješila sam se i odvezala.
-A ne priznam ja to.-, nasmješio se i prišao mi te me ponovno poljubio. Stavio je jednu ruku na moje koljeno i počeo blago masirati i micati ruku sve višlje i višlje. Istu je stvar činio i s jezikom. Kad je došao onoliko blizu koliko sam spremna dopustiti stavila sam svoju ruku na njegovu i prebacila obje na njegovu nogu. Sada sam ja počela pomicati ruku sve više prema gore. Počeo je mumljati i teže disati. Zatim sam prestala sa svime i maknula ruku s njegove noge. Vratila sam se na suvozačevo sjedalo jer sam ga u međuvremenu pogurala na vozačevo.
-Hvala...na vožnji, jel.-, namignula sam mu i otvorila vrata.
-Već si drugi put to napravila.-, izgledao je kao da sam ga upravo silovala i zatim pustila da se jada sam nad sobom.
-Što to?- izašla sam van i naslonila se na još otvorena vrata.
-Napalila si me i onda si se makla. Moraš prestat s tim, meni prijeti živčani slom.-, ozbiljno je rekao.
-Vidimo se.-, hladno sam rekla i zatvorila vrata. Kad sam se okrenula čula sam kako se odvezao. Ušla sam u hotel, a zatim i u lift. Smješkala sam se zadovoljna ishodom cijele situacije. Vrata lifta su se otvorila. Začula sam Taylorov glas. Ne!

Probudila sam se ležeći na leđima. Pored mene je netko ležao potrbuške. Lijevu je ruku prebacio preko mene. Pokušala sam se dići, ali nije išlo. Nasmijala sam se potiho. Okrenula sam glavu prema noćnom ormariću pored kako bih pogledala na sat. Šest sati. Trčanje. Ponovno sam vratila glavu na jastuk.
-Dobro jutro.-, tiho je prozborio pored mene. Nasmješila sam se.
-Hej. Dobro jutro.-, odvratila sam i povukla pokrivač više prema gore. Zatim sam se okrenula na bok prema njemu i pogledala mu u oči. Bile su tako svijetle jutros. Rukom mi je prošao kroz kosu.
-Sliniš.-, odjednom je rekao, a ja sam da čudno pogledala.
-Ti hrčeš.-, odvratila sam nasmješivši se.
-Stvarno?- podigao je obrve i nasmješio se. Kimnula sam glavom. Zatim sam se ponovno okrenula na leđa, a on je legao na bok.
-Ja ne mogu vjerovati da smo mi ovo stvarno napravili.-, nasmješila sam se.
-Pa...eto.-, pomakao je rukom pramen koji mi je padao na lice, -I onda? Kakav sam?- pitao me dižući obrve.
-Ma onak...nisi loš, prosjek neakav.-, odvratila sam, -Al fakat, ja sam jučer trebala...-
-Prosjek?!- prekinuo me začuđenim tonom.
-Ma ono...nisi loš, jel. Imala sam ja i bolje, al ajde. Možeš proć.-, pogledala sam ga na kratko, a zatim zabuljila u strop.
-MOGU PROĆ?!?! Uhm...nisam baš na to navikao.-, legao je na leđa stavivši ruke pod glavu.
-Mislim, ono...nemoj sad to baš primit osobno, jel.-, otresla sam glavom.
-Nego kako da to primim?- pomalo uvrijeđeno je rekao. Nisam se sad htjela tim zamarati. Par minuta smo samo šutjeli. Onda se on odjednom okrenuo i stvorio se iznad mene oslanjajući se na šake pored moje glave.
-Ajmo onda popravit dojam.-, zločesto se nasmiješio i poljubio me. Od usana se polako počeo spuštati preko obraza sve do vrata.
-Mmmm...ovo popravlja dojam.-, nasmješila sam se.
-Znam.-, krenuo je sve niže i niže. Uskoro je podvukao ruke pod moja leđa. Izvijala sam mu se u naručju dok je plazio po meni.
-Sviđa ti se to, ha?- pogledao me na tren i nastavio ljubiti gledajući me.
-Aha.-, digla sam i spustila obrve na brzaka.
-Kakav sam sad?- zatvorio je oči.
-Bolji. Eo, četvorka.-, nasmijala sam se.
-Eh, doći ćemo mi i do petice.-, nasmijao se i propeo prema gore. Stavio je ruke na naslon iznad kreveta i počeo mi se oprezno približavati. Kad god bi me trebao poljubiti on bi se odmakao i to me izluđivalo. Očito je to skužio, pa se nasmijao. Obuhvatila sam ga rukama oko vrata i krenula poljubiti, no maknuo se još dalje.
-A ne može.-, nasmijao se.
-A jel? Ako ti dam peticu, jel onda može?- nasmješila sam se.
-Hm...razmislit ću.-, spustio je glavu i poljubio me. Osjetila sam njegov jezik u ustima. Kako je on micao glavu unatrag tako sam ja svoju gurala prema njemu. Nasmješio se i uspravio se, a kako je on tako sam i ja. Sjeli smo na krevet. Pogurao me do zaslona i primio za zapešća. Digao mi je ruke u zrak i priljepio ih uza zid. Zatim me ponovno poljubio.
-Uh, ti baš voliš grubo.-, nasmijala sam se kad je stao na tren.
-A ti kao ne, a?- skroz mi se približio, oslanjao se na mene.
-Nisam se još pobunila.-, pogledala sam ga.
-Ja još nisam ni počeo.-, odvratio je, zgrabio me oko pasa i legao na krevet povlačeći i mene sa sobom. Legla sam na njega i poljubila ga. Dok sam ga ljubila prstima sam mu prošla kroz kosu.
-A nećeš niti početi.-, naglo sam stala i digla se s njega prstima mu polako prelazeći preko prsa. Naježio se. Prošla sam mu rukama još jednom preko trupa, a zatim se nagnula prema njemu. Krenula sam ga poljubiti, ali onda sam stala par milimetara iznad njegovih usana. Osjetila sam njegov vreli dah. Obgrlio me rukama oko struka i samo me gledao. Okrenula sam glavu na lijevo i spustila se do one točke na njegovom vratu koju sam otkrila još jučer. Počela sam ga tamo ljubiti.
-Isuse Bože.-, prostenjao je, -Kako si dobra! Ah...-, uzdahnuo je.
-Aham...vidiš?-, nasmješila sam se i nastavila.
-Samo nemoj stati.-, počeo me trljati po leđima. Osjetila sam kako mu se ruke tresu. A onda...onda sam stala. Primila sam ga za ruke na svojim leđima i maknula ih. Zatim sam se digla. Promatrao me cijelo vrijeme. Sjela sam na kraj kreveta i obukla donje rublje.
-Idem se tuširati.-, stala sam pored kreveta. Prošao si je dlanom po licu.
-Jebote...ajde, ajde.-, odmahnuo je glavom u olakšanju, a zatim pogledao pod pokrivač, -Jebote.-, ponovio je. Nasmijala sam se i otišla u kupaonu. Ušla sam u tuš kabinu i otuširala se. Kad sam se vratila u sobu mislila sam da je budan, pa sam glasno pričala. Nakon par trenutaka sam skužila da spava. Obukla sam svoju odjeću za trčanje koju sam za svaki slučaj ponijela sam sobom i napisala Tomu poruku.

Otišla sam trčati. Vraćam se za nekih sat vremena.
(napisano u 6:23) Nemoj otići jer sam ostavila stvari
u sobi.

P.S. U slučaju da ih zatrebaš, cigarete su ti na stolu
Tamara. :P

Napustila sam sobu i otišla u predvorje hotela. Ok. Izgubit ću se, ovaj put zasigurno. Ispred mene - šuma, iza mene - šuma, nalijevo - šuma, nadesno - šuma. Očito ću morati kroz šumu. Stavila sam slušalice u uši i krenula naprijed. Trčala sam i razmišljala o Tayu i Tomu. Zapela sam između njih dvojice. Ma nisam, kad bolje razmislim, Tom nije opcija. On je samo za jednu noć. Tay je onaj kojeg stvarno želim. Zavibrirao mi je mobitel u džepu. Tay. Javila sam se.
-Hej, Tams. Kako si? Osjećaš li se bolje?- on se brine za mene. Tako slatko.
-Je malo. Jel se ti to brineš za mene?- nasmijala sam se.
-Naravno. Hoćeš da svratim do tebe. Mogao bih sad, slobodan sam.-, sramežljivo je rekao.
-NE! Ovaaajjj...ne, pokupit ćeš zarazu!- brzinski sam rekla.
-Uhm...nije bitno, uistinu.-, odvratio je veselo.
-Tay..jaa...kako da ti kažem. Ne...ne osjećam se baš najbolje. Možda i nije dobra ideja da svratiš.-, stala sam s trčanjem.
-Aha. A dobro onda. Mislio sam da me želiš vidjeti, to je sve.-, tiše je rekao.
-Ma znaš što? Želim te vidjeti, imaš pravo. Dođi kroz nekih dva sata dok se ja sredim, pocugam sve tablete i tako da se ne izbljujem na tebe.-, nasmijao se.
-Dobro. Vidimo se onda Tams. Ne moraš se pretjerano sređivati za mene.-, sramežljivo mi je odvratio.
-Ma tiho! Moram.-, nasmijala sam se, -Vidimo se onda. Papa!-
-Bye.-, poklopio je, pa sam i ja. Brzo sam požurila natrag do hotela. Bila sam tamo za nekih pola sata. Ipak sam trčala sat vremena. Potrčala sam prema sobi i pokucala. Nema odgovora. Ponovno sam pokucala. Začula sam vodu iznutra. Krasno. Baš se sad morao tuširati. Otrčala sam natrag do recepcije i zamolila ih za rezervni ključ. Dobro pa su me prepoznali. Dali su mi ključ pa sam ponovno potrčala do sobe. Otključala sam vrata. Tom se još tuširao. Presvukla sam se u traperice i majicu te pospremila odjeću za trčanje. Pokupila sam sve svoje stvari i čekala da izađe iz kupaone. Koliko se dugo taj čovjek može tuširati? Prošlo je već pola sata! Napokon je izašao van. Doduše, samo s ručnikom omotanim oko pasa, ali ipak je izašao.
-Oh, super, vani si.-, rekla sam i ustala se s kreveta.
-Da...a kud ćeš ti?- zbunjeno me pogledao.
-Moram ići. Da..Uhm..vidimo se...valjda.-, odvratila sam i stavila torbu na rame.
-Aha. Ok. Daj mi samo svoj broj.-, krenuo je prema noćnom ormariću po mobitel.
-Da, kao da ćeš nazvat.-, promrmljala sam sebi u bradu.
-Molim?- pogledao me jer nije razumio što sam rekla.
-Ništa bitno. Eo, piši.-, rekla sam i izdiktirala mu broj, -Ok, idem sad. Papa.-, mahnula sam i krenula prema vratima.
-Da...papa.-, nasmijao se, a ja sam izašla van. Potrčala sam niz hodnik i trčala sve do mjesta gdje sam parkirala auto. Zateklo me iznenađenje. GDJE JE SVENOV AUTO? Tako sam mrtva...

Probudilo me neko lupanje po vratima. Netko ih je silovao i nije uskoro namjeravao prestati. Stavila sam jastuk na glavu pokušavajući prigušiti zvuk koji mi je probijao bubnjiće. Zatim je prestalo. Napokon. Opustila sam se i ponovno pokušala zaspati. Netko je ruknuo u sobu kroz vrata pored kreveta na lijevom zidu. Toliko sam se uplašila da sam glavom lupila u zid iznad kreveta. Jauknula sam.
-Diž se!- sjeo je pored mene i počeo me gurkati.
-Zašto? Što se događa?- sjela sam na krevet još se držeći za glavu i zbunjeno pitala.
-Trčanje! Sad je 6, ajmo!- pogledala sam u Juru onim pogledom Izatotimenebudiš?
-Ok, eto me za 10 minuta, samo da se presvučem.-, odvratila sam, a on me potapšao po koljenu i napustio sobu kroz glavna vrata otključavši ih i izašavši van. Otišla sam u kupaonicu i umila se, a zatim sam se presvukla u trenirku. Zavezala sam kosu u rep i na glavu nabila šilt. Zgrabila sam slušalice sa stola i izašla van. Liftom sam sišla do predvorja hotela. Jura je već bio tamo. Nasmješio mi se, izašli smo van.
-Ok, biraj stranu!- rekao mi je stavljajući slušalice na uši.
-Desna.-, odvratila sam.
-Ok, vidimo se za sat vremena.-, pokrenuo je glazbu. Metallica, čulo se nadaleko.
-Vidimo se!- stavila sam slušalice u uši i pokrenula glazbu. Za mene, Paramore. Slušam svog Taylora. Otrčala sam na desno. Ok, sigurno ću se izgubiti, to znam već u startu. Dotrčala sam do prvog semafora. Naime, naš dogovor je da ne prestajemo trčati, već trčkaramo na mjestu dok se ne upali zeleno. Počela sam razmišljati. Taylor, on mi je baš sladak i pored njega mi srce kuca kao ludo. A sudac dva...Isuse, njemu ne mogu niti zapamtiti ime. Udarila sam se rukom po čelu. Kako se zoveš? Kako se zoveš? Ponavljala sam si u glavi. Upalilo se zeleno, a ja sam se još pokušavala sjetiti imena suca dva. Glazba u uhu je prestala, a vibracija u džepu počela. Zvonio mi je mobitel. Javila sam se ponovno sa "Yes?" iz već navedenih razloga.
-Tams, T je!- začula sam poznati glas od kojeg mi je srce zatreperilo.
-Hej, T. Šta ima?- neočekivano opušteno sam rekla.
-Ma ništa. Jeste još tu u Njemačkoj?- pitao me.
-Aha, a vi?- i ja sam pitala.
-Jesmo, vozimo se prema Berlinu. Jeste slobodni danas popodne?- nasmijao se sramežljivo.
-NARAVNO.-, viknula sam ne razmišljajući, -Ovaaaj...ne znam još, pitati ću dečke.-, posramljeno sam rekla, a on se nasmijao.
-Super. Nazovi me kad saznaš, može?-
-Naravno! Č-čujemo se!- baš mi je trebalo ovo mucanje na kraju. Poklopio je, a zatim i ja. Stala sam na sred ceste i počela skakati od sreće!
-JES!!!- viknula sam, a neki dedek koji je upravo prelazio cestu me prekorio pogledom. Nisam ništa rekla, samo sam produžila dalje. Uskoro sam se vratila do hotela. Jura je već bio tamo.
-Brži sam.-, nasmijao mi se u facu.
-Dogovor je bio trčanje sat vremena!- izbeljila sam mu se. Nakon toga smo oboje otrčali u svoje sobe. Umorno sam se srušila na krevet i zagrlila jastuk. Moram pitati dečke za sastanak s Paramore! Digla sam se i otrčala u Svenovu sobu. Imali smo još jedan, tako zvani, Alternativa femili sastanak. Svi smo bili tamo i složili se da ćemo se otići naći s njima jer nam je to svima vrlo zabavno. Nalazimo se s njima za pola sata ispred Brandenburških vrata gdje ćemo se svi slikati i staviti te slike na službene stranice. Dok trepneš okom već smo bili tamo i slikali se. Stala sam ispred Taylora. Zamolili smo jednog od prolaznika da opali sliku. Prije nego što će ovaj opaliti sliku Taylor me zagrlio s leđa i poljubio u obraz. Nasmješila sam se. Slika je ispala savršeno spontano. Nakon toga smo se slikali još nekoliko puta, također potpuno spontano. Kad smo se ponovno krenuli šetati svi su otišli par koraka ispred Taylora i mene, baš kao da je to neki njihov zajednički zli plan. Bilo je već 3 sata. U potpunosti sam zaboravila na suca dva i sastanak u hotelu.
-Kako su djetinjasti.-, Taylor se odjednom nasmješio gledajući u ostale ispred nas.
-Da, totalno. E, ajmo im zbrisat.-, predložila sam potpunu glupost. Na tren me čudno pogledao.
-E, ajmo stvarno.-, nasmijao se i primio me za ruku. Tiho smo se odšuljali do parka i tamo se sakrili iza jednog velikog drveta.
-Nisu još ništa skužili. Pa ja ne vjerujem!- nasmijao se Taylor, a Sven se baš tad okrenuo zbunjeno gledajući i češkajući se po kosi. Zatim je obavijestio ostale o ovom što je vidio, a Hayley, uspaničena kakva je bila, odmah je izvukla mobitel iz džepa i utipkala Taylorov broj. Mobitel mu je zazvonio.
-Hays.-, nasmješio mi se. Kimnula sam glavom i nasmijala se. Stavio je prst na usta u znak da šutim.
-Daaa?- javio se.
-DI STE???- zaderala se, a ja sam jedva zadržala smijeh.
-Eto nas odmah.-, nasmijao se u slušalicu i poklopio. Istrčali smo iza drveta, a oni su se svi nasmijali.
-Već smo mislili da ćemo morati zvati policiju!- nasmijao se Sven.
-Ma ne bih ja zvao, neka ih, ko da nam trebaju!- odvratio je Žac i uštipnuo me za obraz. Lupila sam ga po ruci i izbeljila mu se. Uskoro smo nastavili hodati. Opet su mene i Taylora šutnuli na kraj reda.
-Jesi slobodna večeras?- pitao je odjednom.
-Naravno!- odgovorila sam ne razmišljajući previše.
-Super. Onda..Onda ću ja doći pred hotel po tebe pa ćemo otići negdje. Jel to ok?- pogledao me najtoplijim očima koje sam ikad vidjela.
-Može, meni sve paše.-, rekla sam, a on se nasmijao. Šetali smo još neko vrijeme, a zatim se vratili u hotel. Sjela sam za računalo kako bih provjerila Facebook, Twitter i službenu stranicu. Mrzim kad mi se nagomila, a nemam srca ne pročitati sve poruke fanova. Zatim mi je jedna prostrijelna misao prošla glavom. Zvučala je otprilike ovako: "AAAAAAAAAAA! SUDAC DVA U SEDAM!" Doslovno sam se skamenila. Što ću sad? Ništa, lakše mi je reći Tayloru da sam bolesna, nego lagati sucu dva. Tako ću i napraviti. Bolesna sam. Nazvala sam Taylora, malo isfolirala, on je popušio, i za tren oka sam se spremala za izlazak sa sucem dva. Ne znam čovjeku niti ime. Užas. Pokucala sam na vrata Svenove sobe. Otvorio je.
-Treba mi tvoja pomoć. Moraš me pokrivati večeras.-, kimnuo je glavom, a ja sam mu grunula u sobu i sjela na krevet. Ispričala sam mu sve. Mora se pobrinuti za Taylora.
-Ček...jel se ti planiraš vratit večeras?- čudno me gledao.
-Ne znam.-, slegnula sam ramenima i nastavila trkeljati o Tayloru.
-Stani.-, zaustavio me, -Zašto uopće ideš s njim ako ti se sviđa T?- pitao me gledavši me kao da mu nešto opako nije jasno.
-Gle, sudac dva...on je...ne znam ni ja što, tek planiram otkriti, ali nekako mi se čini da..jednostavno moram otići.-, zbunjeno sam odgovorila, na kraju se nasmješila i pogledala si u noge.
-Kužim. Ae, prije nego se predomislim.-, podigao je obrve i spustio ih na brzinu.
-Hvala. Najbolji si.-, nagnula sam se prema njemu i poljubila ga u obraz. Zatim sam se digla i krenula prema svojoj sobi.
-Čuvaj to za onog selju belju.-, nasmijao se. Izašla sam van, a zatim otišla do predvorja hotela. Izvadila sam iz džepa adresu koju mi je dao, a zatim i plan grada. Super, jedva sam pronašla to mjesto. Hotel je bio doslovno Bogu iza nogu. Sven mi je dao ključeve svog auta kojeg je u međuvremenu dovezao ovdje, pa sam ga upotrijebila kao prijevozno sredstvo. Uskočila sam u njega i počela voziti do dogovorenog mjesta. Po običaju, naravno da sam kasnila. Iako nije bilo drastično, samo par minuta. Sjedio je u predvorju na drvenoj klupici. Točnije, sjedio je na zaslonu klupice, a noge je držao na dijelu predviđenom za sjedenje.
-Hej, gle tko se pojavio.-, rekao je kad me vidio na ulazu.
-Da, eto. Došla sam.-, nasmješila sam se sramežljivo. Prišao mi je i prijateljski me zagrlio.
-Wau, čime sam to zaslužila.-, uistinu me iznenadio, nisam to očekivala. Samo se nasmijao.
-Ništa, imam pravo to valjda napravit, ne?- pustio me.
-Uhm...da...valjda.-, otresla sam glavom. Spustio je ruku do mog pasa, baš kao jučer, i obgrlio me oko pasa. Krenuli smo do recepcije. Trebala sam i misliti da ćemo uzeti sobu. Dali su nam ključeve, a zatim smo se liftom vozili do gore. U liftu nismo ništa govorili, samo smo stajali jedno pored drugog. Čim se lift zaustavio počeli smo tražiti sobu 306.
-Gle, tamo niz hodnik.-, pokazala sam prstom.
-Ne, Tami, na onoj strani.-, on je pokazao prstom na suprotnu stranu. Tami? TAMI? On meni zna ime? On meni zna nadimak? Sad sam se stvarno loše osjećala.
-Kad ti kažem da je tamo.-, pogledala sam ga, a on je spustio pogled prema meni.
-Ne, tamo je!- blago se nasmješio.
-E, sad ćeš vidit!- rekla sam i otišla na svoju stranu.
-Ajde, baš da vidim.-, odvratio je stavivši jednu ruku na bok. Otrčkarala sam do kraja hodnika i ugledala sobu 306. Vratila sam se do njega i izbeljila mu se.
-TAMO JE!- nasmijala sam se.
-Ma ne može bit!- zatrčao se prema onom što je zasigurno soba 306. I ja sam krenula za njim.
Jesam ti rekla?- stala sam pored i naslonila se na vrata.
-Jesi.-, okrenuo je očima. Onda me, odjednom, primio za bokove i približio sebi. Poljubio me. Nisam se odupirala, zapravo, pokušala sam i uživati najviše što je to bilo moguće. Naslonio me na zid pored vrata i izvadio ključ iz džepa.
-Mmmm, zadrži tu misao.-, zločesto se nasmješio i otključao vrata. Nisam se niti pomakla sa zida. On ja ušao unutra, a ja se još nisam makla. Pogledao me začuđeno otvorenih vrata.
-Paa...rekao si da zadržim tu misao!- nasmijala sam se.
-Dobro, mlada damo.-, zločesto se nasmješio, primio me oko struka i ponovno podigao, a ja sam se nogama primila za njega. Poljubila sam ga i prošla mu prstima kroz kosu. Osjetila sam kako se osmjehnuo dok smo se ljubili, a to mi je bio jedan od najdražih osjećaja. Zateturao je u sobu i naslonio me na jedan od unutarnjih zidova. Maknuo je jednu ruku s mene i zatvorio vrata.
-Eto, sad smo sigurni.-, nasmješio se i počeo me ljubiti po vratu.
-E, a ključ? Ostavio si ga vani.-, nasmješila sam se.
-Uh, da. Dakle, stvarno moraš bit Tom da to napraviš.-, spustio me na tlo i otvorio vrata kako bi iz njih izvukao ključ. TOM! Tako je, to mu je ime. "Moraš to zapamtit, glupačo!" prekorila sam samu sebe. Zatim me povukao na krevet i skinuo mi majicu.
-Odmah?- pitala sam.
-Odmah.-, nasmješio se, zatvorio oči i poljubio me. Zaspali smo oko 3. Htjela sam otići, ali jednostavno mislim da ne bi bilo ok od mene. Ostala sam.

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.