... da ne zamirite, i ja san, davno, obaša cilu županiju, i šire, sa mlaznicon u ruci i brentačon na kostima, ma koliko mi šutjeli o tome ...
E, i zaboravija san napisat, član sam DVD "Mladost" čin san uspija nagovorit mater da mi se potpiše na pristupnicu, od 1977. godine.
Spojilo mi žicu STOP Bija Vinki rođendan STOP Dobili smo još jednog ukućanina STOP Nastavak slijedi STOP
... i za ne falit, surfajući bespućima interneta, da buden iskren na www.gadgeterija.net, naletija san na ovo;
"Atari 800XL je odsvirao klavirske i orguljaške dionice, Texas Instruments TI-99/4a gitaru, 8 Inch Floppy Disk bas, 3.5 inch Harddrive je poslužio kao gong, a HP ScanJet 3C je otpjevao sva četiri vokala."
Citat završen. I pa ča je sad? A eto, za jednu raminu od ovi na popisu san ipak emocionalno vezan, to mi je bila prva makinja, ATARI 800XL, kupljen davnih osamdesetih godina prošloga stoljeća, sa ondašnjon full opremon, ej, jema je čak i disketnu jedinicu, duplo brži od ondašnjega Komodorca, a i Spektruma bi ostavija u prašini ... pa mi je malo teplo oko srca kad vidin da i još jema "u pogonu", pa makar služili samo još za ovakove muzičke perverzije. A ni pisma nije loša
Update ....
Je, dočeka san i to, spojilo mi žicu. I opet nije moglo ić po Božju, dozvizdilo mi je više, jedno pet puti san bija u T-centre, i svaki su mi put uzeli uredno podatke, kopirali osobnu kartu, i rekli ono klasično «javit ćemo Van se» ... ali, pogodite iz tri puta jesu li mi se javili. Jesu vraga!
I onda mi je zadnji put puka film, figurativno, naravno, i reka san in u petak, da ako do sride ne bude riješeno moje «preseljenje» da ću lipo cilu dokumentaciju, dobivenu od nji, sa uredno zapisanin datumima, emajlirat u centralu T-coma u Dojčlandu i ujedno i svin HR novinan, od «Slobodne» do «24ure» ... Ovi ča mi je zadnji vazeja podatke se bidan pripa da ću ga tuć, ali san ga razuvjerija, jer nije bidan čovik kriv ča in je cili sistem slinav i lantav, pa san ga umirija. Morete mislit na što san onda sličija kad se ovi bidan pripa
Naravno, uredno su mi stigli računi za treći misec, koje san isto tako uredno i platija, ali jedva čekan da mi stignu, ako i dođu, računi za četvrti misec.
Dokumentacija još uvik čeka ... mogla bi ipak završit u Dojčland, ako mi pokušaju naplatit uslugu koju mi nisu isporučili VLASTITON KRIVNJOM. A to je, za cili misec, cca 300 kn (pretplata na telefon + MaxADSL flat + MaxTV) bez beknit ...
Ali molajmo mi to, eto, napokon je završilo ...
Čekale su me ugodnije dužnosti. Ka npr. Vinkin PETI rođendan. Službeno u subotu 25. 4., iako je pravi bija još u utorak, 21. 4. ali ne bi Gospe Sinjska uskladila slobodni termin u «Gingole» (igraonica) i slobodni dan od Zakonite, tako da je subota ostala ka jedini održivi kompromis.
Iako je rođendan za Vinku počeja odavna. Dobila je od jedne babe mali ormarić sa škafetima za spremit igračke. Ali to nije zanimljivo ka ono ča je dobila od strikana.
Nakon konzultacija od ukućana i svih dobivenih dozvola, stiga je novi stanar u kuću
A kako beštiju triba najpri krstit, onda je uslijedila opća rasprava. I naravno, Vinka je prevagnila sa svojin prijedlogon da se tica zove Cvjetkica. Na što smo mi stariji uložili amandman, da se radi lakoće izgovora koristi skraćeni oblik: CVITA. Pa smo mi dobili Cvitu, a bome je i Cvita dobila nas Svako od ukućani je uredno pozdravi, kad prođe kraj nje na verandi, pomalo se privikajemo na nju ka i ona na nas. Polako se već privikaje pa je počela i «pivat», ako se pivanjen more zvat ono njezino prodorno kreštanje. Više mi onako baca na Katju Kušec ...
Jedva se dočekala ta subota, dizanje pri sedan uri ipitanje: Kad ćemo se više obuć i poć na rođendan? Pa tako svaki pet do deset minuti, sve do ure i po, kad smo krenili. Uopće nan nije bija tlak na trista.
A u igraonicu je uletila ka tajfun ...
... jerbo je tamo ja mislin najboje misto u Splitu za dičje rođendane. Ne, nisu mi dali popust, ali ča je, je, ogromno dvorište sa malin izlazon, jema svakoga blaga dičjega za igranje ...
... i to za sve dičje uzraste. Uz to ča je pod igraonice, odnosno dvorište, bija pokriven sitnin žalon, dušu dalo za male bauštelce ...
... ali sve u svemu, nakon ča su se neki dobro naspavali i popunili kvorum ...
... stariji su sve to udobno, lagano i uljuljano držali pod kontrolon ...
neki opušteno i smireno, a neki manje više grintavo ...
.... ali i takvima grintavcima je malo laškalo kasnije, kad je torta sa slikom, zamislite, Štrumpfova ...
... došla na red za egzekuciju ...
.... ukratko rečeno, idila, i to bez ikakve ironije i cinizma. Najopušteniji dječji rođendan kojemu san prisustvova, od Vinkinih pa nadaleko i naširoko.
Ali ... svemu dođe kraj, pa i Vinkinome rođendanu, pa je nakon odrađenoga obveznoga dila programa ...
... i pozdravljanja sa odlazećim malim i velikim gostima,
... tribalo poć doma, lagano odjahat na zapad, u zalazak sunca ...
Ne, nisan posta vatreni obožavatelj Psihomodo Popa, iako mi njihova muzika nije mrska. Dapače! Jednostavno mi nije pa napamet nijedan bolji naslov koji bi označija da san opet u pogonu. Doduše, još malo trokiran, naročito moje kolino nakon traljavo izvedenoga dvostrukoga axla, ili piruete, sa mekin doskokon na velepoštovanu stražnjicu ...
Hvala na pitanju, šepesan pomalo, tri puta na dan minjan gumirani zavoj i mažen kolino, tako da mogu reč da san primazan svin mastima
Neka, bar mi nije dosadno, to nikako. Rado bi dan produžija za još koju uru, ali priko dvadeset i četiri ne ide ...
Skupilo se malo posla, ali ništa ča uz pomoć Vinke i Zakonite ne bi moga obavit ...
Da mi nije bilo nji dvi, tu večer bi namisto u tri ure lega u pet. Ujutro , naravno,
Polako brojin prve nedilje u dijaspori, i sve mogu reč, ali ne da mi je dosadno.
Da se ne bi ko uvridija, ovo je ipak malo manje i urbaniziran i betoniziran dil Kaštili, pa bi se u Mašogradu teško dogodilo da te iz pozapodnevnoga pižolota probudi mjaukanje maške ... ka ča se dogodilo mome šuri. A rečete mi vi, to nije ni M od maške, kolika je ...
Ali zato zna mjaukat za po duzine mačak (duzina=tucet, za sjevernjake) kad ga je uspila probudit ...
Naravno, pošto je na sadašnjoj adresi veliki vrtal isprid kuće, završila je u jednome kantunu od vrtla, iako se Vinkica bunila. Postignut je prešutni dogovor da nima beštije u kuću, jedino, eventualno, nešto u čibu (čiba-krletka, za sjevernjake), nešto eventualno malo, sitno, pernato i ne preglasno ...
Tu i tamo ipak prođen priko Sućurca, dovoljno da vidin ča jema novega ...
... nismo se još dogovorili oće li se brod zvat "Queen Anita" oli "Queen Neve" ...
A i inače san malo obnovija gradivo, i vidija se sa ljudima koje inače baš često i ne viđan ...
Dunkve, bila je velika finalna večera od sučurački maškar, koju ka i svake godine organizira naša udruga, KPU „Kampanel“.
Pa ko to more platit ... Kad bi inače na istu sliku stalo ovoliko živopisnih likova ...
A i dogodilo se par mirakuli (mirakul=čudo, za sjevernjake) ... Uspija san nagovorit Zakonitu da gre sa menon na večeru (1. mirakul) a to je bilo izvodljivo zato ča je dobila čak PET SLOBODNI DANA (2. mirakul) ... Ali to, nažalost, nisan uspija dokumentirat, jer nikako nije tila prid aparat. Zato san dokumentira treći mirakul ...
Ne oni bez kose, ni oni livo, oni su redoviti gosti, nego oni ča jema najbiliju kosu, koliko me pamćenje služi, ovo mu je bila premijera na večeri od maškar. Evala!
Jedino mi je još Vinkica falila na večeri, ali to je već bilo neizvodljivo, glede satnice, ali su zato boje dječjega vrtića „Neven“ branile njezine dvi tete ...
... i, kako je bilo?
Lipo, ka i uvik, spiza odlična, morskoga porijekla, crni rižot i manistra sa plodovima mora, prstoliznoga okusa ... čak mi se i Zakonitoj svidilo, a ona je vako malo finčukastoga ukusa za spizu. Sve naše pohvale posadi od kužine! A plesat ionako nisan moga, jer san još tehnički neispravan ... glede kolina. Nadoknadićemo to dogodine ...
Doša san do doma i zaspa čin san vidija postelju.
Ujutro, u subotu, me je čekala druga „bitka“sa ciklonan i anticiklonan, ... je, dobro san napisa, jedna skupština koja je tribala bit napeta, ali je ispala kalumela, neka, bolje da je tako, ali zato nisan moga izostat i poć na vatrogasno natjecanje, kup Dalmacije u Makarskoj.
Po nedilji ću dobit iscrpno izvješće od prišidenta DVD „Mladost“, kad se vidimo na poslu ...
A do onda, zdravi mi i veseli bili!
Evo, da prostite, napokon san se dočepa bokunića pravoga Interneta, i moran malo riješit zaostatke ...
Di smo ono stali ... a, kod prirode, genetike, i one otrcane priče da joj ne moreš uteć nikako.
Ovi put nije rič o Vinki, ali isto nismo utekli daleko,
... vazelo je Zlato mamino oni mali netbook, da ne rečen abortus od laptopa, pa je napravija kardinalnu pogrešku, da ga je netijaku Toniju u ruke. Na prvi, a i svaki slijedeći pokušaj oduzimanja iz ruke najnovije igračke, čuli su se jasni, glasni i nedvosmisleni prosvjedi popraćeni sa izlučivanjem svih tjelesnih tekućina. Drugi put će valjda pazit ča mu daje u ruke.
Zato ga tata nije vodija na utakmicu ...
... ka ča smo išli nas dva i vodili Vinku.
Ovi put je izdržala skoro do kraja, a ne samo poluvrime kad smo je vodili prvi put. A i nije bila neka utakmica.
Naš je golman umira od dosade ...
... dokle je oko njiovoga čuvara mriže uvik bila gužva ...
Završilo je dva i nula za nas. Sve na svoje misto ...
Za razliku od moga kolina, desnoga, koje je išlo prošetat malo di mu nije misto, posli utakmice ... očito san prestar za izvodit baletne figure. I pretežak, dapače. Pa mi se kolino malo pobunilo, naročito ligamenti
A za ne falit, to se dogodi u subotu uvečer, kad moreš poć jedino na Hitnu, a ne znan zašto mi u tome slučaju uvik pade napamet ona bolnica iz «Alana Forda». I onda maži, tigrove masti, konjske masti, leda, i eto, mogu bar po ravnome odit. Čovika san, onoga barba Jolu, ča namišta noge, mora na Uskrs molit da mi pogleda kolino. Ajde, bar nije ništa puklo.
Ali život gre dalje, neke stvari ne moredu čekat ...
Npr. Uskršnja jaja ...
... pa je to mala Vinka uz pomoć none Vinke uredno odradila u subotu ... da bi se lipo sutradan, na Uskrs ...
... zaputila sa Zakoniton mamon u crikvu. Skoro su okasnile dokle je mlaja odabrala ča će obuć
I tako, nekome po srići, a nekome sa malo manje sriće, prošli su i ovi Uskršnji blagdani, a ja san slobodan da van, iako sa malin zakašnjenjen, još jedan put čestitan.
Sritan van i blagoslovljen Uskrs!
I pogotovo ovo ča sad slijedi, zdravi, naročito zdravi, i veseli mi bili!
Update:
Rekla mi je jedna kolegica na poslu da san falija naslov ovega posta, da san ga triba nazvat ...
Dvostruki tulup!
Lako je njoj pi**it, ne mora njezino dešvano kolino nosit polovicu od kvintala i po ...
Prvi put san ovako, sa sčulon, bija u javnost, i mogu reć da san se ugodno iznenadija kako me ljudi molaju naprid u redu na blagajni, npr. ili u lift, brez obzira ča me ne poznaju ... iznenađen, vrlo ugodno. Pozdrav!
Malo pomalo, sve san prinija na novu lokaciju, «razdužija» stari stan (napokon san se i obrija) i polako se privikavan na novo boravište.
Fala na pitanju, još nismo sve složili i mekli na misto, ali to je, ka i revolucija, proces koji traje.
Kad napokon sednen i počnen otkidat latice «voli me, ne voli me», odnosno «triba mi, ne triba mi» mislin da će mi tribat pristojan kontejner za glomazni otpad da sve prinesen ča ću bacit.
Čak san se i kućnoga kina odreka, doduše privremeno, iša je u garažu, samo da dobijen potribnoga mista.
Zakonita je robu više-manje složila ... tako da se bar ujutro, onako iza sna, ne mašin za njezine mudante namisto za moje.
A sad uzrok ovakvega naslova ... žice!
Sve san žice malo-pomalo složija. Osin jedne – one glavne
One Mudrinićeve
Da je po mome, jema bi on plaću točno onoliko za koliko je naš župan sebi smanjija. Ajme uštede, izašli bi odma iz recesije! Dokle rečeš keks ...
Dvadeset i šestoga marča, oliti prošloga miseca, dogovorija san se sa bivšon gazdaricon stana o primopredaji i posta sretni vlasnik T-Comove telefonske linije. I to kakve ... nije to obična linija, nego vridnija od zlatne. Jer nosi na svojin nejakin plećima i MaxADSL, a bome i MaxTV.
Računa san, prethodno informiran sa njiovi stranica, da ću tako olakšat selidbu svega toga sa sebon u Donja Kaštila ...
Je, računala je i Fata, da će je Mujo, je li ...
Lako meni za Muju, nego san i ja skoro ispa Fata, još jeman šanse.
Do dana današnjega, eto na lipi san se datum uvatija pisat ... meni žica još nije stigla doli, di sad stojin. Bez obzira na nekoliko zahtjeva ...
Bez obzira ča san potrošija po ure za objasnit šinjorini na telefonu službe za korisnike da, gle čuda, oću da mi telefonska linija bude na istoj adresi koja mi piše i u osobnoj karti ... a ne na adresi stana di san prije boravija, a koji je nekoliko kilometara zračne linije dalje.
Nakon uzaludni pokušaji sporazumijevanja sa intelektualcima u službi za korisnike, odo ja u T-centar, da osobno pokušan ubrzat stvari.
I mislin da san ovi put uspija. Bar mislin ... za konačni zaključak ću ipak pričekat da prođe Uskrs i svi ovi praznici i neradni dani.
Inače, diskretno san napomenija da bi ovo moglo u novine. Ža mi je bilo mlade šinjorine, u T-Centru, kod koje san iznija svoj problem, zvala je bar deset telefoni dok nije našla nekoga ko jon zna objasnit kako napravit «Zahtjev za preseljenje». Ne bi da je atomska fizika. Ne bi da san tija prinit telefonsku liniju na Palagružu, ili bar na Šćedro
Lako ča niman Interneta, vengo niman ni TV, tako da počinjen osjećat prve simptome apstinencijske krize ...
Ali, uvik to prokleto ali ... ipak se nadan da će posli praznika sve sest na misto, inače ću stvarno počet zivkat na telefon i emajlirat moju priču na sve portale. Glavno da će mi ispostavit račun za izvršenu uslugu za ovo vrime kad mi usluga nije bila dostupna. I da znate da ću se žalit. Ne moreš se bost sa rogatin, ali bar ću provat. Pa neka mi rečedu da moran platit za neisporučenu uslugu, tek ću se onda rastrubit. Eto, sad mi je bar pinkicu lakše kad san ove T-comove monade podilija sa vama.
Svakoga dana se sve više čudin kad čujen ko mi sve čita blog, i to ne ono da me «vesla» nego mi komentira neke stvari ča san napisa. Sad više ne smin ni beštimat i govorit šporke beside iako bi sad najradije pita Mudrinića za zdravlje junačko.
... ako mi uskoro ne spoju internet, ovako ću izgledat ...
Ha, evo opet trosmislenoga naslova, koji nije po volji za one slabijega srca ali napokon mogu reć da san se priselija, iako nisan još učinija primopredaju.
Neš ti selidbe, rečete vi, ča san se toliko uspi**ija ... lako van je govorit, ali punici još nije jasno di nan je sve bilo stalo, u ono bokun stančića, a triba je deboto šleper za priselit. Samo za moje kabele i žice jedna lipa velika škatula.
A i okolna situacija nije bila baš simpatična. Kiša nije fermavala padat, jedva san uvatija malo vrimena bez kiše da ono mižerije od namještaja prinesen ...
... tako da san se nikidan, nakon teškoga buđenja i otvaranja jednoga po jednoga oka, skoro onesvistija kad san pogleda kroza ponistru. Reka bi čovik da su ovi kajići na Temzi ...
... a ne isprid našega staroga sučuraškoga kampanela. Sad bi ka triba ovod meknit onu pismu od Josipe Lisac, ali ne mogu, niman vrimena, sad moran rješavat zaostatke ča nisan sredija dokle je trajala seoba naroda.
Samo da pripomenen da je u subotu, tradicionalno, priteklo i malo vrimena za šetnju&quality time, a i kiša je napokon pristala. Doduše, blata nije falilo, ali to nas nije bila briga. Lipo smo se uputili put planinarskoga doma u Sućurcu, stali tu i tamo puten za napravit koju sličicu ...
... sutra je Cvitnica, a ni Sv. Jure nije daleko ...
... i malo se nadihat čistoga zraka. A kako su nji dvi šefice usput i ogladnile ...
.... na brzinu smo zamolile tetu kuvaricu da nan ispeče pršurate, koje su one dvi smazale. Koja više koja manje, a ja san izija ča je ostalo. I kako je već pada mrak, zaputili smo se lagano starin puten «Tour de Kozjak» i Vinku ostavili u Kaštel Novi, na spavanac kod babe, da se pomalo navikne ... a prijateljicu Saru san odveja doma.
Uspija san jučer bar kompjuter osposobit. Interneta još nima , a to znači ni televizije ali danas ćemo to nastojat riješit. Znan bit vrlo uporan, pače i dosadan, pogotovo kad san u pravu
Oni u T-centru u "Jokera" već zavrću očima kad me vidu kako ulazin ...
Bilo kako bilo, život se pomalo vraća u normalu, samo ča je put od kuće do posla/vrtliča sad malo duži, pa Vinkica stigne malo i ubit oko ...
jutros je bila, na njezinu veliku radost, prva u vrtiću.
Eto, bilo je to sve za ovi kratki, mali, normalizacijski post.
Zdravi i veseli bili!
P.S. Da prostite, tek san se sad ošerva, ovo mi je post broj 300. Malo, ali čovika veseli ...
I pretežak, dapače. Pa mi se kolino malo pobunilo, naročito ligamenti 
