Evo, tija ja ili ne, doša je na red i ovi post.
Ne, iako bi se čak neki od vas i radovali ... ne mislin zaitnit tastaturu u trnje. Ne još jerbo još u svići jema ulja. Vinka još nije naresla i još uvik mi pruža nepresušnu inspiraciju za pisanjnje.
Samo je doša trenutak za rastanak sa ovin stanon, koji je Vinkici ionako jedini koga poznaje.
Odosmo u dijasporu.
Doduše, ne daleko, par kilometri zračne linije, sa jednoga kraja Kaštili na drugi, ali meni je i to velika promina.
Dosad bi mi kraj ponistre bučile ferate ... sad će rejoplani. Ajde, valjda ću se do lita, kad i bude malo više, naučit i na to
Zatvaran, rastavljan, idući post se piše u Donja Kaštila, u privremenoj, nadan se ča kraćoj, dijaspori ... dokle se ne zgradi kućica.
Sa Vinkinon sobon, koju će ona piturat u rozu boju, i jemat će po zidovima crvene cvitiće.
Zdravi bili!
Post je objavljen 31.03.2009. u 08:27 sati.