Ajme koja lipa brojčica ...
... da mi je ko nazad pet godin, kad san počeja pisat blog, reka da ću ovako daleko dogurat.
Malo, ali čovika veseli ... da je ovoliko svita vidilo ovo ča san tokon godin napisa, inspiriran najviše sa mojon malon Principesson. Koja je u međuvremenu dobro narasla, fala na pitanju, nosi osmicu, a deboto i desetku, iako joj je peti rođendan za malo manje od misec dan.
Neka, u zdravlju!
A tata će morat ovi dan prič sa riči na djela: Kičmatrans! Iako ovo djeluje ka VEĆ VIĐENO, ipak nije ni blizu toga. Najpri, evo nakon šest godin provedeni u ovome stanu, za gazdu mogu nać samo riči hvale!
Ja san izvršava svoje obveze, koliko toliko redovito, on nije zanoveta ... i uvik smo se lako našli oko neki sitni problemčići. Amen!
A selidba? Gren u punice ... ipak je nemoguća misija plaćat i kredit i postanarstvo, a doli, budimo realni, jema ipak malo više mista.
Eto, dosta za ovi jubilarac. Mac naprid!
Zdravi i veseli bili!
Post je objavljen 26.03.2009. u 07:55 sati.