-Ček...Mi smo u istoj sobi?- Tom je pogledao onog čovjeka sa špičastim cipelama podrugljivo.
-Da. Po fotkama vidim da vam to neće biti problem.-, bezobrazno mu je odvratio.
-Nije to, nego se samo čudim kako se nema novca za dvije sobe. Šta ćete s ostatkom ekipe, ha? I oni će dijeliti sobe?- završio je s podsmijehom.
-Ne, oni imaju odvojene sobe.-, čovjek je odvratio.
-Aha. A mi smo kao posebni, jel?- pitala sam.
-Ne, vi ste razlog zbog kojeg smo svi tu.-, odvratio mi je nekako bijesno, kao da smo mu predstavljali neki problem.
-Dobro, kak to razgovaraš s njom?- Tom se malo odmakao i pogledao ga onim pogledom Zartenijenimalosram?.
-Tom...-, počela sam.
-Ne, neću mu pustiti da tako priča s tobom. Ispričaj se dami.-, prekinuo me. Nisam bila sigurna je li Tom ozbiljan ili samo želi podjebavati špičastog. Sramežljivo sam pogledala u tlo.
-Evo, ispričavam se, gospođice.-, rekao mi je i blago se naklonio.
-Dobro, sad kad svi znam gdje nam je mjesto...-, Tom je počeo.
-TOM!- prekinula sam ga, -Što ti je?- protisnula sam kroz zube. No on, kao da me nije ni čuo, odmahnuo je glavom.
-Da...Upute imate, budite ispred za nekih pola sata. Možete se sada vratiti svojim prijateljima.-, nasmješio mi se špičasti i velikim koracima nestao iz vidokruga.
-Jel ovo stvarno bilo potrebno?- pitala sam. Cijela situacija je bila užasno neugodna.
-Da, bilo je. Ajde, idemo natrag do naših.-, nasmješio mi se i obuhvatio oko struka.
-I moraš isto tako prestat s tim izljevima nježnosti, mi nismo par.-, rekla sam kad smo počeli hodati.
-Nismo još.-, nasmijao se i poljubio me u obraz.
-Zašto si toliko zagrijan za mene? Pa ja sam samo obična cura. Takvih imaš na tisuće.-, okrenula sam očima.
-Tko je rekao da si ti obična? Ti imaš ono nešto...-, namignuo mi je.
-Je, moš mislit.-, pogledala sam u stranu.
-Hej.-, stao je i okrenuo se prema meni, -Čemu takvo kiselo lice?- nasmješio mi se.
-Ovo je sve tako čudno!- rekla sam.
-Nije uopće. Samo se opusti.-, nasmijao se i nastavio hodati.
-Ti si čudak.-, rekla sam mu odjednom.
-Neee, nikako! Ja?- pogledao me smijući se. Nasmijala sam se i nastavila hodati gledajući ravno.
-Još ne kužim što hoćeš od mene.-, rekla sam otresajući glavom.
-Možda mi se sviđaš.-, rekao je.
-A možda ti želiš još jedan veliki novinski naslov.-, pogledala sam u stranu.
-Molim?- nekako iznenađeno je rekao. Ponovno smo stali.
-Možda ti želiš od mene napraviti još jedan trofej. Jer, ako je to sve što želiš, stvarno se ne bismo trebali petljati. Ja nisam kao druge i za tobom ne namjeravam patiti. Ako je to ono što želiš, dakle, kad te pitaju što je bilo između nas...ako namjeravaš reći da sam ja simpatična, ali ništa nije bilo, onda možeš odmah otići.-, zbunjeno me gledao, -Ja nisam trofej. Ja nisam slika na zidu. Žao mi je, ali ako je to ono što očekuješ da ću biti možda bi bilo bolje da nas poštediš truda i odmah odustaneš.-, nastavila sam dalje hodati sama. Sad sam mu rekla što zapravo mislim o njemu i o svemu ovome. Odvojeno smo došli do ostalih. Sjela sam na kauč pored Otona i praktički prešutila cijeli razgovor. Ni Tom nije puno pričao. Uskoro je bilo vrijeme za polazak. Svi smo izašli van i čekali automobile.
-Sam da nije opet ona mafijaška limuzina.-, rekao je Jura pa smo se nasmijali. Uskoro su pred nas stale dvije limuzine. Mi smo ušli u jednu, a oni u drugu. Dovezla nas je pred neki hotel. Svi smo izašli van, pokupili naše torbe i krenuli u svoje sobe. I oni su učinili isto. Moja je soba bila na trećem katu. Ušla sam u hodnik i izvukla karticu iz džepa. Provukla sam ju i ušla u sobu. Bila je to prozračna soba žućkastih zidova. Odložila sam kovčeg pored kreveta i začula zatvaranje vrata iza sebe. Okrenula sam se, a Tom je stavio kovčeg pored mog.
-Ok, imamo problem.-, nasmješio se.
-Da?- začudila sam se.
-Kao što vidiš, jedan krevet, nas dvoje.-, počešao se po glavi.
-Aha, veliki problem. Ti i ja inače nikad nismo dijelili krevet.-, sarkastično sam rekla i sjela na krevet.
-Ne kažem da nismo, ali sudeći po danas... Ne znam što da mislim više.-, sjeo je pored mene.
-Oh, odustaješ?- pogledala sam ga.
-Ha? Pa da završiš sa šnajdericom? Nikad.-, obgrlio me, a ja sam naslonila glavu na njegovo rame.
-Stvarno sam to mislila, samo da znaš. Ne želim biti samo....priča.-, pogledala sam ga.
-Tebi samo treba malo nježnosti. Kao i meni.-, osmjehnuo mi se i legao. Legla sam pored i gledala u strop.
-Al dok ne dođemo do tamo...Što kažeš na to da se sad životinjski pojebemo?- nasmijala sam se i pogledala ga.
-Ti mora da se šališ.-, stavila sam ruke na lice.
-Baš naprotiv.-, nasmijao se i zagrlio me te privukao sebi. Maknula sam ruke s lica. Poljubio me, a zatim pogledao. Osmjehnula sam se, lagano podigla i primila ga za glavu. Privukla sam sebi i poljubila ga. Zatim je sjeo, a ja sam mu sjela u krilo. Osmjehnuo se i zaključao ruke oko mojih leđa. Poljubila sam ga u obraz, a zatim se počela spuštati sve do njegovog vrata.
-Mmm...to je dobro.-, rekao je i zavukao ruke pod moju majicu. Nasmješila sam se i gurnula ga na krevet. Svukao mi je majicu i počeo raditi na kopči grudnjaka. Uvukla sam ruku pod njegovu majicu i počela mu dodirivati prsa. Sve više smo se međusobno palili, a onda je netko pokucao na vrata.
-Bogdaj, otvaraj!- Juraj je viknuo.
-Daj ti.-, šapnula sam, -Idem se u kupaonu barem malo sredit.-, rekla sam i zgrabila svoju majicu, -A ti povuci majicu prema dolje jer imaš problemčić.-, šapnula sam pokazavši prstom.
-Ništa ne brini, za to i služe široke majice.-, nasmješio se. Otišla sam u kupaonicu, a on je otvorio vrata. Čula sam razgovor iz kupaonice. Nitko ništa nije posumnjao. Izašla sam van i kad su me pitali zašto se skrivam, rekla sam kako sam otišla odložiti stvari u kupaonicu i umiti se te skinuti svu onu šminku od danas. Neko vrijeme smo razgovarali, onako svi zajedno. U sobi nas je bilo fakat puno. Bilo nas je devetero. Trebalo mi je malo zraka.
-Dečki, idem ja malo na zrak. A usput ću i vidjeti gdje su nas to dofurali.-, nasmješila sam se i izašla van iz sobe. Polako sam se kretala hodnikom. Čula sam kako je netko izašao iz neke sobe, ali nisam se htjela okretati nego sam nastavila svojim putem.
-Hej, Tamara, stani na trenutak.-, netko je viknuo. Okrenula sam se. Bill je dotrčkarao do mene.
-Moramo razgovarati o nečemu, prilično je ozbiljno.-, rekao mi je i povukao me za ruku do lifta.
Post je objavljen 19.05.2010. u 12:05 sati.