Marketing
Pakleni kraj paklenoga vikenda ...
E, još jedan vikend bliže zadanome cilju - Home sweet home ... A tako je lipo počelo ...
Je da je bija petak, i to trinaesti ... ali san se dobro, dobro ismija, kako nisan odavna. Dunkve, u naše malo misto je bila prestava «Hamleta u Mrduši Donjoj» koju su nan upriličili gosti iz Splita, Kazalište mladih. Nećemo sad sitničarit, pa brojit godine glumcima koji i nisu baš juniori, ili ča se našlo par «telaca» koji su «zaboravili» udušit mobitele, ali po stoti put san se uvjerija da kad pravi igrač napiše nešto, neki tekst koji onako zimzeleno (evergreen, za sjevernjake) «nacrta» naše ljude ... kako je to radija pokojni Smoje u «Malome mistu» ili još uvik živi stari Brešan u ovome komadu, onda i uopće ne triba pripravljat, jer kad jedan put «nacrtaš» čovika, nije bitno koji mu je simbol na kapi oli na bandiri ... uvik je isto! Mentalni sklop je mentalni sklop, ma koliko mi šutjeli o tome ...
photo by sucurac.info
I tako dođeš do apsurdne situacije da su se u istome kinu, na istoj predstavi, različiti ljudi smijali različitim jezičnim bravurama iz radionice staroga lisca Brešana, u pristojno popunjenome mjesnome kinu. 
Ipak mi je petak trinaesti veselo završija, jer san ga deboto ciloga proveja tražeći neke papire po kući ka Miotto onega mulca u butigi (Velo misto ... eto, opet Smoje).
Subota je, skoro po tradiciji, rezervirana za «quality time» ... malo obilazak butigi po Splitu, malo McDonaldsa. Vinka obožava McToast, a i bile su nike smišne figurice na Happy Mealu 
pa onda nastupa ATOMSKO popodne:
Vinka zove prijateljicu Saru kod sebe da se malo igraju i onda one okrenu kuću naopako ... Zakonita je osula rafalnu paljbu na mene, fala Bogu, po povratku sa posla, ali srića da nema pojma kako je kuća STVARNO izgledala, ono ča je ona vidila je NAKON sređivanja i sakupljanja njih dvi, popodnevne šefice.
Vinkica je cilu prošlu šetemanu malo kašljala, ali barenko nije jemala fibre, ma zato cilu nedilju nije odila u vrtić ...
A kako san vikend počeja sa kulturnin uzdizanjen, bilo je red i da ga tako završimo ...
Već smo za godišnjicu mraka tili pogledat film «Slumdog Millionaire» ali su karte bile rasprodane pa san na kraju mora gledat «Ispovjesti šopingoholičarke» di san bija jedini muški u kino. Ovu smo nedilju odlučili ispravit grešku, pa san karte vazeja dan ranije.
Zakonitu ionako nije tribalo puno nagovarat.
Eno ga, ka da vas čujen, sad će se opet počet preseravat sa «Milijunašen» ...
Naravno da Vas neću razočarat 
Normalno je da se ne mogu 100% poistovjetit sa malin, glavni junakon filma, jer san ipak bija u svome ditinjstvu milijun puti sritniji od njega, ali sam prikaz filma, da se za «onakve» kvizove ne moreš spremit npr. Čitajući enciklopediju, nego se spremaš cili život, i ipak je srića glavni faktor.
Ako si dovoljno sritan, doće ti pitanja na koja znaš odgovor. I u biti, spremaš se za tako nešto cili život. Kako je reka glavni junak filma, valjda je tako zapisano. I svi oni koji gredu tamo sanjadu o tome da je i njima zapisano da unovče svoju sriću i/ili znanje za izvuć se iz nečega iz čega se ne mogu izvuć na drugi način. Koliko toliko legalan ... 
To me ipak moredu najbolje razumit oni koji su takvo nešto već iskusili, bilo kod Tarika, bilo kod one naše crne Vištice Danijele.
Film STVARNO mirita svaki Oskar ča ga je dobija, jer je majstorski isprepleja ono o čemu pričan, sa ljubavnon pričon i surovon indijskon svakodnevnicon punon kontrasti od krajnje bijede do visokoga glamura ... od koliba od blata (slum ... odatle naziv slumdog, ulično pseto) do blištećih nebodera.
Odavno jedan film nije ostavija ovako dubok utisak na mene ... evo, sve do sad nisan moga napisat koju besidu.
Još pod utiskon filma, iša san gledat Hajduka, koji je ipak na kraju malo uprska. Ajde, još smo prvi, ali primit gol u devedesetu minutu .... a i zaslužili smo ga, kad od pet ziceri ne moremo uvalit nijednoga.
Ali nije to bilo ništa ča me čekalo ujutro.
Sinoć smo, ništa ne sluteći, obećali Vinki da će ujutro u vrtlič i da će obuć suknju. Ajme sriće! To ča je ona sritna, ne smeta mi ni najmanje, dapače, ali mali terorista nikako dočekat da se svane i da se obuče i gre u vrtić.
Probudila se u četri ure i ronje da kad će više svanit da kad će više u vrtić. Pa se uvali kod nas u postelju i naravno, sa spavanjen je bilo gotovo. Samo okrićanje u postelji ka ventilator. Kad smo se spremili, izletila je iz kuće ka metak i bili smo prvi u vrtiću jutros. Ne triba ni napominjat kako se odma pofalila teti sa suknjon.
Drugi put ću pazit ča joj obećajen uvečer, pribacićemo to za ujutro, da se bar moremo naspavat na miru. Kad će petak!!!!! Odnosno subota. A zašto subota? E, jeste kurijožasti ... pa zato ča je prvi dan prolića. Pun mi je kua ove zime ...
Zdravi mi i veseli bili! 
Post je objavljen 16.03.2009. u 10:58 sati.