< | ožujak, 2009 | > | ||||
P | U | S | Č | P | S | N |
1 | ||||||
2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
30 | 31 |
Evo, tija ja ili ne, doša je na red i ovi post. Ne, iako bi se čak neki od vas i radovali ... ne mislin zaitnit tastaturu u trnje. Ne još jerbo još u svići jema ulja. Vinka još nije naresla i još uvik mi pruža nepresušnu inspiraciju za pisanjnje. Samo je doša trenutak za rastanak sa ovin stanon, koji je Vinkici ionako jedini koga poznaje. Odosmo u dijasporu. Doduše, ne daleko, par kilometri zračne linije, sa jednoga kraja Kaštili na drugi, ali meni je i to velika promina. Dosad bi mi kraj ponistre bučile ferate ... sad će rejoplani. Ajde, valjda ću se do lita, kad i bude malo više, naučit i na to Zatvaran, rastavljan, idući post se piše u Donja Kaštila, u privremenoj, nadan se ča kraćoj, dijaspori ... dokle se ne zgradi kućica. Sa Vinkinon sobon, koju će ona piturat u rozu boju, i jemat će po zidovima crvene cvitiće. Zdravi bili! |
Ajme koja lipa brojčica ... ... da mi je ko nazad pet godin, kad san počeja pisat blog, reka da ću ovako daleko dogurat. Malo, ali čovika veseli ... da je ovoliko svita vidilo ovo ča san tokon godin napisa, inspiriran najviše sa mojon malon Principesson. Koja je u međuvremenu dobro narasla, fala na pitanju, nosi osmicu, a deboto i desetku, iako joj je peti rođendan za malo manje od misec dan. Neka, u zdravlju! A tata će morat ovi dan prič sa riči na djela: Kičmatrans! Iako ovo djeluje ka VEĆ VIĐENO, ipak nije ni blizu toga. Najpri, evo nakon šest godin provedeni u ovome stanu, za gazdu mogu nać samo riči hvale! Ja san izvršava svoje obveze, koliko toliko redovito, on nije zanoveta ... i uvik smo se lako našli oko neki sitni problemčići. Amen! A selidba? Gren u punice ... ipak je nemoguća misija plaćat i kredit i postanarstvo, a doli, budimo realni, jema ipak malo više mista. Eto, dosta za ovi jubilarac. Mac naprid! Zdravi i veseli bili! |
Lud? Možda ... Blesav? Vjerojatno ... ali nije naučno dokazano ... Ne moreš kontra prirode ... Bilo kako bilo , uzeja san pretplatu ... ... i moj mlađi brat, također |
E, još jedan vikend bliže zadanome cilju - Home sweet home ... A tako je lipo počelo ... Je da je bija petak, i to trinaesti ... ali san se dobro, dobro ismija, kako nisan odavna. Dunkve, u naše malo misto je bila prestava «Hamleta u Mrduši Donjoj» koju su nan upriličili gosti iz Splita, Kazalište mladih. Nećemo sad sitničarit, pa brojit godine glumcima koji i nisu baš juniori, ili ča se našlo par «telaca» koji su «zaboravili» udušit mobitele, ali po stoti put san se uvjerija da kad pravi igrač napiše nešto, neki tekst koji onako zimzeleno (evergreen, za sjevernjake) «nacrta» naše ljude ... kako je to radija pokojni Smoje u «Malome mistu» ili još uvik živi stari Brešan u ovome komadu, onda i uopće ne triba pripravljat, jer kad jedan put «nacrtaš» čovika, nije bitno koji mu je simbol na kapi oli na bandiri ... uvik je isto! Mentalni sklop je mentalni sklop, ma koliko mi šutjeli o tome ... photo by sucurac.info I tako dođeš do apsurdne situacije da su se u istome kinu, na istoj predstavi, različiti ljudi smijali različitim jezičnim bravurama iz radionice staroga lisca Brešana, u pristojno popunjenome mjesnome kinu. Ipak mi je petak trinaesti veselo završija, jer san ga deboto ciloga proveja tražeći neke papire po kući ka Miotto onega mulca u butigi (Velo misto ... eto, opet Smoje). Subota je, skoro po tradiciji, rezervirana za «quality time» ... malo obilazak butigi po Splitu, malo McDonaldsa. Vinka obožava McToast, a i bile su nike smišne figurice na Happy Mealu pa onda nastupa ATOMSKO popodne: Vinka zove prijateljicu Saru kod sebe da se malo igraju i onda one okrenu kuću naopako ... Zakonita je osula rafalnu paljbu na mene, fala Bogu, po povratku sa posla, ali srića da nema pojma kako je kuća STVARNO izgledala, ono ča je ona vidila je NAKON sređivanja i sakupljanja njih dvi, popodnevne šefice. Vinkica je cilu prošlu šetemanu malo kašljala, ali barenko nije jemala fibre, ma zato cilu nedilju nije odila u vrtić ... A kako san vikend počeja sa kulturnin uzdizanjen, bilo je red i da ga tako završimo ... Već smo za godišnjicu mraka tili pogledat film «Slumdog Millionaire» ali su karte bile rasprodane pa san na kraju mora gledat «Ispovjesti šopingoholičarke» di san bija jedini muški u kino. Ovu smo nedilju odlučili ispravit grešku, pa san karte vazeja dan ranije. Zakonitu ionako nije tribalo puno nagovarat. Eno ga, ka da vas čujen, sad će se opet počet preseravat sa «Milijunašen» ... Naravno da Vas neću razočarat Normalno je da se ne mogu 100% poistovjetit sa malin, glavni junakon filma, jer san ipak bija u svome ditinjstvu milijun puti sritniji od njega, ali sam prikaz filma, da se za «onakve» kvizove ne moreš spremit npr. Čitajući enciklopediju, nego se spremaš cili život, i ipak je srića glavni faktor. Ako si dovoljno sritan, doće ti pitanja na koja znaš odgovor. I u biti, spremaš se za tako nešto cili život. Kako je reka glavni junak filma, valjda je tako zapisano. I svi oni koji gredu tamo sanjadu o tome da je i njima zapisano da unovče svoju sriću i/ili znanje za izvuć se iz nečega iz čega se ne mogu izvuć na drugi način. Koliko toliko legalan ... To me ipak moredu najbolje razumit oni koji su takvo nešto već iskusili, bilo kod Tarika, bilo kod one naše crne Vištice Danijele. Film STVARNO mirita svaki Oskar ča ga je dobija, jer je majstorski isprepleja ono o čemu pričan, sa ljubavnon pričon i surovon indijskon svakodnevnicon punon kontrasti od krajnje bijede do visokoga glamura ... od koliba od blata (slum ... odatle naziv slumdog, ulično pseto) do blištećih nebodera. Odavno jedan film nije ostavija ovako dubok utisak na mene ... evo, sve do sad nisan moga napisat koju besidu. Još pod utiskon filma, iša san gledat Hajduka, koji je ipak na kraju malo uprska. Ajde, još smo prvi, ali primit gol u devedesetu minutu .... a i zaslužili smo ga, kad od pet ziceri ne moremo uvalit nijednoga. Ali nije to bilo ništa ča me čekalo ujutro. Sinoć smo, ništa ne sluteći, obećali Vinki da će ujutro u vrtlič i da će obuć suknju. Ajme sriće! To ča je ona sritna, ne smeta mi ni najmanje, dapače, ali mali terorista nikako dočekat da se svane i da se obuče i gre u vrtić. Probudila se u četri ure i ronje da kad će više svanit da kad će više u vrtić. Pa se uvali kod nas u postelju i naravno, sa spavanjen je bilo gotovo. Samo okrićanje u postelji ka ventilator. Kad smo se spremili, izletila je iz kuće ka metak i bili smo prvi u vrtiću jutros. Ne triba ni napominjat kako se odma pofalila teti sa suknjon. Drugi put ću pazit ča joj obećajen uvečer, pribacićemo to za ujutro, da se bar moremo naspavat na miru. Kad će petak!!!!! Odnosno subota. A zašto subota? E, jeste kurijožasti ... pa zato ča je prvi dan prolića. Pun mi je kua ove zime ... Zdravi mi i veseli bili! |
Svim ženama, majkama, bakama, djevojkama ... čestitam njihov praznik, Međunarodni dan žena! Ha, evo ga! Još jedan nešto-nostalgičar, komunjara, licemjer ... pokušavam zamislit sve moguće i nemoguće epitete kojima ćete me počastit. Hvala, hvala, i ja Vama ... Za one ideološki isključive, samo mali podsjetnik, da je i UN od 1975. godine počeja obilježavat taj datum ka Međunarodni dan žena a za one kojima je zmija u žepu, samo mala opaska da i neće vrag odnit ako se situ voljene ženske osobe i budedu kavalir bar na jedan dan. Neću vas više davit. Odoh sa Zakonitom proslavit njezin praznik! Samo toliko od mene. Amen! Zdravi mi i veseli bili! Ponoćni update ... ... Pozdrav iz Tokija!!! Fala lipa, @danijela ... |
SInoćsan ostarija desetak godin. Najmanje. Rekli bi zli jezici da mi je bilo više i vrime ... da se uozbiljin. Ne, ne bojte se ... nije se ništa zla dogodilo. Dapače! Čak štoviše Odlučija san počet gradit kuću. Ne od Lego kocak, takvi san se nagradija, i još ću, fala na pitanju, dokle Vinka nareste ... Pravu kuću, zidanu, od betona/matuni/bloket ... ... evo ovod bi to tribalo niknit. Ako Bog da zdravlja ... i banka pinez ... Znan, znan, izabra san baš najsritnije vrime za gradnju. Svi krepaju, gredu na bubanj i Opel i City Bank, stenju i puno veći (i teži, i teži ...) od mene ... ali valjda je to tako moralo bit. Simbolično ... sinoć san platija zadnju ratu od auto-kredita. A sutra jeman razgovor za novi. Kredit nad kreditima. Reka san Zakonitoj, neka sad gre duplo više u crikvu, i da se siti diko i misu za zdravlje mi dat Jesan li lud? Ne znan, možda, ali kraj Maminja sigurno ne mogu doć do izražaja ... Mora san napravit ovo, more bit i prije, ali stalno nešto čekaš, da se riješi ovo, da se riješi ono ... Eto, bar jeman, fala pokojnome stricu Mirku, ovo bokunić zemlje, i bar mogu/smin gradit na njoj ... a s obziron na to di radin, je li, glede mede, mislin da se uvatin radit "bez papiri" jema bi Dropulićku sa bagerima za vraton za kvarat od ure. Znate li oni vic o Sućuranima u paklu? Ne znate? Nema veze, ja ga znan. I ispričat ću van ga drugon prilikon. Jema i žena bokunić zemlje. Ali more sa njin ča ga volja. Ne znate zašto? Ja znan ... i to ću nekon drugon prilikon ispričat. I to je jedan od razloga zašto san OVOLIKO čeka sa početkon/odlukon o gradnji! A za otplaćivat kredit? Nema zime, lako mi je kad radin tamo di radin, opet će reć zli jezici ... Neka i, neka oni melju i dalje, a ja najbolje, i Zakonita naravno, znan kako je i ča je. I moji radni kolege, naravno. Čak je i Vinka počela priračunavat igračke u matune i kupe (cigle i crijepove, za sjevernjake) ... Zasad san meka samo zemlju, kad buden sredija skicu ili bar idejni projekat, staviću i to. Neće bit ništa veliko, ne bojte se. Osandeset kvadrati, potleušica, a ako će VInka ili ko drugi posli dizat neka se sam/sama misli. Eto, to bi ka bilo to ... dovidova! A čestitke, ili izraze saučešća, ovisno o afinitetima i mišljenjima, priman na emajlove ... Update: Zahvaljujući @galebu, evo i malo bolje snimke ... za one koji se baš i ne mogu snać po Sućurcu ... |