PITA I BANANICA

ponedjeljak, 05.03.2012.

Već sam napisao da sam hipohondr, definitivno jesam. Svaki dan ispočetka proživljavam svojih 7 mjeseci u bolnici.
Nemam PTSP, tj rata i puške nisam vidio, bio sam dijete u to vrijeme.
Svaku večer kad legnem ispočetka sam na renimaciji: nije mi jasno koju bolest imam( u bolnici su mi lječili tuberkolozni menigitis koji nisam imao), oko mene vidim kako se doktori oživljavaju pacijente i kako se obitelji opraštaju od najmilijih. Stalno sam u bolnici bio u iščekivanju svoje žene, kad dođe ne bi se baš napričali jer imao sam kanilu, pa sam joj onda pisao.
Uf što sam stalno bio ljut , nemam pojma zašto zabrijao sam da će mi ona donijeti pitu od jabuka. Dani su prolazili, ali ona pitu nije donosila. Čak sam se pomišljao i rastati zbog pite
Zamišljao kako ona nosi pitu, ali nisam joj imao sa čim javiti da požuri.
Eh da trebalo je meni vremena da skužim, pa ja ne mogu jesti.
Prvo sam zaželio bananicu , što je ona donijela- njezina greška:počeo sam se gušiti, jer sam si umislio da mogu bananicu progutati odjednom. Da skratim ta bananica je izašla na kanilu. Sve je prošlo ok, osim što su sestre pomislile da me žena želi likvidirati
Sa vremenom zaboravio sam na bananicu i pitu, sad sanjam čevape i pivu

05.03.2012. u 16:35 • 0 Komentara • Print • #

<< Arhiva >>

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.

Dnevnik bolesnika o svemu pomalo

ponedjeljak, 05.03.2012.

PITA I BANANICA

Opis bloga

Kontakt

facebook stranica

Dnevnik bolesnika o svemu pomalo