|
Svaki put nakon pijanstva kažem sam sebi da se nikad više neću tako nalizat.. I svaki put sam sebi pljunem u usta.
A imam o sebi dobro mišljenje, kao o inteligentnom i pametnom stvorenju. Sve dok ne dođe do cuganja, to donekle i drži vodu, ali nakon par piva mozak otkaže poslušnost, pa mi se otvori fergazer. Samo toči, sve će se popiti, šteta baciti. Najgore je kad dođeš do stadija kad prinosiš flašu ustima po čistoj inerciji. Uopće više tekućine ni ne stane u tebe, ali još uvijek cuclaš lagano. Naravno, planu i dve kutije pljugi u par sati, tako da pred kraj večeri dišeš na škrge i to jedva.
Dođeš doma, probudiš pol kuće, bubneš u krevet u boksericama i jednom čarapom na nozi, bez pranja zubi i pišanja. Borba sa centrifugom, soba se vrti kao ringišpil, dišeš duboko i pokušavaš naći položaj u kojem ti se soba najmanje vrti. Zaspiš ni sam ne znajući kako.
Ujutro te zbudi budilica/žena/majka/otac/brat/sestra (nepotrebno precrtati), u sobi smrdi kao u grobu, iz usta miriši kao da je neko otvorio šaht od kanalizacije. Mamuran i lud, pišanje i sranje, peterostruko pranje zubi (uzalud), preskakanje doručka i jaka kava. Pa još jedna. Tableta protiv glavobolje.
Boriš se sam sa sobom, da li javiti na posao da si bolestan ili, kad si se već probudio, krenut radit. Pobjeđuje ono malo zdrave pameti što ti je još ostalo i krećeš. Naravno, tramvaji su puni kao čep, nema šanse da sjedneš, a tak te šoraju valungi kao da si u klimakteriju. Dovučeš se do posla, još jedna kava, Fini Mini od rajčice. Krenu zvonit telefoni, a kao da ti zvone direktno u ludari. Tableta od jutros popušta, piješ još jednu. Pijani proljev te potjera, stenješ i moliš Boga da te ubije, jer ovo nije normalno.
Prva pauza, odeš zapalit i vidiš da ništa od ovog pa skokneš u prvu birtiju i bubneš dupli gorki. Tijelo zadovoljno odgovara, mamurluk prolazi jer je nešto alkohola ušlo u krv. Brojiš minute do kraja radnog vremena, i točno sve znaš. Dolazak doma, juhica i lagana tjestenina, pa zaleć i dobro odspavat. I nemoj da me neko dira.
Nakon posla dolazak doma, klopa, legneš i ne možeš zaspat. Majku mu. Pa malo buljiš u TV i vidiš da je već 11 navečer, da se nisi ništa odmorio i treba opet ujutro na posao. Sam sebi svečano obećavaš da se više nikad nećeš tako nalizati. Držiš se toga kao pijan plota do prvog vikenda, dok Pero ne pozove na roštilj. Pa si misliš "Ma baš me briga, sutra je nedjelja, pa se mogu naspavat i doći sebi. Al ne ću više lokal preko tjedna." I držiš se toga sve dok kolega s posla ne pozove nakon radnog vremena u birtiju pokraj firme na cugu, jer mu je rođendan.
I tak dalje, i tak bliže.
Ponekad se pitam da li mi glava služi samo zato da me boli nakon pijanstva. Jer mi izgleda da ju ne koristim za ništa pametnije.
|