Nisam odustao od pisanja ko što se se neki pobojali, već nisam na žalost stigao pisati, nije me bilo doma. Opet se malo putovalo. Malo, ne puno.
Prvo bijah na Pagu. Radio sam kao "kvazi" animator na nekom brodu, ali njima nisu trebali animatori već harmonikaš ili neka druga luda da zabavlja na taj način ljude. Volim ljude koji se prave da znaju svoj posao. Zamislite katamaran za izlete na dvije etaže popunjen sa stotinjak ljudi i to najviše Čeha, Talijana, Rusa, Švaba, ukratko desetak različitih nacija sa kojima se moraš sporazumjeti na svim jezicima osim engleskog, na prostoru koji je jedva prohodan od pretrpanosti. Pa ti sada radi. Rekoh da me isplate (nakon cijela dva tjedna – a trebao sam dva mjeseca), te nastavih po obali.
Poslije sam svratio do Zadra, do familije (ima ih dosta tamo). Dva dana pozdravljanja većine njih (sezona je, dosta njih radi) i baš kada sam pomislio da odem natrag za Zg, zove me sestra da svratim do nje. Kada sam već krenuo krstariti obalom, zašto ne. Ona je kod dečka u Dragama (pokraj Pakoštana).
Druga postaja Drage, ali se tamo nismo previše zadržavali. Svaki dan se krstarilo obalom, što danju, što noću – Biograd, Pakoštane,… Nakon par dana, kada sam ostao bez "silne" love koju zaradih na Pagu, izbrojio sam zadnju sitnu lovu za kartu i zapalio natrag za Zg.
No vrag mi nije dao mira ni doma. Odradio sam par fuševa za neku lovu, te sa malom Ru se zaletio do Rovinja – opet, onako, za vikend. Tamo je ona sa prijateljem animirala familije djece stradale od mina, no morala se vratiti kada joj je ugovor istekao.
Oni su nam i pružili smještaj u jednoj rehabilitacijskoj bolnici. Mi smo im pomogli složiti jednu predstavu i neke naučili plesati. Predstavu su izveli u sklopu nekog festivala u Pićanu (znate onu reklamu za neku mrežu, koja navodi sve neke vukojebine i kako je i tamo njihova mreža dostupna. Između ostaloga navode i Podpićan. E pa ja sam bio u Pićanu koji je još veća rupetina od mjesta iznad Potpićana).
Tih par dana smo se nas troje roštiljali na suncu, vozali okolo biciklima, kupali, navečer izlazili i jednom zaspali na plaži. Ukratko, bilo je odlično.
Sada smo se vratili i nastavili trunuti u Zg. Malo se rade neki fuševi da se bar ima za kavu, tu i tamo baci oko na skripte za preostali ispit i uglavnom vegetira doma. Čak nam je i vrijeme išlo u prilog zadnjih par dana – kišurina.
Nekako jedva čekam da prođe ovo ljeto, nisam siguran zašto. Dosadno mi je kada sam doma, a za more baš i nemam keša.
Ma smisliti ću ja još nešto love pa ću se zaletjeti još koji puta dolje.
Do tipkanja.
|