Probudila sam se ležeći na leđima. Pored mene je netko ležao potrbuške. Lijevu je ruku prebacio preko mene. Pokušala sam se dići, ali nije išlo. Nasmijala sam se potiho. Okrenula sam glavu prema noćnom ormariću pored kako bih pogledala na sat. Šest sati. Trčanje. Ponovno sam vratila glavu na jastuk.
-Dobro jutro.-, tiho je prozborio pored mene. Nasmješila sam se.
-Hej. Dobro jutro.-, odvratila sam i povukla pokrivač više prema gore. Zatim sam se okrenula na bok prema njemu i pogledala mu u oči. Bile su tako svijetle jutros. Rukom mi je prošao kroz kosu.
-Sliniš.-, odjednom je rekao, a ja sam da čudno pogledala.
-Ti hrčeš.-, odvratila sam nasmješivši se.
-Stvarno?- podigao je obrve i nasmješio se. Kimnula sam glavom. Zatim sam se ponovno okrenula na leđa, a on je legao na bok.
-Ja ne mogu vjerovati da smo mi ovo stvarno napravili.-, nasmješila sam se.
-Pa...eto.-, pomakao je rukom pramen koji mi je padao na lice, -I onda? Kakav sam?- pitao me dižući obrve.
-Ma onak...nisi loš, prosjek neakav.-, odvratila sam, -Al fakat, ja sam jučer trebala...-
-Prosjek?!- prekinuo me začuđenim tonom.
-Ma ono...nisi loš, jel. Imala sam ja i bolje, al ajde. Možeš proć.-, pogledala sam ga na kratko, a zatim zabuljila u strop.
-MOGU PROĆ?!?! Uhm...nisam baš na to navikao.-, legao je na leđa stavivši ruke pod glavu.
-Mislim, ono...nemoj sad to baš primit osobno, jel.-, otresla sam glavom.
-Nego kako da to primim?- pomalo uvrijeđeno je rekao. Nisam se sad htjela tim zamarati. Par minuta smo samo šutjeli. Onda se on odjednom okrenuo i stvorio se iznad mene oslanjajući se na šake pored moje glave.
-Ajmo onda popravit dojam.-, zločesto se nasmiješio i poljubio me. Od usana se polako počeo spuštati preko obraza sve do vrata.
-Mmmm...ovo popravlja dojam.-, nasmješila sam se.
-Znam.-, krenuo je sve niže i niže. Uskoro je podvukao ruke pod moja leđa. Izvijala sam mu se u naručju dok je plazio po meni.
-Sviđa ti se to, ha?- pogledao me na tren i nastavio ljubiti gledajući me.
-Aha.-, digla sam i spustila obrve na brzaka.
-Kakav sam sad?- zatvorio je oči.
-Bolji. Eo, četvorka.-, nasmijala sam se.
-Eh, doći ćemo mi i do petice.-, nasmijao se i propeo prema gore. Stavio je ruke na naslon iznad kreveta i počeo mi se oprezno približavati. Kad god bi me trebao poljubiti on bi se odmakao i to me izluđivalo. Očito je to skužio, pa se nasmijao. Obuhvatila sam ga rukama oko vrata i krenula poljubiti, no maknuo se još dalje.
-A ne može.-, nasmijao se.
-A jel? Ako ti dam peticu, jel onda može?- nasmješila sam se.
-Hm...razmislit ću.-, spustio je glavu i poljubio me. Osjetila sam njegov jezik u ustima. Kako je on micao glavu unatrag tako sam ja svoju gurala prema njemu. Nasmješio se i uspravio se, a kako je on tako sam i ja. Sjeli smo na krevet. Pogurao me do zaslona i primio za zapešća. Digao mi je ruke u zrak i priljepio ih uza zid. Zatim me ponovno poljubio.
-Uh, ti baš voliš grubo.-, nasmijala sam se kad je stao na tren.
-A ti kao ne, a?- skroz mi se približio, oslanjao se na mene.
-Nisam se još pobunila.-, pogledala sam ga.
-Ja još nisam ni počeo.-, odvratio je, zgrabio me oko pasa i legao na krevet povlačeći i mene sa sobom. Legla sam na njega i poljubila ga. Dok sam ga ljubila prstima sam mu prošla kroz kosu.
-A nećeš niti početi.-, naglo sam stala i digla se s njega prstima mu polako prelazeći preko prsa. Naježio se. Prošla sam mu rukama još jednom preko trupa, a zatim se nagnula prema njemu. Krenula sam ga poljubiti, ali onda sam stala par milimetara iznad njegovih usana. Osjetila sam njegov vreli dah. Obgrlio me rukama oko struka i samo me gledao. Okrenula sam glavu na lijevo i spustila se do one točke na njegovom vratu koju sam otkrila još jučer. Počela sam ga tamo ljubiti.
-Isuse Bože.-, prostenjao je, -Kako si dobra! Ah...-, uzdahnuo je.
-Aham...vidiš?-, nasmješila sam se i nastavila.
-Samo nemoj stati.-, počeo me trljati po leđima. Osjetila sam kako mu se ruke tresu. A onda...onda sam stala. Primila sam ga za ruke na svojim leđima i maknula ih. Zatim sam se digla. Promatrao me cijelo vrijeme. Sjela sam na kraj kreveta i obukla donje rublje.
-Idem se tuširati.-, stala sam pored kreveta. Prošao si je dlanom po licu.
-Jebote...ajde, ajde.-, odmahnuo je glavom u olakšanju, a zatim pogledao pod pokrivač, -Jebote.-, ponovio je. Nasmijala sam se i otišla u kupaonu. Ušla sam u tuš kabinu i otuširala se. Kad sam se vratila u sobu mislila sam da je budan, pa sam glasno pričala. Nakon par trenutaka sam skužila da spava. Obukla sam svoju odjeću za trčanje koju sam za svaki slučaj ponijela sam sobom i napisala Tomu poruku.
Otišla sam trčati. Vraćam se za nekih sat vremena.
(napisano u 6:23) Nemoj otići jer sam ostavila stvari
u sobi.
P.S. U slučaju da ih zatrebaš, cigarete su ti na stolu
Tamara. :P
Napustila sam sobu i otišla u predvorje hotela. Ok. Izgubit ću se, ovaj put zasigurno. Ispred mene - šuma, iza mene - šuma, nalijevo - šuma, nadesno - šuma. Očito ću morati kroz šumu. Stavila sam slušalice u uši i krenula naprijed. Trčala sam i razmišljala o Tayu i Tomu. Zapela sam između njih dvojice. Ma nisam, kad bolje razmislim, Tom nije opcija. On je samo za jednu noć. Tay je onaj kojeg stvarno želim. Zavibrirao mi je mobitel u džepu. Tay. Javila sam se.
-Hej, Tams. Kako si? Osjećaš li se bolje?- on se brine za mene. Tako slatko.
-Je malo. Jel se ti to brineš za mene?- nasmijala sam se.
-Naravno. Hoćeš da svratim do tebe. Mogao bih sad, slobodan sam.-, sramežljivo je rekao.
-NE! Ovaaajjj...ne, pokupit ćeš zarazu!- brzinski sam rekla.
-Uhm...nije bitno, uistinu.-, odvratio je veselo.
-Tay..jaa...kako da ti kažem. Ne...ne osjećam se baš najbolje. Možda i nije dobra ideja da svratiš.-, stala sam s trčanjem.
-Aha. A dobro onda. Mislio sam da me želiš vidjeti, to je sve.-, tiše je rekao.
-Ma znaš što? Želim te vidjeti, imaš pravo. Dođi kroz nekih dva sata dok se ja sredim, pocugam sve tablete i tako da se ne izbljujem na tebe.-, nasmijao se.
-Dobro. Vidimo se onda Tams. Ne moraš se pretjerano sređivati za mene.-, sramežljivo mi je odvratio.
-Ma tiho! Moram.-, nasmijala sam se, -Vidimo se onda. Papa!-
-Bye.-, poklopio je, pa sam i ja. Brzo sam požurila natrag do hotela. Bila sam tamo za nekih pola sata. Ipak sam trčala sat vremena. Potrčala sam prema sobi i pokucala. Nema odgovora. Ponovno sam pokucala. Začula sam vodu iznutra. Krasno. Baš se sad morao tuširati. Otrčala sam natrag do recepcije i zamolila ih za rezervni ključ. Dobro pa su me prepoznali. Dali su mi ključ pa sam ponovno potrčala do sobe. Otključala sam vrata. Tom se još tuširao. Presvukla sam se u traperice i majicu te pospremila odjeću za trčanje. Pokupila sam sve svoje stvari i čekala da izađe iz kupaone. Koliko se dugo taj čovjek može tuširati? Prošlo je već pola sata! Napokon je izašao van. Doduše, samo s ručnikom omotanim oko pasa, ali ipak je izašao.
-Oh, super, vani si.-, rekla sam i ustala se s kreveta.
-Da...a kud ćeš ti?- zbunjeno me pogledao.
-Moram ići. Da..Uhm..vidimo se...valjda.-, odvratila sam i stavila torbu na rame.
-Aha. Ok. Daj mi samo svoj broj.-, krenuo je prema noćnom ormariću po mobitel.
-Da, kao da ćeš nazvat.-, promrmljala sam sebi u bradu.
-Molim?- pogledao me jer nije razumio što sam rekla.
-Ništa bitno. Eo, piši.-, rekla sam i izdiktirala mu broj, -Ok, idem sad. Papa.-, mahnula sam i krenula prema vratima.
-Da...papa.-, nasmijao se, a ja sam izašla van. Potrčala sam niz hodnik i trčala sve do mjesta gdje sam parkirala auto. Zateklo me iznenađenje. GDJE JE SVENOV AUTO? Tako sam mrtva...
Post je objavljen 03.05.2010. u 11:19 sati.